MIROLJUB MIKI KRŠANIN / TRANSFORMACIJA MATERIJE

Pozivamo vas na otvaranje samostalne izložbe Miroljuba Mikija Kršanin pod nazivom „Transformacija materije“ u četvrtak, 20.avgusta u Umetničkom salonu „Cvijeta Zuzorić“ sa početkom u 19 časova.

Miroljub Miki Kršanin, Alhemija Beograda, kombinovana tehnika na platnu 2026.

Izložba se zasniva na ideji transformacije materije – metala, industrijskog otpada, tekstura vremena i prirodnih formi – u vizuelne simbole pamćenja, prirode i čoveka. Ovaj opus ne govori o dekoraciji, već o procesu: kako materija nosi tragove prošlosti, kako se menja i kako u sebi čuva sećanje. Umetnički rukopis povezuje inženjersko iskustvo, ekološku svest i likovnu imaginaciju u jedinstven vizuelni jezik. Želim da se predstavim kao umetnik koji više od dve decenije dosledno razvija poetiku transformacije.

Izložbom ne predstavljam raznovrsnost tema, već doslednost autorskog jezika. Ne prestavljam se  kao „slikar simbola“, već kao autor transformacije.  Pokazujem kako materija postaje znak, kako industrijski višak postaje umetnost, kako priroda i čovek ostavljaju trag u metalu.

Miroljub Miki Kršanin

Miroljub „Miki“ Kršanin (Pančevo, Srbija) je slikar, vajar i dizajner čiji umetnički opus povezuje industriju, ekologiju i savremenu vizuelnu umetnost u jedinstven jezik transformacije materije. Po obrazovanju je mašinski inženjer i konstruktor sa uspešnom međunarodnom profesionalnom karijerom, dok više od dve decenije intenzivno razvija autentičan umetnički izraz.

Njegovo stvaralaštvo karakteriše eksperiment sa različitim materijalima – akrilom, metalom, aluminijumskim opiljcima, industrijskim otpadom i polimorfnim 3D aluminijumskim formama. U svojim delima briše granicu između slikarstva, skulpture i dizajna, stvarajući radove u kojima se prepliću stvarnost i imaginacija, organsko i industrijsko, slučajno nastalo i svesno oblikovano.

Posebno mesto u njegovom opusu zauzimaju aluminijumske skulpture nastale transformacijom ostataka iz industrijske proizvodnje. U slučajnim formama koje nastaju pod pritiskom snažnih industrijskih presa prepoznaje nove likovne mogućnosti i pretvara ih u jedinstvena umetnička dela. Ovakav postupak predstavlja njegov lični umetnički odgovor na savremene ekološke izazove i ideju da odbačeni materijal može dobiti novi život kroz umetnost.

Kršanin radi bez unapred definisanih modela, oslanjajući se na intuiciju, iskustvo i slobodu stvaralačkog procesa. Njegovi simboli – riba, ptica, DNK strukture, alhemijski znaci, voda, metal i organske forme – grade prepoznatljiv vizuelni svet koji govori o vremenu, prirodi, transformaciji i ljudskom pamćenju.

Izlagao je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu, između ostalog u Paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, Galeriji Akademije umetnosti u Biškeku (Kirgistan), Muzeju Hercegovine u Trebinju, Konaku kneginje Ljubice, Kući Đure Jakšića, Maloj galeriji ULUPUDS-a, Kulturnom centru Novog Sada, Kulturnom centru Zlatibor, Gradskom muzeju Pančevo, kao i u galerijama u Budimpešti. Redovni je učesnik likovnih kolonija i međunarodnih umetničkih susreta, a član je Slikarske sekcije ULUPUDS-a.

Njegovi radovi nalaze se u privatnim kolekcijama u SAD, Švajcarskoj, Austriji, Nemačkoj, Francuskoj, Rumuniji i drugim zemljama, kao i u muzejskim i institucionalnim zbirkama u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Grčkoj i Kirgistanu.

Za Miroljuba „Mikija“ Kršanina umetnost nije samo oblikovanje forme, već proces otkrivanja skrivenog života materije. Njegov opus predstavlja dosledno istraživanje mogućnosti da se industrijsko pretvori u organsko, odbačeno u dragoceno, a materijal u nosioca univerzalnih simbola i savremenog vizuelnog identiteta.