POUBELLE/ Dragan Trajkovski

Izložbu Dragana Trajkovskog naslovljenu Poubelle čini deset radova izvedenih u različitim tehnikama ujedinjenih zajedničkim konceptom – reč je o susretu umetnika sa Onima koji su u mogućnosti da umetnički rad promovišu ili su delegirani da o sudbini umetnikovog rada odlučuju. Ovaj „susret“ predstavljen je kroz radove: SGF ART – ART sans galerie fixe I i II; WANTED MAN II; DEAR (ARTFORUM),  I’M COMING!; mOma vs MoMA; BELLE TOILE; EFFEUILLER LA MARGUERITE; LEPA ŽALBA; 7 LETTRES i AGAINST BAD ART in Venice. Svi radovi su konceptualno povezani autorovim promišljanjem o odnosu umetnika (i njegovog dela) prema institucijama i pojedincima (galeristi, kustosi, selektori, galerije, muzeji, bijenala, art časopisi…) koji su u poziciji da donose sud i vrše valorizaciju. Pri tome, svaki od ovih radova predstavlja i samosvojnu konkretizaciju ujedinjujuće ideje tako što tematizuje njene različite aspekte. Izložba je posvećena temi odbačene umetnosti i odbačenog umetnika – otuda i naziv: Poubelle (srp. korpa za otpatke). Ona iznosi radove koji su završili u „kanti za smeće“ – nekada ih u nju stavljaju drugi, doslovno bacajući ih, ili čitavo obraćanje umetnika „selektuju“ kao „deleted items“, a nekada ih uništava sam umetnik. Otuda izložba jukstapozira izložene radove i tehnike odbacivanja ili uništavanja problematizujući i različite načine na koje su završili u korpi za otpatke – za neke postoje svedočanstva kako, za neke ne. Različite tehnike bacanja tako, u ovoj retro-per-spektivi, postaju deo samih radova koji izvorno nisu nastali da bi bili bačeni ili odbačeni, a dokazi o tome postaju artefakti u okviru same izložbe. Stoga izložba, pored originalnih radova, uključuje i korespondentne artefakte kao i različitu dokumentaciju koja beleži njihov „put“ do korpe. Prezentovanje tih pratećih segmenata dovedeno je u kompatibilni odnos i vizuelno je usklađeno sa ostatkom izložbe. Time, paradoksalno, pokazatelji nekorektnog ili neprofesionalnog odnosa institucija prema umetniku, ali i prema samima sebi i svojoj funkciji, postaju deo umetnikove izložbe.

Izložba koja je pred posmatračima nije nastala kao reakcija na izložbu Recycle Bin, ali njen pseudonim jeste. Kako se radi o izložbi izvedenoj u najznačajnijoj instituciji za savremenu umetnost u našoj državi, u Muzeju savremene umetnosti, treba se osvrnuti na asocijacije koje su u stručnim krugovima neminovne, pa će ih verovatno imati i gledaoci izložbe Poubelle. Izložba Recycle Bin kojoj je autor kustos podvlači moć kustosa da od odbačenih, zaboravljenih predmeta naprave Umetnost i izlože je kao poruku da je to tačka od koje oni polaze, to je ono što oni zatiču u Muzeju. Od onoga što oni iz korpe vade, oni prave Umetnost. Pozicija umetnika, u odnosu na Umetnost kojoj su autori kustosi nije tako privilegovana. Izložba Poubelle, kojoj je autor umetnik, podvlači nemoć umetnika – ono što on stvara završava u korpi, ali to autor ne čini kroz ironiju prema drugima, već pre svega kroz ironiju prema samom sebi. Iako izložba Poubelle iznosi kritički stav prema različitim donosiocima odluka, autor nastoji da svoja negativna osećanja, emocije i mišljenja usmerena prema njima (samo)ironično uobliči tako da sâmo njegovo delo već inkorporira predstojeće ignorisanje čime pruža relaksaciju od nade, strepnje i ostalih negativnih stanja i osećanja koje umetnik ima u iščekivanju da njegovo delo bude prepoznato kao vredno.

Poubelle iznosi radove kojima autor sebe namerno dovodi u situaciju da svojim delom prkosi svojoj težnji da bude prihvaćen. Opiranje ovoj želji on postavlja kao svoj izbor, a samu situaciju da se obraća „arbitrima“ preokreće stavljajući sebe u poziciju spremnosti na ignorisanje i stvara umetnički rad od te činjenice. Komentarišući samo odbacivanje on mu oduzima realnost i od njega pravi igru. Svestan je uskraćenosti, čak i osujećenosti, ali stvara za sebe mogućnost da izleči svoju frustraciju i čak da se našali sa tim. Tako, praveći kompoziciju od svojih iteriranih želja i komentara na njih, autor kreira šrafuru kojom senči ceo svoj opus otkrivajući, onima koji poznaju njegovo delo, da su marginalizacija, negiranje, nevidljivost, nipodaštavanje, potka ne samo radova koje pred gledaoce iznosi izložba Poubelle, već je to tema utkana u sve njegove izložbe, što vodi zaključku: radovi iz Poubelle mogu  biti percipirani kao „odbačeni“, ali ne mogu biti odbačeni, uračunavajući odbačenost unapred, ugrađujući je u sam rad, autor onemogućava odlučioce u kulturi da oni svojim gestom njegove radove odbace – ti radovi su samodovoljni za autora jer otvaraju prostor kreativnosti u kojem nema komparacije ni konkurencije, u kojem je umetnik sam.

Iz kataloga, Miroslava Trajkovski