Živeti od umetnosti — Zbornik udruženja likovnih umetnika Srbije #2

Prvi zbornik ULUS-a pripreman je u vreme globalne pandemijske krize koja je na domaćem i međunarodnom planu ogolila izuzetno ranjiv socio-ekonomski položaj umetnika i kulturnih radnika. Rezultati istraživanja u domenu umetničkog rada pokazali su indikativne podatke, a istraživački i teoretski tekstovi radnih grupa i stručnjaka u kulturi o radnom i socijalnom pravu  umetnika dali šire uvide o statusu umetničke delatnosti u aktuelnom kontekstu, te pružili putokaze za dalje delovanje kroz predlaganje sistemskih mera i konkretnih intervencija u zakonodavstvu. 

Drugi zbornik dolazi u vreme eskalacije nove globalne krize koja duboko uzdrmava celokupni dosadašnji svetski poredak, a čije su razmere i ishodi još uvek nesagledivi. Na lokalnom nivou više od pola godine čitava zemlja zahvaćena je masovnim protestima sa zahtevom za radikalnu promenu sistema. Ovi protesti, inicirani studentskim blokadama gotovo svih univerziteta u Srbiji, uspeli su da mobilišu značajan deo građanstva, koji se organizuju kroz komšijske zborove i plenume radnih kolektiva i strukovnih udruženja. Indikativno za temu kojom se bavimo jeste da se sektor kulture, naročito samostalni umetnici kao posebno osetljiva radna kategorija suočavaju se sa nizom unutrašnjih prepreka u pokušaju zajedničkog, solidarno organizovanog delovanja u ovom kritičnom društvenom trenutku. 

Drugi zbornik nastavlja se na prethodni rad, sužavajući fokus na ekonomske aspekte rada u (likovnoj) umetnosti. Iako je Prvi zbornik ponudio jedan sveobuhvatni uvid u kompleksnosti umetničkog rada u savremenom društvenom kontekstu i značajno povećao vidljivost problema koji prate rad u umetnosti, tada formulisani predlozi u okviru radnih grupa kojim bi se kroz zakonske regulative unapredio socio-ekonomski status umetnika naišle su na institucionalni zid. Nadležne institucije kulture nisu pokazale spremnost na saradnju, naprotiv, pre su ogolile svoju ulogu zaštitnika vladajućih partijskih interesa i krupnog kapitala. Sa tim iskustvom započet je rad na novom zborniku koji je strateški usmeren na ispitivanje mogućnosti da samostalno poboljšamo sopstveni položaj, odustajući od zablude da ikakvo rešenje može stići „odozgo”. 

Uzimajući u obzir velike nesrazmere u socijalnoj zaštiti i izgledima za prihodovanje vizuelnih umetnika u odnosu na druge umetničke, ali i neumetničke delatnosti, prilozi u ovom zborniku stavljaju fokus na ekonomske aspekte rada u umetnosti, a naročito vizuelnih umetnika u samostalnom statusu, kao izrazito socijalno i ekonomski nezaštićenu i neregulisanu radnu kategoriju. 

Prvi deo zbornika, Rezultati istraživanja o uslovima rada u galerijama i izlagačkim prostorima u Srbiji, mapira polje delovanja likovnih umetnika i pruža uvid u glavne probleme sa kojima se u svom radu susreću organizacije koje ih angažuju. Drugi i centralni deo zbornika nudi konkretne predloge za normiranje i bolje uređenje rada u oblasti likovne umetnosti. Tekst Predlog smernica za obračun naknada za vizuelne umetnike prvi put u Srbiji zagovara uvođenje minimalne satnice i izložbene naknade za umetnike, kako bi se umetnički rad učinio vidljivim i vrednim zarade, dok tekst Smernice za (samo)procenu tržišne vrednosti umetničkog dela predlaže kriterijume za regulisanje vrednovanja umetničkog dela i nudi umetnicima model za samoprocenu njihovog umetničkog dela. Tekst Samostalni umetnik kao poreski obveznik Nikoline Vujačić predstavlja skup elaboriranih predloga za strukturno i zakonodavno unapređenje socio-ekonomskog položaja samostalnih umetnika u Republici Srbiji. 

U završnom delu dati su kraći prilozi koji iz različitih pozicija razmatraju centralne teme zbornika i nude određene smernice za dalje delovanje. Sepp Eckenhausen u svom kratkom tekstu ukazuje na sistemski propust višeg umetničkog obrazovanja u Holandiji da osposobi studente za budući profesionalni život, prevashodno da ponudi kritičko razumevanje odnosa umetnosti i ekonomije. Promenu ovog stanja u Holandiji zahtevaju i inicijative na umetničkim akademijama i samoorganizovani studentski kolektivi i sindikati. Primere samoorganizacije studenata umetničkih fakulteta poznajemo i u domaćem kontekstu, a naročit pomak u ovom pogledu učinjen je sa studentskim protestima i blokadama univerziteta pokrenutim novembra 2024. godine. Kroz svoj osvrt na iskustva recentno osnovanog sindikata umetnika u Sloveniji – ZASUK – Katja Praznik rasvetljava prepreke za uspešno zagovaranje zahteva za unapređenje položaja umetnika kroz udruženo delovanje, koje su utkane u postojeći neoliberalni poredak i (samo)razumevanje umetnika kao individualnog stvaraoca. Ključ za uspešne pregovore u postavljanju zahteva po Katji Praznik nalazi se u organizaciji koja će izbeći hijerarhijsku strukturu, servisnu funkciju i klijentelizam, a za to je neophodno da se osvesti kolektivna klasna pozicija i izvrši suštinska promena paradigmi o umetničkom radu. Zbornik zatvara performativni tekst Nebojše Milikića, Nacrt načela Sretenjskog zakona o kulturi, koji sugeriše radikalno angažovanje polja kulture i umetnosti orijentisano ka realnim društveno-ekonomskim i privrednim činiocima u Srbiji kao perifernoj državi.

Rad na ovom zborniku prati razvoj Baze vizuelne umetnosti Srbije, digitalne platforme koja sistematski mapira polje savremene vizuelne umetnosti kroz ukrštanje podataka o umetnicima, kolektivima, galerijama i izlagačkim prostorima, javnim otkupima, nagradama i drugim relevantnim akterima. Njena sastavna komponenta je Kalkulator naknada za vizuelne umetnike, predstavljen u okviru Predloga smernica za obračun naknada, koji u zborniku detaljno obrazlaže korišćenu metodologiju za obračun satnica i izložbenih naknada, te nudi praktične preporuke umetnicima i galeristima za fer ugovaranje umetničkog rada.

Drugi zbornik ULUS-a nastaje iz potrebe da se, u uslovima izostanka institucionalne volje i podrške, umetnici osnaže i (samo)organizuju oko konkretnih instrumenata za zaštitu svog radnog položaja. Naslanjajući se na prethodno stečena znanja i iskustva, zbornik nudi dublji uvid u polje vizuelne umetnosti, ali pre svega – praktične predloge i alate za unapređenje uslova rada poput standarda za obračun rada, minimalnih satnica i izložbenih naknada ili predloga fiskalnih i poreskih mera koje mogu olakšati samostalan umetnički rad.

U trenutku kada društveni sistem u celini prolazi kroz duboku krizu legitimiteta, ovaj zbornik ne traži potvrdu „odozgo”, već polazi od realnih potreba i raspoloživih kapaciteta umetničke zajednice usmeravajući delovanje ka solidarnoj, stručno utemeljenoj i politički osvešćenoj borbi za dostojanstven rad u umetnosti.