UNIŠTAVANJE KULTURNOG IDENTITETA U APATINU
Samovoljom direktorke Banje Junaković , pre nekoliko dana uklonjene su savremene skulpture u javnom prostoru (u pitanju su radovi Miluna Vidića, Koste Bogdanovića, Željke Momirov, Dragoslava Krnajskog i Milovana Dagovića), a govorka se da tu nije kraj njenoj samovolji. Čitava zbirka skulptura, je u vlasništvu Kulturnog centra Apatin i zaštićena je kao kulturno dobro. Razlog za izmeštanje ili uklanjanje ovih skulptura iz Banje Junaković je taj, da se aktuelnoj direktorki ne sviđaju. Za neke od njih (delo Miluna Vidića i Milovana Dagovića) teško je predvideti kakva im je sudbina. Apelujemo na nadležne institucije da sudbinu umetnosti i kulturnih dobara ne smeju prepuštati privremenim lokalnim moćnici/ama.
Poslednjih par godina primećeno je da se nadležna institucija – Kulturni centar Apatin, nije bavila održavanjem i reparacijom skulptura u javnom prostoru. Iako to nisu nikakvi značajni troškovi, skulpture su prepuštane zubu vremena. Da pomognu oko održavanja nudili su se i sponzori simpozijuma, ali i sami bivši radnici brodogradilišta, koji su u prošlosti zajedno sa vajarima i realizovali izradu ovih skulptura. Međutim nadležnima nije padalo na pamet da se pozabave njihovim redovnim održavanjem, iako je to njihova obaveza. Sada se koriste izgovori kako su skulpture dotrajale kako bi bile uklanjane, premeštane, a ako se ovako nastavi možda i uništavane, ili čak preprodavane… Zar vam ovaj scenario ne liči na privatizaciju svega što smo videli poslednjih nekoliko decenija?
Iako se skulpture domaćih umetnika lako uklanjaju i uništavaju, svi smo svedoci da se jedan broj javnih spomenika i skulptorskih radova, sumnjive umetničke vrednosti, uvozi iz Kine i Rusije. Kada bismo rekli da se na taj način vrši direktno uništavanje lokalnog kulturnog identiteta, da li bi se nadležne institucije probudile i stale u odbranu istog? Ili im je upravo to možda funkcija?
Tražimo da se utvrdi odgovornost i najstrožije kazne oni koji ne poštuju Zakon o kulturnim dobrima i da se skulpture vrate u javni prostor za koji su namenjene. Tražimo da se Kulturni centar Apatin ubuduće, odgovorno stara o svojoj zbirci i da redovno održava skulpture u javnom prostoru. Tražimo da se u Zakonu o kulturnim dobarima kaznene mere izračunavaju u skladu sa inflacijom dinara od vremena nastanka zakona 1994g. Sramotno je da se kazne kreću od 100 do 10.000 dinara, jer na taj način dozvoljavamo da inflacija dinara obezvredi sva naša kulturna dobra.
’’Zbirku skulptura na otvorenom prostoru iz savremene umetnosti počela je da formira Banja Junaković 1980. godine dvema skulpturama Ivana Rakina vajara iz Apatina… Kasnije se zbirka uvećavala na razne načine, poklonima autora, donacijama pojedinaca, preduzeća, ustanova i drugih organizacija. Najznačajniji i najbrojiniji deo je produkcija Simpozijuma skulpture ’Meander’. Ova vajarska kolonija osnovana je 1994. Godine sa ciljem da se okupe jedanput godišnje vajari iz zemlje i inostranstva, da u pogonima aptainskih fabrika uz pomoć alata i mašina, radne snage i u raspoloživom materijalu realizuju dela koja ne mogu da stvore u svom ateljeu.’’
(Savčić Radmila, Apatin grad skulptura, Skupština opštine Apatin,Apatin, 2014.)
Apatin je jedan od retkih gradova u Srbiji koji poseduje zbirku savremenih skulptura u javnom prostoru, a jedan od glavnih sponzora simpozijuma, bilo je brodogradilište Apatin. Brodogradilište je u procesu privatizacije, pominju se stečaj, poverioci i druge zastrašujuće reči… a do pre nekoliko godina proizvodilo je najjeftinije rečne ledolomce u Evropi. Šta će sa njim biti niko ne zna. Kao i svaka privatizacija u Srbiji i ova budi velike sumnje, a skulpture čini se prate sudbinu brodogradilišta. Poslednjih nekoliko godina ukinut je i Simpozijum, takođe zaslugom Kulturnog centra Apatin, tako da nove produkcije vajarskih radova, neće biti.
