IZVEŠTAJ ŽIRIJA ZA NAGRADU 90. PROLEĆNE IZLOŽBE ULUS 2024.
Na 90. Prolećnoj izložbi ULUS održanoj od 16. maja do 19. juna 2024. u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić učestvovalo je 86 izlagača, odabranih prema konkursu na koji se prijavilo 190 umetnika. Izložba je obuhvatila veliki raspon generacija i pojedinačnih umetničkih poetika, što predstavlja specifičan kvalitet revijalno koncipiranih izložbi, kakva je tradicionalno i Prolećna izložba.
Žiri za Nagradu prolećne izložbe 2024. godine radio je u sastavu Marija Ristić, istoričarka umetnosti i kustoskinja, Milena Putnik, umetnica, predstavnica Upravnog odbora ULUS i Slobodan Dane Stojanović, umetnik, predstavnik Umetničkog saveta ULUS. Imajući u vidu iskustvo prethodnih izdanja Prolećne izložbe na kojima je preispitivan koncept izlaganja pojedinačnih radova umetnika, kao i tada pokrenutu (opravdanu) kritiku samog postupka nagrađivanja, ovogodišnji žiri je odlučio da dodeljivanje nagrade ipak sagleda u povoljnijem svetlu, kao još jednu priliku za afirmaciju umetnosti kao živog toka i kao izraz odgovornosti prema učesnicima izložbe, javnosti i svojoj ulozi, a svakako bez pretenzija na nepogrešivost, univerzalnost i preveliki značaj nagrađivanja.
Žiri je jednoglasno doneo odluku da se Nagrada 90. Prolećne izložbe dodeli umetnici Jeleni Paunković za rad pod nazivom No. 23. Minuciozno oslikan živi biljni svet u tehnici ulja na platnu odaje pažljivog posmatrača malog sveta “vrednog pričanja”. Smatrajući očuvanje sposobnosti viđenja lepote velikim zadatkom koji svi treba sebi da damo, umetnica tvrdi da je “odgovornost umetnika-čoveka da bude iskren i nežan, čak i kada kritikuje”. Današnji destruktivni način života izaziva snažnu potrebu za promenom, koja zahteva da uobičajene uloge i svakodnevicu sagledamo na novi način, kao i da preduzmemo konkretne postupke ka uspostavljanju bliskog odnosa sa prirodom, zemljom, biljkama. Pitajući se kakvu zemlju želimo da ostavimo našim potomcima, umetnica kaže: “Na slici su prikazane ne samo mlade i bujne biljke već i one biljke koje preuzimaju novu ulogu, koje će postati plodna zemlja novim generacijama.” U izloženom radu Jelene Paunković (1995) možemo uvideti jedan promišljen i proživljen stav u spoju sa majstorskom i tehnički besprekornom izvedbom slike, zbog čega žiri izdvaja ovaj rad, odazivajući se na poziv za uvek ponovnim sagledavanjem umetnosti i njene uloge, u skladu sa prolećem i Prolećnom.