Ukleti kamp / Minipogon

Na izlasku iz glavnog grada, uz magistralni put,
Oni naseljavaju barake, sagrađene pre 30 godina,
Za privremene radnike, fabrike koja još uvek nosi naziv po heroju iz Drugog svetskog rata,
Koji joj je dat dok je gradilla mostove i hale u Libiji i Iranu
A sada je svedena na proizvodnju Mašinskih delova (za neke druge fabrike),
Za izradu kojih se koristi struja, kojom se napaja i pripojeno Romsko naselje,
(čiji stanovnici preživljavaju prodajući sakupljeni otpad),
I čji radnici koji 90ih nisu ostali bez posla,
a sada rade kao domari ili čistači,
Kampa, koji ima visoku ogradu,
Upravu i obezbeđenje,
Sve zbog toga da bi oni koji su do ovde došli
Da bi mogli prodati svoju radnu snagu, bolje,
Nego što je bilo moguće tamo odakle su krenuli,
Bili okupljeni na jedno mesto,
Odakle ne mogu da smetaju,
Terajući na postavljanje pitanja,
Na koja nije prijatno davati odgovore.
Zato se ne mogu videti, iako su tu.
Niti čuti, iako pričaju mnogo jezika.
I baš zbog toga, za njih ne važe naše granice.

www.irational.org/minipogon