IN MEMORIAM – Miloš Šobajić (1945, Beograd – 2021, Beograd)
Mladalački duh i energija krasili su ličnost Miloša Šobajića. Posvećenik i vizionar, bio je umetnik nesputanog temeramenta koji je manifestovao u slici i skulpturi, primarnim medijima svog umetničkog izraza.
Završio je Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu 1970, a od 1972. je živeo i radio u Parizu. Dekan i profesor bio je od 2005. na Fakultetu umetnosti i dizajna u Beogradu, Univerziteta Megatrend. Iste godine počeo je da radi kao vanredni profesor Slikarstva na Luksun akademiji umetnosti u Šenjangu (Kina). Prvu samostalnu izložbu priredio je 1972. u Parizu a poslednja je otvorena nedavno (5. marta u Galeriji Kombank Dvorane), u Beogradu, gradu kome se uvek vraćao. Tokom višedecenisjke karijere aktivno je delovao na našoj i međunarodnoj umetničkoj sceni, što se između ostalog može ispratiti i kroz priređenih osamdeset samostalnih izložbi koje su održane širom planete. Poslednje dve decenije svog rada, kao je sam umetnik isticao posvetio je temi „progona“ a dve slike sa tim nazivom bile su izložene na ULUS-ovoj Jesenjoj izložbi 2019. godine. Za svoj rad ovenčan je brojnim nagradama i priznanjima, među kojima su i: orden Republike Srbije za dostignuća u umetnosti, Vukova nagrada, Zlatni beočug Beograda, nagrada na ULUS-ovoj Jesenjoj izložbi, nagrada Miše Anastasijevića i dr. nagrade u zemlji i inostranstvu (pr. 2018. Ruska Duma ga je odlikovala ordenom Počasnog gosta Rusije, kada postaje i član Udruženja umetnika Rusije i td.). Svoju prvu knjigu „Slikaj i ćuti“, autobiografskog karaktera, objavio je 2018, a na otvaranju svoje poslednje samostalne izložbe u Galeriji Kombank Dvorane, predstavljena je knjiga „Mojih devet života“.
Umetnički svet Miloša Šobajića pulsira unutarnjom energijom, eruptivnom snagom i vapajom koji se prolama kroz potez, boju, pokret… Rešavajući plastične probleme dela, on je rešavao dileme koje je imao u određenim periodima života. NJegove slike angažovane figuracije, u istom intezitetu kao i skulpture, poseduju sugestivnost izraza i nesumnjivu snagu koja osvaja i pleni. Ta ista snaga i vitalnost duha odlikovale su Miloša Šobajića, čoveka koji je živeo za bolje sutra.
