O (NE)PRISUSTVU I (NE)PRODUKCIJI

“Gde budućnost počinje?” je naziv Prolećne izložbe 2020. koja je realizovana u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, u organizaciji Udruženja likovnih umetnika Srbije, u periodu od 30. maja do 26. juna 2020. godine. Iako su pripreme započete pre nego što smo mogli da pomislimo da će situacija sa širenjem virusa Sars-Cov-2 imati razmere koje je imala, kao sticaj okolnosti koji uopšte nije slučajan, izložba je na nekoliko nivoa reflektovala i to novo stanje, osećaj nadolazeće katastrofe, zdravstvene, ekonomske, klimatske, društvene u najširem mogućem smislu. Kao što (ne)izložen rad umetničog dua Doplgenger “Danas je juče od sutra. Danas je sutra od juče” upozorava “svi entiteti se kreću i sve se menja”. Igra reči koju je ovaj duo izveo iz Heraklitove filozofije, nas suočava sa sadašnjošću iz dve perspektive i na puno različitih nivoa sadržanih kako u naslovu izložbe, temi, konceptu, postavci, tako i u produkciji, ili preciznije, nepostojanju iste.

 

Nažalost, u tome ova izložba nije izuzetak, već pravilo, što pokazuje i ovogodišnja analiza rezultata godišnjih konkursa Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije za 2020. godinu, koju je sprovela Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, koja pokazuje da je budžet Ministarstva kulture za 2020. godinu bio 0.73% od ukupnog budžeta, što je najmanji procentualni budžet u regionu, a nakon rebalansa budžeta, taj procenat za ovu godinu iznosi 0.49%. U tom svetlu, dijalektičko (ne)prisustvo svetlosne instalacije “Danas je juče od sutra. Danas je sutra od juče” ima višestruko značenje koje u kontekstu Prolećne izložbe 2020. tek počinje da se odmotava upravo od trenutka donošenja odluke da (ne) bude izložen, koja je usledila nakon sagledavanja (ne)mogućnosti pozajmice i transporta rada iz grada Vitorio Veneto u Italiji, gde je produkovan i izložen u okviru izložbe „Quando scopia la pace“ (kustos: Dimitri Ozerkov). Pored komplikacije usled vanrednog stanja zbog širenja virusa Sars-Cov-2, usled pomenutih finansijskih poteškoća, ponovno produkovanje rada u Srbiji takođe nije bilo opcija. Iz ove situacije, u kojoj se reflektuju (ne)uslovi rada u kulturi godinama unazad, a koji u novim okolnostima postaju sve više devastirajući po lokalnu umetničku scenu, nastala je hibridna intervencija – medijski rad koji je funkcionisao u vidu vizuelnog identiteta izložbe, kroz plakat i najave prosleđivane medijskim kućama koje su objavljivale informacije o izložbi i propratnim događajima. Pored toga što je bio veoma prisutan u medijima, rad se nalazi na koricama kataloga koji je odštampan i promovisan poslednjeg dana izložbe kako bi sadržao dokumentaciju o performansima koji su pratili izložbu i uokvirili je: izložba je otvorena performansom „Orijentacija u sto revolucija“ umetnika Bojana Đorđeva i Siniše Iliće, a u izvođenju Đorđa Galića i Milane Matejić, kao neka vrsta pogleda u prošlost; pogled u sadašnjost će nam dati rezultati ankete „Kako žive um(j)etnice“ koju realizuju Ksenija Đurović i Ana Vuković; nagrađeni rad, predavanje-performans Vladimira Bjeličića „Razotkrivena priroda ili Priče o biljakama i radnicima“ ponudio je potpuno novo viđenje komunikacije među vrstama u svetu zasićenom zastrašujućim prisustvom kapitala, dok je izložbu zatvorila „Drama o kraju sveta“ dramaturškinje Olge Dimitrijević, koja ispituje distopične elemente sadašnjosti i igra se mogućim scenarijem ne tako daleke budućnosti, a koju su u hladu starog drveta ispred Paviljona Cvijeta Zuzorić, poslednjeg dana izložbe izvodile Jovana Gavrilović, Jelena Ilić, Jasna Đuričić, Ana Mandić, Milica Stefanović, uz muziku Ane Ćurčin i Milene Jančurić, a uz pomoć Filipa Perića.

Na taj način igra reči “Danas je juče od sutra. Danas je sutra od juče” stoji na početku i na kraju izložbe, na početku i na kraju kataloga, što korenspondira sa prvobitnom namerom dua Doplgenger da se odnosi na promenu, vreme, odgovornost i neodređene veze između čina i posledice. Ova kustoska i urednička odluka, proizvela je veoma zanimljivu i istovremeno simptomatičnu reakciju koja negira i ne priznaje izlaganje, odnosno izloženost bez objekta, namećući time, nažalost veoma dominantnu tržišnu, tj. komercijalnu logiku koja fetišizuje i u prvi plan postavlja predmetnost, a ne ideju (1).

Koliko je to opasno i kakve su posledice takve logike, govori i gorenavedeni procenat budžeta za kulturu, kao i otkazivanje ovogodišnjeg konkursa Sekretarijata za kulturu grada Beograda, ponižavajući konkursi „Srbija stvara“ i još mnogo drugih primera koji potiskuju ideju o kulturi dostupnoj svima, a iza sebe ostavljaju opustošene, pa prenamenjene prostore, autore i autorke bez sredstava za rad i produkciju, publiku bez nekomercijalne kulture, umetnost svedenu na investiciju, gradove i ulice svedene na brendove za sezonske turiste.

Stoga, još jednom postavljam pitanje Gde budućnost počinje?

 

1. Videti novinski članak: „Zlatnu plaketu BACAJU u zaborav!“, intervju sa bivšom članicom Upravnog odbora ULUS-a Draganom Knežević (vodila: Miljana Kralj), Večenje novosti, rubrika Kultura, objavljeno: utorak 7.jul 2020, str.21.

 

Mirjana Dragosavljević

kustoskinja Prolećne izložbe 2020 – „Gde budućnost počinje?“

 

Foto/arhiv Doplgenger: Danas je juče od sutra / Danas je sutra od juče
Svetlosna instalacija, 290 x 10 cm
2018, Vitorio Veneto (Italija)