Poštovane koleginice i kolege,
Pozivamo vas na izložbu NEĆU MOŽE, HOĆU MORA!, koja će biti otvorena u četvrtak 15. oktobra 2020. od 19 časova u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić”, kao i na prateće programe koji će se odvijati tokom trajanja izložbe.
Program:
Četvrtak, 15.10. od 19h: Otvaranje izložbe NEĆU MOŽE, HOĆU MORA! – javna proba i riskantno izvođenje komada RADNO VREME hora u nastajanju HO
Subota, 17.10. Radioničarski program:
- od 12h – Radionica ilustrovanja „Vodiča za samostalce“
- od 15h – Radionica u vezi izrade Ankete o umetničkom radu – „82 pitanja i 2 potpitanja o radu u umetnosti“
Petak, 23.10. od 17:30h: Debata “Mesto umetnosti i umetnika u društvu”, učesnici/e: Branko Dimitrijević, Vida Knežević, Dimitrije Tadić, Noa Trajster i predstavnici radnih blokova debatno-istraživačkog programa “Ka horizontalnosti u umetnosti”.Subota, 24.10.
- od 16h – Vođenje kroz izložbu i razgovor o umetničkom radu samostalnih umetnika
- od 18h – Javna prezentacija Ankete o umetničkom radu – „82 pitanja i 2 potpitanja o radu u umetnosti“
Nedelja, 01.11.
- od 17h – Promocija „Vodiča za samostalce“
- od 18h – Javno pravljenje drame UMETNIK U GLADOVANJU rediteljke Irene Ristić / grupa Hop.La! (UDUS)
Kalendar aktivnosti u okviru izložbe možete preuzeti ovde.
O izložbi NEĆU MOŽE, HOĆU MORA!
Sam naslov izložbe NEĆU MOŽE, HOĆU MORA referiše na problematični člana 64a, Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje kojim se predviđa da lokalne samouprave „mogu“, čime se ne stavljaju u obavezujući položaj da „moraju“, uplaćivati doprinose samostalnim umetnicima koji žive na njihovoj teritoriji. Ovakva neobavezujuća formulacija doprinela je kreiranju dugovanja za veliki broj samostalnih umetnika, koji su u nekim slučajevima dovedeni u situaciju da sami sebi uplaćuju doprinose kako bi omogućili zdravstveno osiguranje za sebe i članove porodica koji zavise od njih. Ovaj detalj je samo jedan od vidljivijih pokazatelja kako se status samostalnog umetnika iz godine u godinu sistemski urušava – umesto radnog statusa kojim bi trebalo da se obezbede pristojni uslovi rada u vidu olakšica za dolaženje do radnih prostora, materijala, mogućnosti za obavljanje svoje delatnosti u opštem društvenom interesu, on se redukovao na socijalni status koji je u suštini veoma blizak statusu nezaposlenih lica. Pod naletom urušavanja opštih društvenih i humanističkih tekovina koji jednako zahvata sve oblasti društva, a svoje posebno ispoljavanje doživljava u sektoru kulture i umetnosti kroz promovisanje sektora kreativnih industrija i umetničkog tržišta, cilj ULUS-a je da pokuša da se odupre prepuštanju statusa samostalnih umetnika stihijskom odumiranju.
Da bi pokrenuli čitav niz predloga i pregovora kojim bi se status samostalnih umetnika i kulturnih radnika regulisao na način da se ovom sektoru povrati mesto koje mu pripada u perspektivi dugoročnije izgradnje emancipatorskog društva, ULUS je od ove godine pokrenuo debatno-istraživački program pod nazivom Ka horizontalnosti u umetnosti koji podrazumeva rad na iznalaženju novih modela za bolju regulaciju i unapređenje statusa samostalnih umetnika intervenisanjem u zakonskim regulativama. Prvi korak u ovom pravcu je da se reč MOŽE u članu 64. ZDOS, preinači u MORA, što bi jednako obavezivalo sve lokalne samouprave na teritoriji Srbije da redovno uplaćuju osnovne poreze i doprinose za svoje samostalne umetnike.
Tematski opseg ove izložbe člini profesionalni umetnički status, pa su na nju pozvani da učestvuju svi samostalni umetnici bez selekcije. Mogućnost učešća, međutim, dobili su i umetnici drugih radnih statusa koji svojom praksom na različite načine problemski tematizuju polje umetničkog rada. Njihove radove selektovao je stručni žiri, a određeni broj radova je i po pozivu.
Samostalni umetnici/e: Aničin Toni, Aranđelović Jelena, Braletić Jovana, Bočkov Drašković Kristina, Bogićević Danijela, Bunčić Anita, Bugarić Andrijana, Burnić Nenad, Čekić Gordana, Ćulafić Jelica, Ćurčin Vladimir, Cvejić Ana, Đekić Dragomir, Đokić Tanja, Elezović Miodrag, Fišić Tijana, Ilić Aleksandra, Ilić Janko, Ilić Nenad, Ilić Verica, Ilić Jasmina, Jakšić Ivana, Jovanović Gordana, Jović Jovan, Jurić Miljuš Teodora, Kalezić Ivana, Karajanković Miroslava, Karanfilović Srećković Marija, Kauzlarić Marija, Kešelj Mia, Krnajski Jadran, Kokotović Aleksandra, Kontić Iva i Maksimović Maja, Kostić Milivoj, Krstić Vladislava, Kuruzović Aleksandar, Lazarević Kokan, Manić Milan, Marković Rade, Merkur Jelena, Mićić Olja Olivera, Miladinović Magdalina, Milinković Vlada, Milosavljević Aleksandar, Minipogon, Milutinović Miodrag, Mladenović Dragana, Nikolov Branko, Njaradi Vlado, Pančić Saša, Novosel Una, Pejdić Jelica, Petrović D. Dušan, Petrović Mirjana, Poljanski Lukić Marija, Prica Vladimir, Radosavljević Savčić Dunja, Ribica Svetlana, Rogan Miodrag Miša, Stojaković Jana, Marina Tomić, Utješenović Jelena – Sky, Vasić Gabriela, Zarev Vesna
Umetnici/e po pozivu sa radovima na temu rada u umetnosti: Artists Strike, Bićanić Danica, Bojić Danilo, Čikala Andrej, Despotovski Goran, Klement Dejan, Radaković S. Darija, Redle Rena i Vladan Jeremić, Smiljanić Ivana, Stajčić Mića Milorad, Stojanović Saša, Dragoljub Raša Todosijević
Umetnici/e po konkursu sa radovima na temu rada u umetnosti: Beganović Maja, Jevtić Dajić Marija, Kličković Milan, Nikolić Marija
Napomena: Debate se realizuju u okviru debatno-istraživačkog projekta „Ka horizontalnosti u umetnosti“.
Prilikom organizacije događaja pratiće se svi trenutno važeći epidemiološki propisi.
Izložba se održava do 5. novembra 2020.
Za ovu nedelju izdvajamo:
Program radionica / subota 17. oktobar
od 12h
SAMOSTALAC U ZEMLJI ČUDA
Radionica vizuelnog opremanja Vodiča za samostalne umetnika.
Pozivaju se umetnici sa ličnim iskustvima u birokratskim procedurama pri regulisanju statusa da doprinesu vizuelnom opremanju “Vodiča za samostalce/ke”. Nezaposleni, zaposleni, penzioneri (iz statusa, ili ne) i budući samostalci takođe su dobrodošli. Tekst vodiča nastao je kao plod rada Radne grupe Samostalci, sa idejom da se ova mnogima mučna procedura razjasni do pitkijih i prijemčivijih detalja, te približi dubljii smisao ove administrativne zavrzlame.
Osnovni materijal biće obezbeđen (bankpost olovke i crni flomasteri), a preporučljivo je da umetnici ponesu svoj pribor za rad.Pored članova RG Samostalci koji će dati uvod u osnovne tematske celine vodiča, reč na radionici će imati i inspirator izložbe Neću može hoću mora, Dragan Milanović Pilac, predsednik granskog sindikata KUM (Kultura, umetnost, mediji).
Najuspešnija rešenja, po sudu (samo)kritike biće uvrštena u Vodič koji će se zatim umnožavati i široko distribuirati na opštu radost svih samostalaca i činovnika poreske uprave.
Za sve dodatne informacije, moguće je obratiti se radnoj grupi Samostalci na e-mail: [email protected].
_________
od 15h
82 PITANJA I 2 POTPITANJA O RADU U UMETNOSTI
Radionica u organizaciji Radnog BLOKA debatnog programa: Ka horizontalnosti u umetnosti
Da li je rad u umetnosti isti kao i svaki drugi rad? Da li je umetnik radnik kao i svi ostali? Šta sve spada u umetnički rad? Kako se taj rad vrednuje, ako ne po satu i po komadu? Šta je to drugo što čini njegovu vrednost? Koliko je ova vrednost monetarna a koliko simbolička i kako su one u vezi? Kako umetnik od svog rada može da živi i stvara? Za koje interese umetnik radi? Čime umetnički rad doprinosi društvu? I čime bi još mogao da doprinese? Kako društvo može da obezbedi podršku umetnosti? Koje je to društvo? I koja je to umetnost?Ova i mnoga druga pitanja pokušali smo da objedinimo u upitniku koji bi trebalo temeljno da ispita uslove i perspektive rada u umetnosti. Pozivamo vas da se priključite otvorenoj radnoj sesiji koja će imati za cilj zajedničko promišljanje ovog upitnika.
Radni blok debatnog programa: ka horizontalnosti u umetnosti (Srđan Vukajlović, Milica Lapčević, Tijana Cvetković, Irena Ristić, Milan Đorđević, Vahida Ramujkić i Gabriela Vasić)
O DEBATNO-ISTRAŽIVAČKOM PROGRAMU – KA HORIZONTALNOSTI U UMETNOSTI:
Zakonskim uredbama Republike Srbije (Zakon o kulturi, Zakon o udruženjima, Zakon o obavljanju samostalnih delatnosti) sistematski su degradirana statusna i radna prava samostalnih umetnika, dok su ostale kategorije umetnika i kulturnih radnika potpuno zanemarene. Samostalni umetnik se pred državom pojavljuje kao poreski dužnik, ne svojom krivicom već odgovornošću nadležnih organa i institucija, zbog čega su mu često uskraćena osnovna prava zdravstvenog i penzionog osiguranja, a usled nedostatka regulacija u vezi poslovanja njegov život je sveden na preživljavanje.Transformacija u polju rada na globalnom nivou poslednjih decenija razvija se u pravcu sveopšte prekarizacije. Ovi procesi utiču i na radno iskustvo umetnika, pri čemu se umetnički rad sve manje percipira kao bilo koji drugi rad u ostalim delatnostima, a sve više kao hobi, rad iz ljubavi ili kućevni rad. Usled toga opšta tendencija postaje da umetnički rad biva malo ili nimalo plaćen, iako umetnici, baš kao i radnici u svim drugim delatnostima, moraju da žive i svojim radom obezbeđuju uslove za egzistenciju i svoje stvaralaštvo.
Umetnici i stručnjaci u kulturi svojim umetničkim i profesionalnim angažmanom doprinose sveopštoj društvenoj emancipaciji pa polje umetnosti i kulture zauzima značajno mesto u progresivno orijentisanim društvima. Ukoliko su statusne pozicije umetnika u društvu sistemski degradirne ne može se očekivati da samo društvo deluje progresivno i emancipacijski.
Zadatak projekta je da kreira diskurzivni prostor u javnosti putem kojeg će se problematizovati status umetnika kao društvenog radnika, te da kroz istraživačke blokove upostavi standarde za obavljanje umetničke delatnosti koja bi bila u skaldu sa sveukupnim interesima emancipovanog društva i proizvede konkretne predloge i preporuke za izmene zakonodavnog sistema kojim se ovi odnosi uređuju. Projekat koji će trajati do kraja marta 2020. godine, sastoji se od debatnog programa koji je javan, istraživanja koje se sprovodi u okviru blokova, dvodnevnog seminara NOVI SVET UMETNOSTI u decembru, izložbe NEĆU MOŽE, HOĆU MORA i završne publikacije koja će objediniti sve rezultate projekta.
