Saopštenje ULUSa povodom novog angažovanja Rukavišnjikova u marini Dorćol
Vajarska sekcija ULUSa poslednjih godina svedoči tome da se kulturna politika Srbije u produkcijski najskupljim i najznačajnijim projektima zanemaruje, te da se rad domaćih umetnika nipodaštava i negira. Ranije smo se bavili analizom konkursa za izradu brojnih skulptura u kvartu Beograd na vodi i koliko je u tom slučaju, nisko vrednovan umetnički rad domaćih umetnika. Ipak, svi svedočiomo da se cena rada ruskog umetnika u slučaju spomenika Stefanu Nemanji, krije kao državna tajna. Ovih dana zamenik gradonačelnika najavljuje još jedan projekat koji je dogovorio sa istim ruskim skulptorom, još grandiozniji, a verujemo i još skuplji…
Pitamo se koliko dugo će predstavnici ove države nipodaštavati rad domaćih umetnika, kao i državne umetničke fakultete, koji ovaj put neće dobiti ni priliku da učestvuju na konkursu, jer konkursa neće ni biti? Da li je kulturna politika Srbije, da na svojoj teritoriji promoviše ruske umetnike i izvozi nepoznati deo državnog budžeta u Rusiju? Da li će mladi domaći umetnici ponovo biti tretirani kao jeftina radna snaga, izvođači tuđih ideja? Da li je neka stručno umetnička komisija imala priliku da iskaže mišljenje o ovom projektu od javnog značaja?
Vajarska sekcija ULUS-a podržava izgradnju parka skulptura ali smatramo da u Srbiji ima dovoljan broj kvalifikovanih arhitekata i umetnika, koji bi umeli da stručno osmisle i izvedu jedan takav “konceptualni park“. Smatramo da bi jedini ispravan put, da se do takvih stručnjaka dođe, morao biti preko javnog konkursa.
Ovom prilikom želimo da podsetimo nadležne da samo vajarska sekcija Udruženja likovnih umetnika Srbije ima više od 300 članova i članica, te da smo sigurni da bi se jedan broj njih rado odazvao na konkurse za javne spomenike, naročito ako bi za takav posao mogli biti adekvatno plaćeni. Naravno da se radi o umetnicima koji žive i rade na teritoriji Srbije, u kojoj plaćaju i poreze i troše novce koje uspeju da zarade i čije cene rada nisu državna tajna.
Apelujemo na Ministarstvo kulture i ostale nadležne institucije da spreče ovakve štetne planove koji podrivaju sprovođenje državne kulturne politike i da prilikom planiranja javnih spomenika i uređenja parkova, daju moćudnost domaćim umetnicima za produkciju svojih umetničkih dostignuća. Tek tako ćemo imati kontinuitet u razvoju specifičnog kulturnog identiteta Srbije na kom su već dugo i predano radile ranije generacije.
Odbor vajarske sekcije ULUSa
