TEMA JE SLOBOD(N)A / NEFORMALNA GRUPA UMETNIKA VANZEMLJACI

VANZEMLJACI

NEFORMALNA GRUPA UMETNIKA

Aleksandar Joksimović/ Daniel Kovač/ Darko Stojkov/ Dragutin Rajković

Igor Grandić / Ivana Radovanović / Irena Kovač / Jovan Isakov

Katarina Dragin/ Ljubiša Nikolić / Maja Simić / Miodrag Stojkov

Milorad Mića Stajčić / Miloš Srbljin / Nenad Marić

Nenad Kele Miladinski / Nikola Gajić / Sonja Beloš / Srdan Arsić

Zlatko Vojvodić / Zoran Kuzmanov/ Zoran Srbljin

 

 

 

TEMA JE SLOBOD(N)A

Šta reći o slobodi, a ne ponavijati uobičajene fraze? Možda da krenemo, posrednim putem. Naime, urbana legenda kaže, da se, kada je naš veliki pisac Ivo Andrić izašao iz aviona u Stokholmu kako bi primio Nobelovu nagradu, desilo nesto neobično. Naime, zaduvao je jak vetar i šešir našeg nobelovca je odleteo.

Andrić je potrčao da ga uhvati, ali čim bi se približio, vetar bi ponovo dunuo i šešir bi opet „pobegao“. Da li možete da zamislite gospodstvenog Andrića kako trči po aerodromu, pokušavajući da stigne šešir? Ova priča uglavnom mami osmeh na lice, ali na dodeli Nagrade za životno delo, pesnik Dušan Radak nam je ispričavši ovo, postavio nešto drugačiji zadatak. Zamolio nas je da razmislimo o mukama umetnika koji večito trči za inspiracijom i slobodom izraza. Dakle, da li čovek trči za šeširom, i da li se oseća potpun trčeći za materijalnim stvarima ili „stvarima“ duše? Vraćamo se, dakle, na slobodu. Ova priča nam, na simboličkoj ravni, pokazuje da za njom moramo, ne hodati, vec trčati, osvajati je, nekad i sa teškom mukom, znajući da će naš trud uvek dati samo delimičan rezultat, jer sloboda je ideal, njoj se teži. I to nam je datost: večito OSVAJANJE slobode, iznova, i iznova.

Da nema toga, ne bi bilo ni vekova umetnosti, ni vekova tehnološkog razvoja.

Vremena se menjaju, ali ta težnja je večna i, ako bismo je vezali za ovu izložbu i boje, mogli bismo reći: sloboda nije ni crna, ni bela, naći ćemo neku drugu boju sa hiljadu nijansi, možda sivu, a možda je najbolje da svako od nas bude slobodan da izabere boju soje slobode, svog izraza. I na kraju kratka napomena: moja sloboda, ne znači ropstvo tvoje slobode.

Dobrila Boba Radak

 

 

 

 

 

TEMA JE SLOBOD(N)A

Ateriranje neformalne umetničke grupe „Vanzemljaci“

(Povodom izložbe u Galeriji ULUS)

Sve počinje na izvoru, tamo gde umetnost jos uvek prkosno diše punim plućima – u galeriji CLPU TERRA u centru Kikinde. Ta „nepokorena teritorija“, ostrvo slobode u moru uniformnosti komfornih klimoglavaca, naše je polazište. Nakon izuzetno posećene premijere, selidba ove energije u Beograd nije slučajnost. Ako je istina da se „sličan sličnom raduje“, onda je ateriranje „Vanzemljaka“ u prostor Galerije ULUS-a prirodna, logična i nužna.

Pod krovnim nazivom „TEMA JE SLOBOD(N)A“, ova izložba se poigrava sa dvostrukim značenjem. S jedne strane, ironično referiše na privid izbora u društvu gde je sve dozvoljeno dokle god se ne talasa. A sa druge strane, postavija Slobodu kao najvažniju preostalu temu vrednu umetničke obrade u vremenu opšte kontrole.

Estetika „Vanzemljaka“ počiva na radikalnoj različitosti. Postavka je polifona struktura u kojoj se sudaraju različite tehnike i mediji. Od sirove snage materijala, preko ekspresivnog gesta, do konceptualnih intervencija – ne povezuje nas uniformost izraza, već isti senzibilitet: odbijanje da budemo puki dekorateri bezočno manipulisane realnosti.

Konkretna izložbena postavka VANZEMLJAKA nije samo puki prikaz krajnje teškog i opasnog momenta u kome se globalno društvo nalazi. Ova postavka je krik i neopozivi poziv na UZBUNU, na NEMIRENJE.

I zato otvaranje izložbe počinje performansom – „UZBUNA“.

Pred vas iznosimo staru zadružnu sirenu, tešku od istorije i značenja.

Obmotana je crnom tkaninom – istim crnim florom koji je nošen na protestima u Kikindi, odajući poštu stradalima pod nadstrešnicom u Novom Sadu. Taj crni flor nije samo tugovanje; on je optužba. Kada se sirena zavrti, to više nije samo zvuk mehaničke naprave. To je zvuk kolektivne savesti. Uz povike „UZBUNA! UZBUNA! UZBUNA!, ovaj performans razbija tišinu galerijskog prostora i pretvara ga u mesto otpora gde sloboda nastavlja da živi.

lako se zovemo „Vanzemljaci“, nismo pali s Marsa. Plodovi smo ovog društva koji odbijaju da budu samleveni. Iz Kikinde u Beograd donosimo poruku: Tema je moda slobodna, ali Sloboda je tema od koje nemamo pravo da odustanemo.

Mi ne dolazimo u miru. Dolazimo sa pitanjima. Uključite se. Uzbuna je počela.

 

 

 

GENEZA & PUT U FUTUR

Početkom 2008. godine u Kikindi spontano je započelo okupljanje nekolicine umetnika koji su želeli da izađu iz ustaljenih galerijskih okvira i umetnost vrate u svakodnevni prostor grada. Inicijativu su pokrenuli Darko Stojkov, Jovan Isakov i Aleksandar Joksimović, započinjući izlaganja na mestima koja dotad niko nije doživljavao kao izložbene prostore, u frizerskom salonu, u prodavnici u kojoj se ranije dogodila eksplozija plina, kao i u drugim alternativnim i napuštenim lokalima.

Iz te potrebe za slobodom izraza i neposrednim kontaktom sa publikom vremenom je nastala grupa „Vanzemaljci“. Ono sto je počelo kao skromno, gotovo gerilsko godišnje okuplianje, preraslo je u prepoznatljiv umetnički događaj koji se održava jednom godišnje, svaki put u proširenom i produkcijski ambicioznijem izdanju.

Danas „Vanzemijaci“ okupljaju ne samo umetnike iz Kikinde, već i autore iz Beograda, Čačka, drugih gradova Srbije i regiona.

Zadržavajući duh spontanosti, istraživanja prostora i pomeranja granica između umetnosti i svakodnevice.