KRICI ŠKARTA / Nikola Govedarica
Izložba KRICI ŠKARTA je interdiscipinarno umetničko istraživanje umetnika Nikole Govedarice koje je inspirisano poljuljanom ravnotežom između čoveka i mašine u veštački stvorenoj sadašnjici (industrijskoj utopiji) u kojima obiluju proizvodi postindustrijskog potrošačkog društva. Kao početno polazište za umetničko istraživanje poslužila je knjiga poznate teoretičarke umetnosti Rozalind Kraus “Besformnost: vodič za korisnike” koja je u velikoj meri napravila originalnu razmeđu između doba modernizma i postmodernizma. Knjiga se fokusira na ideju bezobličnosti kao polazišta novog načina sistematizacije kategorija (post)moderne umetnosti govoreći upravo o savremenom razumevanju ljudskog suživota, (života ljudi i umetnosti u modernom dobu takozvanog haosa) i potrebnoj promeni za razumevanje savremene umetnosti. Pored Rozalind Kraus, istraživanje je podpognuto i Gi Deborovskim teorijama o društvenoj raznolikosti i razvitku socijološke otuđenosti u savremenom društvu. Cilj ovakvog višemedijskog dela jeste preispitivanje mesta koje tehnologija sadrži u našim svakodnevnim životima, prizivajući rušenje barijera, granica i omeđenih prostora između tehnologije i ljudi. Instalacije i video rad se odnose na haos modernog društva. Krici škarta se sastoje iz tri primarna elementa: Kinetičke instalacije, statične instalacije ili reljefne slike u formi enformela i video rada koji se nalazi na čelu – frontalnom zidu galerije koji svi zajedno, u jednoj celini upravo iskazuju teorijsku osnovu postmodernizma i sadrže četiri osnovna elementa prikazivanja besformnosti : horizontalnosti, materijalizma, pulsa i entropije. Pokretna instalacija je istovremeno i zvučna skulptura koja kombinuje vizualne, zvučne i prostorne elemente. Koristeći jednostavne mehaničke sisteme radi transformisanja i aktiviranja prostora. Na ovaj način se istražuje mehanički puls, ritam i tok u stvorenim sistemima. U opsesivnom prikazu jednostavnih i funkcionalnih materijala, ovi radovi naglašavaju napetost između uređenih obrazaca modernizma i haotične sile života ali i prikaz doba postmodernizma koji je i dalje aktuelan. Ovo interdiscipinarno umetničko istraživanje inspirisano je poljuljanom ravnotežom između čoveka i mašine u veštački stvorenoj sadašnjici (industrijskoj utopiji) u kojima obiluju proizvodi postindustrijskog potrošačkog društva.
Proces efekata zvuka ispočetka je ambijentalan, tako blizu gotovo stalnom zvuku koji unosimo u svakom trenutku, koji je negde u nekoj meri i „svakodnevan“, da se može propustiti, do krajnjeg zvučnog proizvoda koji je iritirajući, preglasan, haotičan i koji stvara ulogu konfuznosti. On ne samo da evocira ili oponaša u početnom trenutku zvuke bliske prirodi već i kroz upotrebu savremenih tehnoloških materijala pravi novu iskrivljenu stvarnost koja je danas u svakom pogledu neizbežna. Istinska uloga višemedijske instalacije bi bila vraćanje na prvobitno stanje, tj. vraćanje svrhe fizičkog materijalizma i gubljenje njegovog estetskog entiteta kao takvog. Ovo je primer kako se besformnost odigrava ispod i kroz površinu, ukazujući pri tome da je glavni problem za sve koji hoće da pokažu, donesu ili puste besformnost, u stvari, transpozicija. Da bi nešto opstalo van sveta forme, potreban je predmet koji kontinuirano opstaje, kao proces, jer to kretanje jeste ono što će onemogućiti nametanje forme bilo koje vrste. U isto vreme aludirajući na društvenu svest modernog sveta. Nastanka haosa koji je postao transpozicija nekada normalnog uređenog društvenog sistemskog mira.
(iz koncepta izložbe, Nikola Govedarica)
O Nikoli Govedarici:
Nikola Govedarica je rođen 1989. godine u Foči, (Republika Srpska). Diplomirao na Akademiji likovnih umjetnosti u Trebinju 2013. godine, na odseku za slikarstvo u klasi profesora Marka Musovića. Stekao zvanje: Akademski slikar. Master studije je završio 2016. godine na Univerzitetu umetnosti u Beogradu na naučnim interdisciplinarnim studijama – Teorija umetnosti i medija. Odbranjena master tema ,,Teorije tabua u savremenoj umetnosti” – Nemački slikar Anselm Kifer. Stekao zvanje: teoretičar umetnosti i medija. Doktorant završne godine na Višemedijskoj umetnosti na Univerzitetu u Beogradu.
Član je ULUS-a, LUK-a, kao i član Umetničkog saveta Salona antiratne karikature, Univerzitetske galerije, član saveta za Veliki školski čas i član upravnog odbora Narodnog muzeja u Kragujevcu. Likovni je urednik u dečjem časopisu „Dečje iskre“.
Izlagao je na preko 40 zajedničkih izložbi u Kragujevcu, Skoplju, Zagrebu, Beogradu, Novom Sadu, Trebinju, Sarajevu, Nišu, Majdanpeku, itd. Do sada je imao četiri samostalne izložbe i bio je nosilac velikog broja umetničkih projekata. Idejni je tvorac i nosilac umetničkog projekta “Umetnost pripada svima”. Stažirao je u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije u odeljenju Ujedinjenih nacija i kancelariji Uneska. Glavni je i odgovorni urednik na jednoj od najprestižnijih kulturnih komemorativnih manifestacija u državi ,,Veliki školski čas“
U umetničkoj galeriji BiH u Sarajevu dodeljena mu je otkupna nagrada „Ekologija i obnovljivi izvori energije“ US AID-a. Dobitnik je Specijalne nagrade na bijenalu ArtiJA. Trenutno je zaposlen kao Kustos u Muzeju „21.oktobar“.
Izložba je otvorena do 11. marta 2021.
Zbog skraćenog (epidemiološkog) radnog vremena, izložbeni prostori Udruženja, rade do 19 sati radnim danima, vikendom do 18h, a ponedeljkom su zatvoreni. Molimo vas da se pridržavate epidemioloških mera i držite fizičku disatancu u prostoru. Dozvoljen broj osoba u UP „Cvijeta Zuzorić“ je 60 lica.
