Tradicionalno trijenale crteža i male plastike Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS), koje ove godine nosi nazivHod po liniji, biće otvoreno 4. jula (danas) u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić i Galeriji Kuće legata i trajaće do 18. jula, saopšteno je iz ove institucije. Na ovogodišnjem Trijenalu svoje radove će predstaviti 103 umetnika – 83 selektovana po konkursu i 20 po pozivu kustoskinje Kristine Sedlarević, sa kojom ULUS sarađuje u organizaciji ove postavke.
Trijenale crteža i male plastike, tradicionalna izložba ULUS-a, koja ove godine nosi naslov „Hod po liniji“ biće otvorena večeras u 18.30 sati na dve lokacije u Beogradu – Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ i u Galeriji Kuće legata, saopšteno je iz Kuće legata.
Izložbu, koja će trajati do 18. jula, organizuje Umetnički savet ULUS-a u saradnji sa kustoskinjom Kristinom Sedlarević, a postavka donosi radove čak 103 umetnika. Fokus izložbe je analiza koncepcija i narativa koji se javljaju u okviru aktuelne produkcije radova, a karakteristični su za savremene umetničke prakse. Sam naziv izložbe ukazuje na pokušaj dovođenja u pitanje uspostavljene granice medijuma crteža i male plastike.
Tradicionalno trijenale crteža i male plastike Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS), koje ove godine nosi naziv „Hod po liniji“, biće otvoreno 4. jula u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ i Galeriji Kuće legata i trajaće do 18. jula, saopšteno je iz ove institucije.
U nedelju, 4. jula od 18.30h će biti otvoreno Trijenale crteža i male plastike, tradicionalna izložba ULUS-a, koja ove godine nosi naslov HOD PO LINIJI. Izložbu organizuje Umetnički savet ULUS-a u saradnji sa kustoskinjom Kristinom Sedlarević, a biće otvorena istovremeno na dve lokacije u Beogradu – Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ na Malom kalemegdanu broj 1 i u Galeriji Kuće legata u Knez Mihailovoj ulici broj 46. Cilj ovogodišnjeg Trijenala je da se putem problematizacije savremene umetničke delatnosti u domenu crteža i male plastike promisli mesto ovih medijuma na lokalnoj umetničkoj sceni i prevaziđe dosadašnji format izložbe sa dominantnim revijalnim karakterom.
TRADICIONALNO trijenale crteža i male plastike ULUS -a, pod nazivom „Hod po liniji“, biće otvoreno sutra u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ i Galeriji Kuće legata i trajaće do 18. jula.
Radove će predstaviti 103 umetnika – 83 selektovana po konkursu i 20 po pozivu kustoskinje Kristine Sedlarević.
Izložba grafika Nenada Zeljića, pod nazivom „Scene“, otvara se u četvrtak, 17. juna 2021. u 19 sati u galeriji Udruženja likovnih umetnika Srbije (ul. Knez Mihailova 37, Beograd).
Nenad Zeljić je prošlogodišnji laureat ULUS-ove Zlatne igle, jedne od najprestižnijih nagrada za grafiku koje se dodeljuju na našim prostorima, i tim povodom mu se priređuje izložba u Galeriji ULUS. „On je umetnik koji se tokom nepune tri decenije aktivnog profesionalnog delovanja, razvijao i potvrđivao kao grafičar originalne poetike. Tokom vremena likovni rukopis je ostao prepoznatljiv a evidentne modifikacije su nastale kao rezultat likovnih promišljanja. Na putu traganja za poetskim izrazom koji sam sebi daje umetničku vrednost,…
Nenad Zeljić je prošlogodišnji laureat ULUS-ove Zlatne igle, jedne od najprestižnijih nagrada za grafiku koje se dodeljuju na našim prostorima, i tim povodom mu se priređuje izložba u Galeriji ULUS. „On je umetnik koji se tokom nepune tri decenije aktivnog profesionalnog delovanja, razvijao i potvrđivao kao grafičar originalne poetike. Tokom vremena likovni rukopis je ostao prepoznatljiv a evidentne modifikacije su nastale kao rezultat likovnih promišljanja. Na putu traganja za poetskim izrazom koji sam sebi daje umetničku vrednost, postulati su ostali isti, dok formalna pojavnost reflektuje životnu stvarnost i likovna htenja. Danas se opus ovog autora, u okvirima regionalne grafičke scene, kontekstualizuje u one vrednosne domete koji predstavljaju trajan doprinos savremenoj grafičkoj sceni.
Izložba grafika „Scene“ Nenada Zeljića biće otvorena 17. juna u Galeriji ULUS povodom obeležavanja autorovog dobijanja prestižne ULUS-ove nagrade za grafiku „Zlatna igla“ i trajaće do 27. juna, saopšteno je iz te institucije kulture.
Izloženi ciklus grafičkih listova „Scene“ nastao je u poslednje tri godine, a autor ih je započeo na završnim godinama studija na Fakultetu likovnih umetnosti.
„Fokus umetnikove pažnje predstavljaju gramofonske ploče, autobus, košarkaški teren, zvono na vratima, ulični grafit – ili „Gift šop“, „Buks“, „Sirotinja“, kako to sami nazivi impliciraju“, opisala je Olivera Vukotić u katalogu izložbe.
Revijalna godišnja izložba „Vajari/ke Srbije 2021“ vajarske sekcije Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) biće svečano otvorena danas u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ i trajaće do 26. juna.
Cilj postavke je da se na jednom mestu prikaže novija produkcija domaćih umetnika koji stvaraju skulpture u širem smislu, dok će tri najuspešnija autora biti novčano nagrađena.
U sastavu selekcione komisije su Maša Paunović, Vida Stanisavac i Veljko Zejak, koji su na konkursu izabrali radove 37 umetnika.
Svečano otvaranje izložbe „Vajari/ke Srbije 2021“ je u četvrtak 10. juna od 19 h u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“. Izložba vajara/ki Srbije je revijalna godišnja izložba koju već 10 put organizuje vajarska sekcija Udruženja likovnih umetnika Srbije i koja ima za cilj da na jednom mestu prikaže noviju produkciju domaćih umetnika, koji stvaraju u mediju skulpture u širem smislu. Tokom trajanja izložbe stručni žiri će najuspešnijim autorima dodeliti tri novčane nagrade.
Revijalna godišnja izložba „Vajari/ke Srbije 2021“ vajarske sekcije Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) biće svečano otvorena u četvrtak u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ i trajaće do 26. juna, saopšteno je danas iz ULUS-a.
Cilj postavke je da se na jednom mestu prikaže novija produkcija domaćih umetnika koji stvaraju skulpture u širem smislu, dok će tri najuspešnija autora biti novčano nagrađena.
Izložba „Vajari/ke Srbije 2021“ biće otvorena u četvrtak, 10. juna, od 19 sati u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“.
U pitanju je revijalna, godišnja izložba koju već deseti put organizuje vajarska sekcija Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS), a koja ima za cilj da na jednom mestu prikaže noviju produkciju domaćih umetnika, koji stvaraju u mediju skulpture u širem smislu.
Tokom trajanja izložbe stručni žiri će najuspešnijim autorima dodeliti tri novčane nagrade.
IZLOŽBA laureata ULUS-ove nagrade za slikarstvo „Zlatna paleta“, Nikole Džafa, biće otvorena 3.juna, u Galeriji ULUS, u Knez Mihailovoj ulici.
Novosadski umetnik Nikola Džafo, povodom prošlogodišnje nagrade “Zlatna paleta” za slikarstvo Udruženja likovnih umetnika Srbije, priređuje samostalnu izložbu “Odlazak u belo (rekonstrukcija)” u Galeriji ULUS- a, u Knez Mihailovoj 37, u Beogradu.
Novosadski umetnik Nikola Džafo, povodom prošlogodišnje nagrade “Zlatna paleta” za slikarstvo Udruženja likovnih umetnika Srbije, priređuje samostalnu izložbu “Odlazak u belo (rekonstrukcija)” u Galeriji ULUS- a, u Knez Mihailovoj 37, u Beogradu.
Izložba se temelji na postavci “Odlazak u belo” koju je autor u maju 1999. realizovao takođe u Galeriji ULUS-a. Nova postavku koja se otvara u četvrtak, 3.juna, predstaviće devet slika sa te izložbe i 21 print.
Nakon što je prošle godine dobio ULUS-ovu nagradu „Zlatna paleta“, Nikola Džafo priređuje izložbu u galeriji ovog likovnog Udruženja.
Čuveni novosadski umetnik predstaviće se beogradskoj publici sa postavkom koja se temelji, ali i deli naslov sa izložbom Nikole Džafa „Odlazak u belo“, održane proleća 1999. godine na istom mestu – u Galeriji ULUS. U predstojeću postavku uvrstio je devet slika sa te izložbe, uz 21 print.
Izložba Nikole Džafa „Odlazak u belo (rekonstrukcija)“, biće održana od 3. do 13. juna u Galeriji ULUS.
Nikola Džafo je prošlogodišji laureat ULUS-ove nagrade „Zlatna paleta” koja se dodeljuje za slikarstvo i tim povodom priređuje izložbu u galeriji Udruženja.
Ovaj renomirani umetnik autentičnog izraza, beogradskoj publici predstavlja se izložbom koja se temelji na izložbi „Odlazak u belo” koju je krajem maja 1999. Džafo realizovao u Galeriji ULUS. Devet slika sa te izložbe i dvadeset jedan print čine ovogodišnju izložbenu postavku.
Izložba “Odlazak u belo (rekonstrukcija)” Nikole Džafa biće otvorena od 3. do 13. juna u Galeriji ULUS u Beogradu, povodom nagrade “Zlatna paleta” Udruženja likovnih umetnika Srbije, koju je dobio za 2020. godinu.
Renomirani novosadski umetnik autentičnog izraza predstavlja se beogradskoj publici izložbom koja se temelji na postavci “Odlazak u belo” koju je krajem maja 1999. godine realizovao takođe u Galeriji ULUS.
Koncept ovogodišnje Prolećne izložbe ULUS, koja se, pod nazivom Nevidljivi portret, održava od 13. maja do 4. juna u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić, smislile su Milica Ivić i Irena Ristić u saradnji sa Umetničkim savetom ULUS.
POSLE požara koji je zadesio Paviljon „Cvijeta Zuzorić“, u martu, ovaj izložbeni prostor ostao je gotovo dva meseca bez struje, a mrak u kom su se nalazili, postao je ideja vodilja za osmišljavanje ULUS-ove Prolećne izložbe, pod nazivom „Nevidljivi portret“.
Prolećna izložba „Nevidljivi portret“, koja se razvijala od 13. maja u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ na Kalemegdanu, biće u celosti postavljena danas od 15 do 21 sat, a potom će publika moći da je poseti do 4. juna, saopšteno je iz ULUS-a.
Prolećna izložba ULUS-a „Nevidljivi portret“ biće otvorena za javnost do 4. juna. Prolećna izložba ULUS-a „Nevidljivi potret“ koja se razvijala od 13. maja u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić” biće danas do 21 sat u potpunosti postavljena, posle čega će ostati otvorena za javnost do 4. juna.
Izložba Bogdana Pavlovića, pod nazivom „Život na Zemlji“, može se videti od 20. maja 2021. u Galeriji ULUS ul. Knez Mihailova 37, Beograd. Umesto otvaranja izložbe planirani su susreti sa umetnikom u subotu i nedelju, 22. i 23. maja, od 16 – do 20h. Umetnik širokog polja interesovanja, Bogdan Pavlović, dobro je poznat beogradskoj publici, iako već dugo živi u Parizu. U galeriji Udruženja predstavlja svoj sedmogodišnji opus koji je podeljen u tri jasno definisane celine koje prate prostorni identitet Galerije ULUS.
POSTAVKA pod nazivom „Život na Zemlji“, Bogradana Pavlovića, našeg umetnika srednje generacije koji živi i radi u Parizu, gde je svojevremeno diplomirao na ENSBA, u klasi Vladimira Veličkovića, biće predstavljena u četvrtak, 20. maja, u Galeriji ULUS-a, i Knez Mihailovoj 37.
Izložba Bogdana Pavlovića, pod nazivom „Život na Zemlji“, može se videti od 20. maja u Galeriji ULUS. Umesto otvaranja izložbe planirani su susreti sa umetnikom u subotu i nedelju, 22. i 23. maja, od 16 – do 20 časova. Umetnik širokog polja interesovanja, Bogdan Pavlović, dobro je poznat beogradskoj publici, iako već dugo živi u Parizu. U galeriji Udruženja likovnih umetnika predstavlja svoj sedmogodišnji opus koji je podeljen u tri jasno definisane celine koje prate prostorni identitet Galerije ULUS.
Izložbu „Život na Zemlji“ Bogdana Pavlovića publika će moći da vidi od 20. maja u Galeriji ULUS u Knez Mihailovoj u Beogradu. Izložene serije radova se prožimaju, a često i dopunjavaju. Međusobno bliskim čini ih specifičan, eksperimentalan odnos prema materiji i korišćenim materijalima, kao i ekspresivnost gesta, dok su scene i atmosfera iz svakodnevnog života njihova zajednička tematska okosnica, navodi se u najavi izložbe.
Prolećna izložba Udruženja likovnih umetnika Srbije pod nazivom Nevidljivi portret biće održana od 13. maja do 4. juna u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić”.
Ovogodišnji koncept Prolećne izložbe osmislile su Milica Ivić i Irena Ristić u saradnji sa Umetničkim savetom ULUS-a. Na ovogodišnjoj Prolećnoj izložbi učestvovaće više od 80 umetnica i umetnika, selektovanih na osnovu konkursa i po pozivu kustoskinja.
Prolećna izložba Udruženja likovnih umetnika Srbije pod nazivom Nevidljivi portret biće održana od 13. maja do 4. juna u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić” na Malom Kalemegdanu broj 1. Ovogodišnji koncept Prolećne izložbe osmislile su Milica Ivić i Irena Ristić u saradnji sa Umetničkim savetom ULUS-a.
Prolećna izložba Udruženja likovnih umetnika Srbije pod nazivom „Nevidljivi portret“ održaće se od 13. maja do 4. juna u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić”. Izložba će biti organizovana u mraku ili polumraku, u vanrednim okolnostima posle požara u Paviljonu, a pre njegove rekonstrukcije.
Umetnici su bili pozvani da odgovore na krajnje jedinstvene tehničke mogućnosti izložbenog prostora, kao i da kroz proces zajedničkog postavljanja izložbe i uspostavljanjem odnosa između radova formiraju krajnji ishod izložbe, saopštio je ULUS.
Izložba Nemanje Lađića pod nazivom “Zažmuri se na jedno oko” biće otvorena u Galeriji ULUS od 7. do 16. maja. Nemanja Lađić je prošlogodišnji laureat ULUS-ove Jesenje izložbe i tim povodom mu se priređuje izložba u galeriji Udruženja.
IZLOŽBA Nemanje Lađića pod nazivom „Zažmuri se na jedno oko“ održava u Galeriji ULUS od 7. do 16. maja: autor je prošlogodišnji laureat ULUS-ove Jesenje izložbe i tim povodom mu se priređuje izložba u galeriji Udruženja.
Izložba Vladimira Bjeličića, pod nazivom “Bela stena_prevođenje sećanja”, otvorena je od 22. aprila u Galeriji ULUS-a. Ova izložba priređuje se povodom nagrade koju je Bjeličić dobio na ULUS-ovoj Prolećnoj izložbi 2020. godine.
Vladimir Bjeličić, aktivan na polju kustoske i umetničke prakse, predstavlja se u Galeriji ULUS u Beogradu izložbom “Bela stena_prevođenje sećanja”, ukazujući tim projektom, zasnovanim na ličnom i kolektivnom pamćenju, na nekadašnje društvene vrednosti koje su danas na izdisaju.
“BELA STENA_PREVOĐENJE SEĆANJA”, Vladimir Bjeličić, Galerija ULUS. Projekat “Bela stena” je inicijalno zamišljen kao onaj koji će analizirati i istraživati trojstvo dokolica/vikend naselja/ekosistem primarno iz perspektive sećanja autora, to jest lične istorije. Prespajajući lično i kolektivno pamćenja na Belu stenu kao prostor gde je autorova porodica posedovala sojenicu od ranih 60-ih, autor konstruiše narativ usredsređen na toponim koji je od svojih početaka postepeno postao vikend naselje dostupno svim društvenim klasama, a koje se danas može doživeti kao paradigma izumrlih društvenih ideja ukorenjenih u principima solidarnosti, kolektivnog napora i jedinstva.
Gradimir Rajković završio je Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, Vajarski odsek, u klasi prof. Jovana Kratohvila 1978, a magistrirao je u istoj klasi 1981. godine. Još na početku svoje profesionalne karijere bio je ovenčan nagradama (Bronzana plaketa JRM, Spomen obeležje Sergej Mašera, Muzil Pula, 1977; Mala plaketa JNA, Split, Spomen obeležje komandantu JRM Ivo Purišić u Divuljama, 1977; nagrada FLU za skulpturu u metalu, 1978; Diploma za kvalitet radova na izložbi Grizia; Nagrada Zavičajnog muzeja „Zlatna Batana“, Rovinj, 1981. i td.) koje svedoče o valorizacionim dometima njegovog dela. Član je ULUS-a od 1979. godine. Aktivno je delovao u organima i telima ULUS-a tokom čitave umetničke karijere (između ostalog, bio je predsednik Vajarske sekcije ULUS-a 2005-2008, i presednik US ULUS, 2010-2011). Samostalnu izlagačku aktivnost započeo je izložbom u Galeriji Doma omladine u Beogradu (1981), a priredio je brojne samostalne izložbe i učestvovao na velikom broju grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Radovi profesora Grafičkog odseka Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu biće izloženi od srede, 7. aprila u Galeriji ULUS, u okviru obeležavanja 80 godina od uvođenja Grafike u nastavni program i formiranja tog odseka, saopšteno je iz ULUS.
U Galeriji ULUS biće predstavljeni radovi aktivnih nastavnika Grafičkog odseka Fakulteta – redovnih profesora Žarka Smiljanića, Miodraga Mlađovića, Dragana Momirova, Кatarine Zarić, Vladimira Veljaševića, Aleksandra Mladenovića, vanrednog profesora Adama Pantića, docenta Vladimira Milanovića, asistenta Nikole Velickog i umetničkog saradnika Mine Rakidžić.
Izložba radova profesora Grafičkog odseka Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, može se videti u Galeriji ULUS (ul. Knez Mihailova 37) od srede, 7. aprila 2021, od 10 časova. Povodom obeležavanja 80 godina od uvođenja Grafike u nastavni program Akademije/Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu i formiranja Grafičkog odseka, FLU priređuje izložbe u Galeriji Udruženja, Galeriji FLU i Centru za Grafiku FLU. Ova značajna godišnjica obeležava se i izdavanjem monografije o Grafičkom odseku. U Galeriji ULUS biće predstavljeni radovi aktivnih nastavnika Grafičkog odseka Fakulteta.
Fakultet likovnih umetnosti (FLU) u Beogradu predstavlja radove svojih profesora Grafičkog odseka u Galeriji ULUS i Centru za grafiku, povodom obeležavanja 80 godina od uvođenja grafike u nastavni program Akademije/FLU i formiranja Grafičkog odseka. Osim izložbe, koju je moguće obići od 7. aprila, jubilej će biti obeležen i monografijom o Grafičkom odseku. U Galeriji ULUS biće predstavljeni radovi aktivnih nastavnika Grafičkog odseka FLU – redovnih profesoraŽarka Smiljanića, Miodraga Mlađovića, Dragana Momirova, Katarine Zarić, Vladimira Veljaševića, Aleksandra Mladenovića, te vanrednog profesoraAdama Pantića, docenta Vladimira Milanovića, asistenta Nikole Velickog i umetničkog saradnikaMine Rakidžić.
Izložba digitalnih grafika Branimira Karanovića pod nazivom „Fosilizacija“ otvorena je u beogradskoj galeriji ULUS i pred publikom je do 4. aprila. U ovom prostoru autor izlaže posle nepune dve decenije i predstavlja grafike nastale u poslednjih pet godina, a koje se bave metaforom starih fosila. Branimir Karanović na svojim grafikama prastarih i modernih antropocenskih fosilizacija postavlja važna, fundamentalna pitanja koja povezuju umetnost, nauke o prošlosti, ali ih čak nadilaze u opštijem filozofskom i biološkom smislu. To su pitanja opstanka“, piše u katalogu izložbe arheolog i publicista Aleksandar Palavestra, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Da li je kulturna politika Srbije da na svojoj teritoriji promoviše ruske umetnike i izvozi nepoznati deo državnog budžeta u Rusiju i da li će mladi domaći umetnici ponovo biti tretirani kao jeftina radna snaga, pita Vajarska sekcija ULUS-a povodom odluke da ruski vajar Aleksandar Rukavišnjikov bude zadužen i za uređenje parka na mestu sadašnje marine Dorćol.
Obaveštavamo Vas da se izložba radova profesora Grafičkog odseka Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, može videti u Galeriji ULUS (ul. Knez Mihailova 37) od srede, 7. aprila 2021, od 10 časova. Povodom obeležavanja 80 godina od uvođenja Grafike u nastavni program Akademije/Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu i formiranja Grafičkog odseka, FLU priređuje izložbe u Galeriji Udruženja, Galeriji FLU i Centru za Grafiku FLU. Oni su aktivni učesnici, ne samo domaćeg likovnog života, već i šire, njihove poetike su autentične a ova izložba daje uvid u stvaralački duh ove generacije nastavnika i saradnika Grafičkog odseka.
Mene su te krize fenomenološki, umetnički fascinirale. Prvo je devedesetih bila ekonomska kriza, pa bih snimao automobile po novobeogradskim blokovima, koji su bili zaustavljeni, prekriveni raznim platnima, najlonima i dve godine bez kapi goriva propadali. To jeste dokument krize, kao i buvlje pijace, gde bi ljudi iznosili sve iz svojih kuća i prodavali ne bi li zaradili nešto, kaže za Nova.rs umetnik i profesor Branimir Karanović.
Otpad, buvljaci i sve ono što zagađuje našu sredinu, teme su njegove aktuelne izložbe „Fosilizacija“ u galeriji ULUS.
Vajarska sekcija ULUS-a podržava izgradnju parka skulptura, ali smatra da u Srbiji ima dovoljan broj kvalifikovanih arhitekata i umetnika, koji bi umeli da stručno osmisle i izvedu jedan takav “konceptualni park“, naveo je ULUS u saopštenju, apelujući na Ministarstvo kulture da prilikom planiranja javnih spomenika i uređenja parkova, daju mogućnost domaćim umetnicima za produkciju svojih umetničkih dostignuća.
Kolege, saradnici i prijatelji umetnika Slobodana Ere Milivojevića, jednog od pionira konceptualne umetnosti na ovim prostorima, odali su mu 25. marta počast onlajn komemorativnim skupom, na kojem su istakli značaj njegove umetničke prakse, koju je poistovećivao sa samim životom, kao i potrebu posthumnog organizovanja retrospektive koja bi prvi put na sveobuhvatan način predstavila njegov izuzetan lik i kompleksno delo.
Virtuelni komemorativni skup, koji je Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) organizovalo preko Zoom platforme, uz prenos uživo na svom YouTube kanalu, počeo je minutom ćutanja i snimkom Milivojevića na nedavnoj Jesenjoj izložbi „Upleteni“ u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić”, poslednjoj na kojoj je učestvovao pre nego što je 17. marta pronađen mrtav u svom stanu-ateljeu.
Istaknuti konceptualni umetnik Era Milivojević sahranjen je 24. marta u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, u prisustvu rodbine, prijatelja i saradnika, a počast će mu biti ukazana i 25. marta onlajn komemorativnim skupom, u organizaciji Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS).
Istaknuti umetnik Era Milivojević biće sahranjen 24. marta u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, a dan kasnije biće održana i onlajn komemoracija, u organizaciji Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS), koje poziva sve da se priključe i odaju na taj način počast jednoj od najznačajnijih ličnosti na domaćoj umetničkoj sceni.
Autentična umetnička figura našeg vremena, Branimir Karanović, je svoju profesionalnu karijeru započeo sredinom sedamdesetih kada je diplomirao na FPU u Beogradu, priredio prvu samostalno izložbu i postao član ULUS-a. Fotografija i grafika obeležile su njegov stvaralački put na kome je za svoj rad ovenčan najznačajnijim nagradama. U Galeriji Udruženja izlaže nakon nepune dve decenije, i ovog puta u pitanju su digitalne grafike nastale u poslednjih pet godina a kaje se bave metaforom starih fosila.
Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić uvažio je apel Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) da umetnik Slobodan Era Milivojević bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana, saopšteno je danas iz tog udruženja.
Era Milivojević, jedan od najznačajnijih konceptualnih umetnika, preminuo 17. marta u Beogradu u 77. godini, biće ipak sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju, saopšteno je iz Udruženja likovnih umetnika Srbije.
Srpska sekcija Međunarodnog udruženja likovnih kritičara – AICA Srbija apelovala je 21. marta na nadležne beogradske vlasti da podrže predlog Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (MSUB) i Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) da umetnik Slobodan Era Milivojević bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu – kako i zaslužuje kao jedan od pionira nove umetničke prakse u jugoslovenskoj umetnosti druge polovine 20. veka.
Istaknuti konceptualni umetnik Slobodan Era Milivojević biće sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, nakon apela stručne javnosti na gradske vlasti da prihvate tu inicijativu Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) i Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (MSUB).
Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) apelovalo je da se preispita odluka da Slobodan Era Milivojević ne bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
U saopštenju ULUS je naveo da je u petak, 19. marta, nezvanično saznao da kancelarija gradonačelnika Beograda nije uvažila inicijativu tog udruženja i Muzeja savremene umetnosti da Milivojević bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana, iako na dopise dve institucije upućene tim povodom nije stigao odgovor.
Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) apelovalo je na gradonačelnika Beograda Zorana Radojičića da umetnik Era Milivojević bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju, nakon nezvaničnih informacija da nadležni nisu uvažili tu inicijativu, koju je ULUS podneo uporedo sa Muzejem savremene umetnosti u Beogradu (MSUB).
Preminuo umetnik Era Milivojević – Slobodan Era Milivojević bio je aktivan na umetničkoj sceni od 70-ih godina, kada se izdvojio se kao jedan od glavnih protagonista nove umetničke prakse, tražeći svoj izraz performansu, slici, kolažu, foto i video instalacijama. Milivojević je poslednji put učestvovao na nekoj izložbi u decembru 2020. godine – na Jesenjoj izložbi ULUS-a u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić”.
Istaknuti umetnik Slobodan Era Milivojević, jedan od pionira konceptualne umetnosti u Srbiji i Jugoslaviji, preminuo je u Beogradu u 77. godini. Milivojević je poslednji put učestvovao na nekoj izložbi u decembru 2020. godine – na Jesenjoj izložbi ULUS-a u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić”. Po pozivu kustoskinje Maje Ćirić, učestvovao je na izložbi “Upleteni” triptihom „Antislika: Aždaja ubija Svetog Đorđa“ i objektima nazvanim “Likovno smeće”.
O požaru u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ smo obavestili sve koje je trebalo da obavestimo i čekamo izveštaj policije, kaže Vojislav Klačar, predsednik Upravnog odbora ULUS-a nakon što je 8. marta gorelo potkrovlje ovog prostora na Kalemegdanu i pisma grupe stvaralaca okupljene oko neformalnog udruženja Inicijativa umetnika u kom se traži utvrđivanje ko je odgovoran za to što se dogodilo
Istaknuti umetnik Slobodan Era Milivojević, jedan od pionira konceptualne umetnosti u Srbiji i Jugoslaviji, preminuo je u Beogradu u 77. godini, potvrdile su njegove kolege za N1. Milivojević je poslednji put učestvovao na nekoj izložbi u decembru 2020. godine – na Jesenjoj izložbi ULUS-a u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić”. Učestvovao na izložbi “Upleteni” slikom “Aždaja ubija Svetog Đorđa”, koju je napravio za vreme karantina, odnosno vanrednog stanja, kada nije mogao da izlazi, kao i svi drugi stariji od 65 godina.
Andreja Krstić, Galerija ULUS
Istaknuti umetnik Slobodan Era Milivojević, jedan od pionira konceptualne umetnosti u Srbiji i Jugoslaviji, preminuo je u Beogradu u 77. godini. Milivojević je poslednji put učestvovao na nekoj izložbi u decembru 2020. godine – na Jesenjoj izložbi ULUS-a u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić”. Po pozivu kustoskinje Maje Ćirić, učestvovao je na izložbi “Upleteni” triptihom „Antislika: Aždaja ubija Svetog Đorđa“ i objektima nazvanim “Likovno smeće”.
O požaru u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ smo obavestili sve koje je trebalo da obavestimo i čekamo izveštaj policije, kaže Vojislav Klačar, predsednik Upravnog odbora ULUS-a nakon što je 8. marta gorelo potkrovlje ovog prostora na Kalemegdanu i pisma grupe stvaralaca okupljene oko neformalnog udruženja Inicijativa umetnika u kom se traži utvrđivanje ko je odgovoran za to što se dogodilo.
Autentična umetnička figura našeg vremena, Branimir Karanović, je svoju profesionalnu karijeru započeo sredinom sedamdesetih kada je diplomirao na FPU u Beogradu, priredio prvu samostalno izložbu i postao član ULUS-a. Fotografija i grafika obeležile su njegov stvaralački put na kome je za svoj rad ovenčan najznačajnijim nagradama. U Galeriji Udruženja izlaže nakon nepune dve decenije, i ovog puta u pitanju su digitalne grafike nastale u poslednjih pet godina a kaje se bave metaforom starih fosila.
Povodom obeležavanja 80 godina od uvođenja Grafike u nastavni program Akademije / Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu i formiranja Grafičkog odseka, Fakultet likovnih umetnosti (FLU) priređuje izložbe u Galeriji Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS), Galeriji FLU i Centru za Grafiku FLU. Izložba radova profesora Grafičkog odseka Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu može da se pogleda u Galeriji ULUS od 7. do 18. aprila 2021.
Autentična umetnička figura našeg vremena, Branimir Кaranović je svoju profesionalnu karijeru započeo sredinom sedamdesetih kada je diplomirao na FPU u Beogradu, priredio prvu samostalnu izložbu i postao član ULUS-a. Fotografija i grafika obeležile su njegov stvaralački put na kome je za svoj rad ovenčan najznačajnijim nagradama. U Galeriji ULUS…
Izložbu digitalnih grafika Branimira Karanovića pod nazivom „Fosilizacija“ u Galeriji ULUS u Beogradu publika će moći da vidi od sutra do 28. marta, najavljeno je iz Udruženja likovnih umetnika Srbije. Autentična umetnička figura našeg vremena, Branimir Кaranović je svoju profesionalnu karijeru započeo sredinom sedamdesetih kada je diplomirao na FPU u Beogradu, priredio prvu samostalnu izložbu i postao član ULUS-a.
BEOGRAD. Galerija Udruženja likovnih umetnika Srbije predstavlja od 23. marta do 4. aprila 2021. grafike Branimira Karanovića (1950, Beograd). Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, klasa prof. Božidara Džmerkovića. Magistrirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, klasa prof. Marka Krsmanovića. Predstavljene su digitalne grafike nastale u poslednjih pet godina. Dobitnik je više nagrada za stvaralaštvo u oblasti likovne i primenjene umetnosti.
Izložba grafika Branimira Karanovića, pod nazivom „Fosilizacija“ se može videti u Galeriji ULUS od srede, 17. marta 2021. godine. Autentična umetnička figura našeg vremena, Branimir Karanović, je svoju profesionalnu karijeru započeo sredinom sedamdesetih kada je diplomirao na FPU u Beogradu, priredio prvu samostalno izložbu i postao član ULUS-a. Fotografija i grafika obeležile su njegov stvaralački put na kome je za svoj rad ovenčan najznačajnijim nagradama. U Galeriji Udruženja izlaže nakon nepune dve decenije, i ovog puta u pitanju su digitalne grafike nastale u poslednjih pet godina a kaje se bave metaforom starih fosila.
O izložbi „U svim pravcima“, Andreje Krstića – Chenipe-a: Radovi prikazani na izložbi nastali su u poslednje četiri godine i predstavljaju testiranje novih ideja u već oprobanim materijalima – bojenom medijapanu i slikanoj zidnoj površini. Koncept kompletne izložbe je urađen na osnovu dimenzija i prostornog rasporeda ambijentalnih celina Galerije ULUS. Plan umentika je da prvog dana izložbe oslika centralni zid galerije, čime i u bukvalnom smislu, uvodi uličnu umetnost u ekskluzivni galerijski prostor.
U požaru koji je izbio u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić” na Kalemegdanu izgoreo je deo kancelarijske dokumentacije i informatičke opreme. Vatra je, srećom, na vreme zaustavljena i nije zahvatila ni drvena vrata, ni drvene stepenice, ni drvenu ogradu po kojima je, između ostalog, enterijer „Cvijete” i poznat. Plamen, koji se u ponedeljak nešto posle 22 sata pojavio brzo su ugasili vatrogasci.
Nakon sinoćnog požara koji se dogodio u potkrovlju Umetničkog paviljona “Cvijeta Zuzorić” ostali su samo ugljenisani zidovi, spaljene knjige i uništen pod.
Ove fotografije je na svom Fejsbuk profilu objavio slikar i nekadašnji predsednik ULUS-a Zoran Čalija.
Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) saopštilo je danas da je sinoć nešto posle 22.00 časa izbio požar u paviljonu Cvijeta Zuzorić na Kalemegdanu, koji su vatrogasci brzo lokalizovali.
ULUS navodi da su prolaznici na Kalemegdanu prijavili vatrogascima da je izbio požar, nakon što su primetili dim. ULUS navodi da je u požaru uništen deo dokumentacije Udruženja i deo informatičke opreme, dok su ostali prostori paviljona uključujući i glavni izložbeni prostor, gde se trenutno održava izložba slikarske sekcije „Pogled u neočekivano“, ostali neoštećeni, kao i svi radovi izlagača.
Požar u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, uništen deo dokumentacije i informatička oprema
Udruženje likovnih umetnika Srbije saopštilo je da je u sinoćnjem požaru u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ na Kalemegdanu uništen deo dokumentacije udruženja i deo informatičke opreme u kancelariji Sekretarijata ULUS-a. Ostale prostorije Paviljona nisu oštećene.
Prolaznici na Kalemegdanu primetili su sinoć dim koji je dolazio iz Umetničkog paviljona Cvijeta Zuzorić, a nakon intervencije vatrogasaca, lokalizovan je i ugašen požar koji je zahvatio deo kancelarije sekretarijata Udruženja likovnih umetnika Srbije, saopšteno je danas iz ULUS-a.
Kako se navodi u saopštenju, „izvršen je uvid policije i vatrogasne službe i sve upućuje na mogućnost da je uzrok izbijanja požara neispravna električna instalacija u objektu“ „Ono što je nepovratno uništeno jeste deo dokumentacije Udruženja i deo informatičke opreme, dok su ostali prostori Paviljona, uključujući i glavni izložbeni prostor, gde se aktuelno održava izložba slikarske sekcije ‘Pogled u neočekivano’, ostali neoštečeni, kao i svi radovi izlagača“, navodi ULUS.
Sinoć oko 22.30 časova izbio je požar u Paviljonu Cvijeta Zuzorić na Kalemegdanu koji je sedište Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS). Kako Glas javnosti saznaje, požar je prijavio policiji jedan od slučajnih prolaznika, te je veća šteta izbegnuta brzom intervencijom policije i vatrogasaca.
OKO 22.30 časa na Kalemegdanu, u potkrovlju Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“ došlo je do požara, saznaju „Novosti“.
Kako saznajemo, požar je lokalizovan i pod kontrolom, a povređenih lica za sada nema.Vatrogasci i policija su , kako javlja reporter “Novosti”, kod paviljona, dežurne ekipe trenutno vrše odimljavanje. Svuda se okolo još oseća dim.
U Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ na Kalemegdanu 8. marta oko 22.30 sata izbio je požar, koji je ubrzo lokalizovan, a povređenih nema. Prema nezvaničnim informacijama, pričinjena je manja šteta. Vatrogasci su došli ubrzo nakon što se uključio protivpožarni alarm, preneli su beogradski mediji. Vatra je, prema nezvaničnim informacijama, izbila u kancelarijskim prostorijama Udruženja likovnih umetnika Srbije, koje deluje u „Cvijeti“.
U Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ na Kalemegdanu izbio je požar večeras oko 22 časa.
Kako se nezvanično navodi, izgoreo je deo potkrovlja.
Povređenih nema. Okolnosti pod kojima je došlo do požara se ispituju.
Pogled u neočekivano, Izložba u organizaciji slikarske sekcije ULUS-a, Paviljon Cvijeta Zuzorić
NA samostalnoj izložbi „U svim pravcima“, umetnika Andreje Krstića – Čenipea, koja će biti otvorena od 3. marta, u Galeriji Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) u Knez Mihailovoj ulici broj 37, biće prikazani radovi nastali u poslednje četiri godine. Ovim delima, autor testira nove ideja u već oprobanim materijalima – bojenom medijapanu i slikanoj zidnoj površini.
Plan umentika je da prvog dana izložbe oslika i centralni zid galerije, čime i u bukvalnom smislu, uvodi uličnu umetnost u ekskluzivni galerijski prostor. U pitanju je kombinacija zidne slike i zidne skulpture koja će dati novu dimenziju kako samom radu, tako i galeriji u koji će biti izveden.
Najviše me motiviše rešavanje samozadatih likovnih problema, inspirisan sopstvenom imaginacijom i ličnim doživljajem okruženja, istakao je umetnik Andrej Krstić Chenipe, koji će danas oslikati centralni zid Galerije ULUS-a i na taj način otvoriti svoju izložbu „U svim pravcima“.
Najviše me motiviše rešavanje samozadatih likovnih problema, inspirisan sopstvenom imaginacijom i ličnim doživljajem okruženja, istakao je umetnik Andrej Krstić Chenipe, koji će danas oslikati centralni zid Galerije ULUS-a i na taj način otvoriti svoju izložbu „U svim pravcima“.
Radovi prikazani na izložbi nastali su u poslednje četiri godine i predstavljaju testiranje novih ideja u već oprobanim materijalima – bojenom medijapanu i slikanoj zidnoj površini. Koncept kompletne izložbe je urađen na osnovu dimenzija i prostornog rasporeda ambijentalnih celina Galerije ULUS. Plan umentika je da prvog dana izložbe oslika centralni zid galerije, čime i u bukvalnom smislu, uvodi uličnu umetnost u ekskluzivni galerijski prostor.
Izložba Slikarske sekcije Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) “Pogled u neočekivano”, otvorena do 11. marta u “Cvijeti Zuzorić”, kustoski je projekat tima umetnika, a iako predstavlja radove čak 151 autora iz zemlje i regiona, nije revijalnog karaktera, već je tematski kontekstualizovana i kroz ispis konkursa, a postavlja mnoga pitanja koja se tiču savremenosti.
Osim slikarstva, savremeni vizuelni umetnici stvaraju i u drugim medijima, koji su prikazani na izložbi: fotografija, grafika, crtež, digitalna grafika, akvarel, kolaž, keramika sa printom, video, instalacija u prostoru i 3 D crtež.
Grupna izložba „Pogled u neočekivano“ sa delima 146 savremenih umetnika različitih generacija iz zemlje i regiona, kao i samostalne izložbe Jane Stojaković „Nova segregacija“ i Nikole Govedarice „Krici škarta“ biće otvorene do kraja nedelje u izlagačkim prostorima Udruženja likovnih umetnika Srbije, saopšteno je iz ULUS-a.
GRUPNA izložba „Pogled u neočekivano“ biće pred publikom od 18 časova, 18, februara u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ na Malom Kalemegdanu.
Na postavci, u organizaciji slikarske sekcije ULUS-a, će biti predstavljeno oko 200 dela savremene umetnosti. Autori su različitih generacija (1940 – 1998), a dominantan medij je slika. Osim slika, biće zastupljene i fotografije, grafike, crteži, digitalne grafike, akvareli, kolaži, keramika sa printom, video radovi, instalacije u prostoru i 3 D crteži, a izložba ima i prateći program.
U GALERIJI ULUS-a, u Knez Mihailovoj predstavljena su dela Jane Stojaković. NJena samostalna izložba nosi ime „Nova segregcija“. Prema rečima Milice Stojaković, čiji tekst se nalazi u pratećem katalogu, autorka pokreće dva velika pitanja: prvo, pitanje društveno-etičkih posledica novih dostignuća u tehnologiji i nauci, i drugo, pitanje novih klasa: – Kod Jane Stojaković, to su ljudi-veprovi, ljudi-pacovi iljudi-bubašvabe. Hiperrealizam, u nadrealnom kontekstu dobija dodatnu zastrašujuću dimenziju, u ovom projektu potpuno funkcionalnu, u cilju opomene, alarma ili prosto, intenzivnog afektivnog doživljaja, koji, kroz vizuelni narativ uzdrmava i osvešćuje…
U MALOJ galeriji Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“, u četvrtak, 18. februara, u 18 časova, biće otvorena samostalna izložba Nikole Govedarice, pod imenom „Krici škarta“. Reč je likovnom istraživanju umetnika, inspirisanom poljuljanom ravnotežom između čoveka i mašine, u veštački stvorenoj sadašnjici (industrijskoj utopiji) u kojima obiluju proizvodi postindustrijskog potrošačkog društva. Kao polazište poslužila mu je knjiga teoretičarke umetnosti Rozalind Kraus „Besformnost: vodič za korisnike“.
Govedarica je rođen 1989. godine u Foči, a diplomirao je slikarstvo u u Trebinju, na Akademiji likovnih umetnosti.
Otvorena izložba ,,Nova sagregacija“ Jane Stojaković u galeriji ULUS. U beogradskoj galeriji ULUS večeras je otvorena samostalna izložba Jane Stojaković ,,Nova sagregacija“, čiji je fokus na posthumanizmu, fizičkom i moralnom preobražaju današnjeg društva, surovim međuljudskim odnosima i novim podelama u društvu.
Jana hrabro progovara o pošastima današnjeg društva, ali i njegovom preobražavanju – fizičkom, moralnom i afektivnom. Da li se tela preoblikuju kako bi se stvorila nova, postljudska tela i da li su ukunute nužne granice između čoveka i životinje, čoveka i mašine? Da li je priroda područje otvoreno novim mutacijama, hibridizacijama i mešavinama? Kao da autorka izložbe ispituje „antropološke metamorfoze tela“ koje se uspostavljaju „putem zajedničkog iskustva rada i novih tehnologija koji imaju konstitutivne učinke i ontološke implikacije“.
U Galeriji Udruženja likovnih umetnika Srbije danas je u otvorena samostalna izložba slikarke Jane Stojaković pod nazivom “Nova segregacija”. U fokusu projekta „Nova segregacija“ je posthumanizam i preispitivanje samih granica ljudski. Slikarskim izrazom Stojaković progovara o pošasti savremenog društva i njegovom fizičkom, moralnom i afektivnom preobražaju.
Jesu li ukinute nužne granice između čoveka i životinje, čoveka i mašine i da li je priroda područje koje je otvoreno novim mutacijama, hibridizacijama i mešavinama, to su samo neka pitanja koja pokreće svojim radovima, prema recenziji Milice Stojaković.
U izložbenim prostorima ULUS–a na programu su tri izložbe. U Maloj galeriji Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“, otvorena je samostalna izložba Nikole Govedarice „Krici škarta“, uUmetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“grupna izložba „Pogled u neočekivano“, dok je samostalna izložba radova autorke Jane Stojaković pod nazivom „Nova segregacija“, otvorena u Galeriji ULUS-a i traje do kraja meseca.
Samoorganizovana manifestacija u produkciji Slikarske sekcije ULUS-a 2021. je kustoski projekat tima umetnika okupljenih oko Organizacionog odbora izložbe „Pogled u neočekivano“. Na izložbi će biti predstavljeno oko 200 dela savremene umetnosti, različitih generacija (1940 – 1998), a dominantan medij je slika. Osim slika, na izložbi će biti zastupljeni i drugi mediji: fotografija, grafika, crtež, digitalna grafika, akvarel, kolaž, keramika sa printom, video, instalacija u prostoru i 3 D crtež, a izložba ima i prateći program. Izložba traje od 18.02. do 11.03.2021.
Umetnost Jane Stojaković je predviđačka, upozoravajuća i šokantna. Ona ne štedi gledaoca, dok, istovremeno, računa na njegovu inteligenciju, savest i etičnost, pružajući uvid u jedan mogući, ne tako daleki svet, posthumanih bića i novih, surovih odnosa među njima. Ovim su već pokrenuta bar dva velika pitanja; prvo, pitanje društveno-etičkih posledica novih dostignuća u tehnologiji i nauci, a posebno u bioetici, i drugo, pitanje novih klasa. Kod Jane Stojaković, to su ljudi-veprovi, ljudi-pacovi i ljudi-bubašvabe. Hiperrealizam, u nadrealnom kontekstu dobija dodatnu zastrašujuću dimenziju, u ovom projektu potpuno funkcionalnu, u cilju opomene, alarma ili prosto, intenzivnog afektivnog doživljaja, koji, kroz vizuelni narativ uzdrmava i osvešćuje.
Izložbom Novih članova ULUS-a, Umetnički paviljon “Cvijeta Zuzorić” tradicionalno započinje izložbenu godinu. Prijem u članstvo ULUS-a, najstarije strukovno udruženje na našim prostorima, najčešće je prva stepenica u profesionalnom životu umetnika nakon završenih studija, ali ne tako retko umetnici koji su već decenijama prisutni na umetničkoj sceni žele da profesionalnu verifikaciju ostvare i članstvom u Udruženju.
Izložbom novih članova u paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ na Kalemegdanu i nagrađenih autora u galeriji u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu ULUS tradicionalno započinje izložbenu godinu. Prijem u članstvo najstarijeg strukovnog udruženja na našim prostorima najčešće je prva stepenica u profesionalnom životu umetnika nakon završenih studija, ali ne tako retko umetnici koji su već decenijama prisutni na umetničkoj sceni žele da profesionalnu verifikaciju ostvare i članstvom u udruženju. Na konkurs koji je raspisan u drugoj polovini prošle godine prijavilo su se 94 kandidata, od kojih je primljeno 79, dok su troje umetnika po pozivu postali članovi, saopštili su iz ULUS.
Izložba radova koji su nagrađeni u svim kategorijama u prošloj godini jedinstvena je prilika da se u jednom izložbenom prostoru sagledaju najznačajnija dostignuća po oceni ULUS-ovih žirija koji su selektovani za svaku nagradu posebno.
Žirije su činili eminentni umetnici i istoričari umetnosti.
OBA izložbena prostora Udruženja likovnih umetnika Srbije u novu godinu ulaze izložbama svojih članova, novih i nagrađenih. U Galeriji ULUS, od 20. januara, u sredu, biće predstavljeni radovi laureata Prolećne i Jesenje izložbe, a dan kasnije, u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ debitovaće tek primljeni članovi ovog esnafa.
Nova uprava ULUS-a je od Paviljona na Kalemegdanu napravila respektabilan izlagački prostor sa nizom uspešnih grupnih izložbi, proširenjem kruga saradnika i povratkom publike. Što je najvažnije, ULUS danas postaje najaktivnije umetničko udruženje koje predlaže i zagovara nove modele rešavanja izuzetno teške pozicije slobodnih umetnika – ukazuje Dimitrijević.
Kultura i korona: Bojan Đorđev – Prekarnost najveći problem
– Koja su, prema Vašem mišljenju, 3 najznačajnija događaja u 2020. godini u oblasti kulture u Srbiji (bilo pozitivna, bilo negativna), i zašto?
Bojan Đorđev: Izdvojiću samo jedan – a to je reorganizacija ULUS-a pod novim umetničkim rukovodstvom. Mislim da je to put koji sva strukovna udruženja, a i sve ustanove kulture moraju da slede.
Uprkos tome što je ova godina bila po mnogo čemu specifična, što se naravno odrazilo i na kulturu i umetnost u vidu suženog izbora, kritičari našeg lista (filmski, pozorišni, likovni, muzički i i književni) izabrali su po deset najuspešnijih ostvarenja iz svoje oblasti, koja su prikazana, izvedena, objavljena ili organizovana u toku ove godine u Srbiji.
Izložbe
1. Smrt umetnosti, živela umetnost!(19. Bijenale umetnosti, Pančevo)
2. Jan Fabr februara u Beogradu: Praznik malih prijatelja (Narodni muzej; knjiga Noćni dnevnik, KCB; premijera monodrame Noćni pisac, Slobodan Beštić, Narodno pozorište)
3. Portreti – Dragana Ilić (Galerija Rima, Beograd)
4. Na jug, na jug! Idemo na jug! – 30. Memorijal Nadežde Petrović, Čačak; Nagrada publike 30. Memorijala Katarini Alempijević
5. Andrea Ivanović Jakšić, slike (Galerija Rima, Beograd)
6. Odakle i Kuda – Vesna Golubović (Likovna galerija Kulturnog centra Beograda i Galerija B2)
7. CRISIS / Ornet Kolmen u Beogradu, Zoran Naskovski (Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd)
8. ULUS – Prolećna i Jesenja izložba – koncepcija nove generacije kuratora
9. Carbon Copy – Vladimir Milanović (Prodajna galerija Beograd)
10. Da li se poznajemo? Knjiga – umetnički objekat 4/ Książka artystyczna 4 / Book-Art object 4/ – projekat umetnika iz Srbije i Poljske (Galerija Žad, Muzej primenjene umetnosti, Beograd)
(Izbor Ljiljana Ćinkul)
Više od jednog veka postoji Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS), a poslednjih pet godina u medijima su uglavnom zbog skandala. Na novi u nizu ukazuje vajar Mihailo Stošović, jer je na sajtu ove organizacije objavljen javni konkurs za umetnike u kome se Kosovo trenira kao nezavisna država.
Umetnici koji budu hteli da izlažu u Galeriji ULUS u 2021. godini moraće da plate 30.000 dinara ako su članovi ovog udruženja, odnosno 45.000 dinara ako nisu. Takva odluka izaziva revolt među umetnicima, a sa druge strane, ako bi ta kotizacija bila ukinuta, to bi značilo otpuštanje zaposlenih u ULUS-u, jer drugih prihoda za njihove plate nema, odgovaraju u ovom udruženju.
“Zbog vanrednih finansijskih okolnosti, ULUS je prinuđen da uvede participaciju za samostalne i kolektivne izložbe za termin u Galeriji ULUS koja iznosi 30.000 dinara za članove ULUS-a i 45.000 dinara za one koji nisu članovi ULUS-a”, navedeno je uz ostale uobičajene uslove na konkursu za redovan izlagački program u Galeriji ULUS, završenom krajem novembra.
Izložba grafika Dragiše Ćosića, pod nazivom “Priče o njoj…”, biće postavljena u Galeriji ULUS (Knez Mihailova 37) od četvrtka, 24. decembra i trajaće do 19. januara.
Grafički posvećenik, Dragiša Ćosić je samosvojna umetnička ličnost koja neguje tradicionalne grafičke tehnike. U Galeriji ULUS izlaže grafike nastale u periodu od 1984. do danas. Ovaj hronološki niz od tri stotine grafika malog formata i šesnaest velikih, jedinstvena je prilika da se na jednom mestu, u sažetom obimu, sagleda njegov stvaralački put.
Evidentno je da je umetničko tržište kod nas ne samo nepostojeće i sa veoma slabim izgledima za razvoj, već da i sama ideja prepuštanja umetnosti tržištu, kroz npr. kreativne industrije, ide na uštrb opštih interesa društva. Stihijski, prateći interese profitnog kapitala, umetnost se prepušta tržišnoj kompeticiji. U takvim uslovima umetnici su ili saterani u kreiranje ‘umetnosti’ u interesu kapitala, upitnog kvaliteta, ili pak, umetnost prestaje da bude poziv, jer se više od nje ne može obezbediti egzistencija – to za Danas primećuje umetnica Vahida Ramujkić, predočavajući uslove rada samostalnih umetnika a za Danasovu seriju razgovora o statusu ovih kulturnih radnika u Srbiji.
SLIKAR i skulptor Velizar Krstić, jedan od najistaknutijih umetnika svoje epohe, preminuo je u 74. godini, saopštilo je Udruženje likovnih umetnika. Njegovo delo pulsiralo je energijom podneblja u kojem je nastalo, navodi se u saopštenju udruženja i dodaje da je bio umetnik-posvećenik, jedan od onih koji je živeo za umetnost i svoje bitisanje je podredio tome. Pamtićemo ga kao čoveka otvorenog srca koji je uvek, svima i bez kolebanja pružao toplu reč, podršku…navode u Udruženju.
Preminuo slikar, skulptor i grafičar Velizar Krstić. Izlagao je na preko 70 samostalnih izložbi i na oko 200 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Radio je kao profesor grafike i slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu i bio više puta član Umetničkog saveta ULUS-a, kao i mnogih drugih izložbi. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada u zemlji i inostranstvu i njegova dela se nalaze u značajnim kolekcijama.
Slikar i skulptor Velizar Krstić, jedan od najistaknutijih umetnika svoje epohe, preminuo je u 74. godini, saopštilo je Udruženje likovnih umetnika. Njegovo delo pulsiralo je energijom podneblja u kojem je nastalo, navodi se u saopštenju udruženja i dodaje da je bio umetnik-posvećenik, jedan od onih koji je živeo za umetnost i svoje bitisanje je podredio tome.
Velizar Krstić, jedan od najistaknutijih umetnika svoje epohe preminuo je u 74. godini, saopštilo je Udruženje likovnih umetnika Srbije.
Delo Velizara Krstića pulsiralo je energijom podneblja u kojem je nastalo. Bio je umetnik-posvećenik, jedan od onih koji je živeo za umetnost i svoje bitisanje je podredio tome, navodi se u saopštenju ULUS-a.
Slikar Velizar Krstić jutros preminuo u 74. godini posle duže bolesti.
Redovni profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu u penziji, slikar, skulptor i grafičar Velizar Krstić preminuo je jutros u 74. godini, posle duže bolesti, objavila je njegova porodica. Radio je kao profesor grafike i slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu i bio više puta član Umetničkog saveta ULUS-a, kao i mnogih drugih izložbi. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada u zemlji i inostranstvu i njegova dela se nalaze u značajnim kolekcijama. Vreme i mesto sahrane biće saopšteni naknadno.
Umro Velizar Krstić. Radio je kao profesor grafike i slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu i bio više puta član Umetničkog saveta ULUS-a, kao i mnogih drugih izložbi.
Dobitnik je mnogobrojnih nagrada u zemlji i inostranstvu i njegova dela se nalaze u značajnim kolekcijama.
Vreme i mesto sahrane biće saopšteni naknadno.
Redovni profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu u penziji, slikar, skulptor i grafičar Velizar Krstić preminuo je jutros u 74. godini, posle duže bolesti, objavila je njegova porodica.
Radio je kao profesor grafike i slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu i bio više puta član Umetničkog saveta ULUS-a, kao i mnogih drugih izložbi.
Druga debata u okviru istraživačko-debatnog programa ULUS-a, pod nazivom Obrazovanje i umetnost, biće održana u utorak, 22. decembra od 17 časova. Najavljen je live streaming preko ULUS-ovog Youtube kanala.
“Kroz temu obrazovanja u umetnosti i mesta umetnosti u obrazovnom sistemu mogu se detektovati mnoge tačke preispitivanja umetničke profesije: od uloge umetnosti u društvu prepoznate kroz osnovno i srednje obrazovanje, preko načina na koji se umetnost predaje kroz visoko obrazovanje u oblasti umetnosti, do preispitivanja radnog i umetničkog statusa umetnika…” navode organizatori debate.
BEOGRAD. Galerija Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) predstavlja od 24. decembra 2020. do 19. januara 2021. izložbu grafika Dragiše Ćosića (1951, Negotin). Studirao je grafiku na Akademiji umetnosti u Novom Sadu kod prof. Halila Tikveše i Živka Đaka, a postdiplomske studije grafike u Beogradu u klasi prof. Nebojše Radojeva.
Likovni jezik Dragiše Ćosića sadrži liniju i prigušeni kolorit koji uobličava „opijenost tamom“, ponor i dubinu. Celokupno stvaralštvo je varijacija jedinstvena sfera zaokruženog dela. Ta poetika upućuje na razmišljanje o postojanju bogate sadržajnosti u okviru dela, koje povlači njegovu kulturnu koloristiku obojenu čak i filozofijom bajke. Bajka je Ćosiću nešto što rađa i regeneriše život, nešto kao usnula moć čiju energiju treba obnoviti. beleži istoričarka umetnosti, Minja Čelar, u recenziji izložbe autora rođenog 1951. u Negotinu.
Šteta je što na ovoj izložbi nema dokumentarnih snimaka o Ćosićevim akcijama (npr. u vreme bombardovanja), ali umetnik, član grafičke sekcije ULUS-a i Umetničkog udruženja Grčke, obećava da će nam ih pokazati uskoro. Poslednjih godina Ćosa živi i radi u Grčkoj, gde ispisuje dnevnik i zbirke pesama inspirišući se antičkom mitologijom, prirodom, ljudima…
Nagrada za najbolji rad na Jesenjoj izložbi Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) “Upleteni” dodeljena je Nemanji Lađiću za 3D animaciju “Muzej površnih zabeleški”.
Nagrada je dodeljena Lađiću jednoglasnom odlukom žirija Jesenje izložbe, koji su činili: Simona Ognjanović (srpska sekcija Međunarodnog udruženja likovnih kritičara – AICA), Dragana B. Stevanović (članica Upravnog odbora ULUS-a) i Nataša Kokić (članica i potpredsednica Umetničkog saveta ULUS-a).
Nemanja Lađić je ovogodišnji dobitnik nagrade tradicionalne Jesenje izložbe 2020 Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS), koja se održava od 12. novembra 2020 do 12. januara 2021, u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ u Beogradu, saopštio je ULUS.
Odluku je doneo žiri koji je zasedao u sastavu Simona Ognjanović (Međunarodno udruženje likovnih kritičara – AICA-sekcija Srbija), Dragana B. Stevanović (članica Upravnog odbora ULUS-a) i Nataša Kokić (članica i potpredsednica Umetničkog saveta ULUS-a).
BEOGRAD: Nemanja Lađić je ovogodišnji dobitnik nagrade tradicionalne Jesenje izložbe 2020 Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS), koja se održava od 12. novembra 2020 do 12. januara 2021, u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ u Beogradu, saopštio je ULUS.
Primanja umetnika, naročito samostalnih, nisu ni redovna ni sistematizovana, pa je tako otkup mnogima i jedini izvor zarade tokom godine. Novac isplaćen na ime otkupa na mnogim pojedinačnim primerima pretvara se često u puko namirivanje osnovnih potreba socijalno ugroženih umetnika – kaže u razgovoru za Danas umetnica Nina Todorović.
Ministarka kulture i informisanja Srbije Maja Gojković i predstavnici Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS), jedne od najaktivnijih organizacija u oblasti kulturne politike u ovoj godini, razgovarali su 10. decembra o rešavanju nekih od ključnih problema samostalnih umetnika, što je svojevrsni neformalni početak dugoočekivanog dijaloga.
Radni sastanak sa Majom Gojković, koja je i potpresednica Vlade Srbije, održan je u okviru njene posete Jesenjoj izložbi ULUS-a “Upleteni” u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić”, kroz koju ju je provela kustoskinja Maja Ćirić.
Ko je ukinuo otkup dela savremenih umetnika i gde je novac?
– Zvanično nismo dobili odgovor, samo nezvanično da otkupa ove godine neće biti. Postalo je to jasno i kada nije ostalo vremena da se ispune rokovi, iako smo mi još negde odmah posle ukidanja vanrednog stanja, u maju, pitali šta je sa konkursom za otkup, pošto je to jedan od glavnih izvora kroz koje država obezbeđuje umetnicima prihode. Dobili smo i informaciju da će biti sledeće godine u roku. Otkupi su uvedeni još 1950. ili 1951. godine, tada je doneta preporuka za sprovođenje otkupa i to je uvek funkcionisalo, ta se praksa održavala. Tada su na izložbe, i Jesenju i Prolećnu, i na samostalne, dolazili predstavnici različitih ustanova i otkupljivali su radove i to je bio glavni izvor prihoda umetnicima, ali i način da muzeji, ustanove kulture, kao i druge vrste ustanova, formiraju svoje kolekcije i tako učine umetnost dostupnom širim slojevima građanstva – kaže Vahida Ramujkić.
„Slike iz Zoo vrta-2“, to je naziv izložbe beogradske slikarke Marije Bojović u Galeriji ULUS.
Izložba Marije Bojović pod nazivom “Slike iz Zoo vrta 2” , otvorena je u galeriji ULUS, ul. Knez Mihailova 37, Beograd.
Upleteni – Jesenja izložba 2020, Paviljon Cvijeta Zurzorić
UNESKO katedra za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti u Beogradu organizuje 3. i 4. decembra onlajn međunarodnu naučnu konferenciju posvećenu temi rastuće nejednakosti u polju vizuelnih umetnosti, koja se ogleda u neujednačenom razvoju umetničkih tržišta, netransparentnosti tokova novca i različitim finansijskim malverzacijama, prekarizaciji rada i velikoj stopi nezaposlenosti umetnika. Konferencija je organizovana pod okriljem Evropske mreže za kulturnu politiku i menadžment (ENCATC). Realizaciju je pomogao veliki broj partnera, među kojima su Odsek za nove medije Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, Udruženje likovnih umetnika Srbije, Narodna biblioteka Srbije, Institut za savremenu umetnost u Zagrebu, Udruženje vizuelnih umetnika Užice i medijski portal SEEcult.org.
„Slike iz Zoo vrta 2“ naziv je izložbe beogradske slikarke Marije Bojović čije otvaranje je najavljeno za 2. decembar od 16 sati u Galeriji ULUS u Knez Mihailovoj ulici. Marija Bojović je slike sa motivima životinja u fokusu već predstavljala 2017. godine u Centru za kulturu u Despotovcu i izložba u Beogradu logičan je nastavak ranije nastalih radova, pošto je ova tema u središtu njenog interesovanja, a glavne uloge na crtežima i akvarelima zadržale su životinje, navode organizatori izložbe.
Poznato je da se doba umetničke zrelosti poklapa sa vremenom odlaska u penziju, a sa ovakvim niskim penzijama samostalni umetnici penzioneri su dovedeni u poziciju da im je bavljenje umetničkim stvaralaštvom potpuno onemogućeno – kaže za Danas Miroljub Filipović Filimir, istaknuti likovni umetnik, član Udruženja likovnih umetnika Srbije, aktivan stvaralac decenijama prisutan na domaćoj i stranoj umetničkoj sceni.
U jeku aktuelnih progona, pretnji, i vređanja savremenih umetnika u Srbiji, a posebno performans umetnika, strip crtača, kao i članova Upravnog odbora i Tela ULUS-a koji orkestriraju pojedinci, grupe ekstremista i pojedini mediji, pozivam sve na solidarnost! Vezano za moj rad na aktuelnoj Jesenjoj izložbi* Udruženja Likovnih Umetnika Srbije u Paviljonu Cvijeta Zuzorić na Kalemegdanu, upućujem poziv za jedan praktični ogled, za Vas, Vašu decu, studente i prijatelje: —pokušajte da se bavite performans umetnošću uz primenu ovih jednostavnih instrukcija.
Ljiljana Bursać, Logos u pokretu / Logos on the Move, Galerija ULUS
ULUS: 101 godina dostojanstvene umetnosti. Na današnji dan, 15. novembra 1919. godine, osnovano je Udruženje likovnih umetnika Srbije. Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS), najveće je, i regionalno najstari je, nacionalno reprezentativno udruženje u kulturi koje broji preko 2.500 članova, od kojih je oko 550 u statusu samostalnih umetnika.
Deo današnje emisije posvetićemo jesenjoj izložbi ULUS-a pod nazivom Upleteni, koja je sinoć otvorena u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić. Izložbu je koncipirao Umetnički savet ULUS-a, u saradnji sa kustoskinjom Majom Ćirić i asistentom Lavom Mrenovićem.
Kao i Prolećna izložba, i Jesenja je organizovana prema novom principu, pa je koncept te najstarije manifestacije ULUS-a, osnovane još 1928. godine, osmislio Umetnički savet s kustoskinjom Majom Ćirić i njenim asistentom Lavom Mrenovićem, objedinjujući nazivom „Upleteni“ radove 34 umetnika i dva pokreta. ULUS Jesenjom izložbom ne odustaje ni od reprezentacije, ali ni od krize, jer se po sadržaju vidi da je ona njen efekat.
Tradicionalna Jesenja izložba Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS), otvorena do 6. decembra u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić” u Beogradu, predstavlja radove 34 umetnika i dva pokreta, objedinjene nazivom „Upleteni“. Koncept te najstarije manifestacije ULUS-a, osnovane još 1928. godine, osmislio je Umetnički savet sa kustoskinjom Majom Ćirić i njenim asistentom Lavom Mrenovićem.
Jesenja izložba ULUS-a pod nazivom „Upleteni“ postavljena je u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ na Malom Kalemegdanu, a posetioci će moći da je pogledaju danas od 19 časova do 6. decembra. Zbog pandemijske situacije, ceremonije otvaranja neće biti, a nagrada laureatu izložbe će biti dodeljena u toku trajanja izložbe. Suočene sa pandemijom, mnoge institucije su otkazale svoje izložbene aktivnosti, dok ULUS ukazuje na značaj održavanja izložbenog života i drugih umetničkih aktivnosti.
Jesenja izložba je najstarija ULUS-ova izložba (1928) i najstarija izložba u regionu. Udruženje ovom izložbom pokazuje svoju vitalnost jer suočene sa pandemijom, mnoge institucije su otkazale svoje izložbene aktivnosti, dok ULUS ukazuje na značaj održavanja izložbenog života i drugih umetničkih aktivnosti. Na izložbi učestvuje 36 umetnika, tokom njenog održavanja biće organizovan bogat prateći program a takođe biće i dodeljena tradicionalna nagrada Jesenje izložbe.
BEOGRAD – Tradicionalna Jesenja izložba Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) otvorena je večeras u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ u Beogradu. Kao i Prolećna izložba, i Jesenja je organizovana prema novom principu, pa je koncept te najstarije manifestacije ULUS-a, osnovane još 1928. godine, osmislio Umetnički savet s kustoskinjom Majom Ćirić i njenim asistentom Lavom Mrenovićem, objedinjujući nazivom „Upleteni“ radove 34 umetnika i dva pokreta.
UPRKOS svemu što se dešava oko nas, „Jesenja izložba“ bi trebalo da pokaže da nismo odustali od umetnosti, niti pristali na neku otrcanu verziju, već ponudili nešto što je živo, dinamično, uzavrelo, ističe, za „Novosti“, istoričar umetnosti Maja Ćirić, kustos ovogodišnje postavke, koja će pod imenom „Upleteni“, od čertvrtka u 19 časova biti otvorena u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, na Malom Kalemegdanu.
UPRKOS svemu što se dešava oko nas, „Jesenja izložba“ bi trebalo da pokaže da nismo odustali od umetnosti, niti pristali na neku otrcanu verziju, već ponudili nešto što je živo, dinamično, uzavrelo, ističe, za „Novosti“, istoričar umetnosti Maja Ćirić, kustos ovogodišnje postavke, koja će pod imenom „Upleteni“, od čertvrtka u 19 časova biti otvorena u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, na Malom Kalemegdanu.
Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) organizuje Jesenju izložbu od 12. novembra u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić” u Beogradu, prkoseći krizi izazvanoj pandemijom korona virusa, ali i drugim kriznim okolnostima, uključujući učestale pretnje i uvrede kojima su pojedini članovi tog udruženja sve češće izloženi u javnosti zbog kritičkih stavova i provokativnih radova ili po nekom drugom osnovu.
U galeriji ULUS-a slikarka Ljiljana Bursać govori o svojoj izložbi, uzaludnosti ratovanja, inspiraciji…
Izložba slika Dragane Jokić, pod nazivom “Obećana zemlja”, može se videti u Galeriji ULUS, od srede, 11. novembra 2020, od 17 časova u Galeriji ULUS, Knez Mihailova 37, Beograd. Slikarska karijera Dragane Jokić započeta je početkom devededesetih kada je priredila prvu samostalnu izložbu. Ciklus koji se izlaže u Galeriji ULUS nastao je od 2017. do danas, i predstavlja svojevrsnu sublimaciju njenih dosadašnjih likovnih istraživanja. Na svoj umetnički put zakoračila je sa figuracijskim prizorima koji se mogu ispratiti u genezi njenog dosadašnjeg opusa, da bi u recentnoj produkciji došlo, u izvesnoj meri, do apstrahovanja formi, što ukazuje na otvorenost u procesu likovnog promišljanja.
Pošto postoji tendencija da čula mirisa, ukusa i dodira budu poništena u epidemiji, mi insistiramo na jakom vizuelnom iskustvu i atmosferi“, poručuje Maja Ćirić, kustoskinja Jesenje izložbe ULUS-a, koja će biti otvorena 12. novembra u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“. Izložba pod nazivom „Upleteni“ predstaviće slike, crteže, instalacije i video radove 36 umetnika.
Jesenja izložba je najstarija ULUS-ova manifestacija, traje od 1928. godine i najstarija je izložba u regionu, podsećaju u ovom udruženju, dodajući da njenim organizovanjem pokazuju i vitalnost jer “suočene sa pandemijom, mnoge institucije su otkazale svoje izložbene aktivnosti, dok ULUS ukazuje na značaj održavanja izložbenog života i drugih umetničkih aktivnosti”.
Jesenja izložba je najstarija ULUS-ova manifestacija, traje od 1928. godine i najstarija je izložba u regionu, podsećaju u ovom udruženju, dodajući da njenim organizovanjem pokazuju i vitalnost jer “suočene sa pandemijom, mnoge institucije su otkazale svoje izložbene aktivnosti, dok ULUS ukazuje na značaj održavanja izložbenog života i drugih umetničkih aktivnosti”.
Pozivamo Vas na Jesenju izložbu ULUS-a, koja se može videti od četvrtka, 12. novembra 2020, od 19h u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, Mali Kalemegdan 1, Beograd. Naziv ovogodišnje Jesenje izložbe je UPLETENI, a izložbu je koncipirao Umetnički savet ULUS-a, u saradnji sa kustoskinjom Majom Ćirić i njenim asistentom Lavom Mrenovićem. „ULUS (kao kanal), Paviljon umetnosti Cvijeta Zuzorić (kao lokacija) i Jesenja izložba (kao situacija), svaka kao institucija za sebe, tradicionalno uspostavljaju vrednosti. Ovogodišnjoj krizi ULUS se prilagodio organizovanjem niza on-line diskusija, čime se priključio digitalnom obrtu. Ipak, svoju okretnost i otpornost ULUS pokazuje odbranom i očuvanjem sopstvene infrastrukture (kao kanala, kao lokacije i kao situacije) uprkos činjenici da usled nedostatka finansijske podrške to podrazumeva samo-eksploataciju. Ove tri institucije trebalo bi da budu lideri po brojnosti, po istoriji i po reputaciji…“ (Iz teksta Maje Ćirić o izložbi)
Jesenja izložba ULUS-a biće otvorena 12. novembra (19) u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić” pod nativom “Upleteni”, a kustos je istoričarka umetnosti Maja Ćirić.
BEOGRAD. Jesenju izložbu Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS), koja se može videti od 12. novembra do 6. decembra 2020. u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, koncipirao je Umetnički savet ULUS-a, u saradnji sa kustoskinjom Majom Ćirić i njenim asistentom Lavom Mrenovićem. Na izložbi učestvuje 34 umetnika i dva pokreta, a tokom njenog održavanja biće organizovan prateći program. Nagrada laureatu izložbe biće dodeljena u toku trajanja izložbe.
Jesenja izložba Udruženja likovnih umetnika Srbije pod naslovom “Upleteni” biće dostupna publici od 12. novembra u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić”.
Najstarija u regionu: Tradicionalna Jesenja izložba ULUS-a u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“. Učestvuje 36 umetnika, u toku njenog održavanja biće organizovan bogat prateći program, a biće i dodeljena tradicionalna nagrada Jesenje izložbe.
Vodič za samostalne umetnike naziv je publikacije koju su pripremili članovi ULUS-a ne bi li se preglednije definisao status ove kategorije stvaralaca. On je jasan i logičan, jasni su i zakoni, ali je nevolja u tome što zakoni na različite načine tretiraju status samostalnog umetnika i nisu usklađeni, navode samostalci, zbog čega se javljaju novi problemi za njih. Samostalni umetnici, pored toga što se bore sa predrasudama da “njihov posao i nije baš posao” i što se bore za uslove u kojima stvaraju, redovno su u situaciji i da se rvu sa birokratijom. I to je praktično tako od samog početka priznavanja statusa pa sve do penzije.
ULUS oštro osuđuje odluku v.d. direktora MSUB Viktora Kiša o uklanjanju pojedinih segmenata postavke izložbe “Refleksije našeg vremena”, a koja se realizuje u kontekstu programa Akvizicije MSUB 1993-2019. Uz protivljenje kustosa i programskih urednika MSUB iz partera je uklonjen rad Zorana Todorovića “Toplina”, dok se čitava postavka na petom spratu uklanja radi instaliranja izložbe venčanica Žan Pol Gotijea. Sve to ukazuje na nedoslednost i nerazumevanje programske koncepcije muzeja savrmene umetnosti kao javne ustanove kulture od strane v.d. direktora. Intervenisanje u program i funkciju prostora koji je namenjen isključivo muzejskom izlaganju, bez uvažavanja mišljenja stručnih kustosa koji se godinama bave unapređenjem svoje stručnosti i praćenjem svetskih i lokalnih kulturnih tokova, očuvanjem, katalogizacijom i prezentacijom umetničke ponude, ukazuje na visok stepen ugroženosti i zapostavljenosti u kojoj se umetnost nalazi danas.
Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) i Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) izrazili su tokom vikenda podršku kustosima Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (MSUB) povodom protivljenja odluci v.d. direktora Viktora Kiša da ukloni deo radova sa izložbe akvizicija radi izgradnje muzejskog kafea i planiranog gostovanja blokbaster izložbe venčanica Žan-Pola Gotjea. Kiš tvrdi da nije reč o kafiću, već o prostoru za odmor posetilaca, a kustosima je zamerio što nisu obavestili javnost da je izložba akvizicija praktično završena u integralnom obliku.
Neobični pozorišni projekat “Umetnik u gladovanju” večeras u paviljonu „Cvijeta Zuzorić“. Program rediteljke Irene Ristić biće izveden kao deo izložbe „Neću može, hoću mora!“ U pitanju je javno čitanje drame po motivima priče Franca Kafke, a osim rediteljke Ristić ispred nezavisne trupe “Hop.La!”, u ovoj realizaciji učestvuju i drugi poznati reditelji u teatru – Ksenija Krnajski, Bojan Đorđev, Anđelka Nikolić, Pavle Terzić, Snežana Trišić – svi članovi UDUS-a, rediteljske sekcije u osnivanju. “Umetnik u gladovanju” nije drama, već priča, mada može postati i pozorišni komad kada takvu priču preuzmu spomenuti reditelji. Ceo projekat izložbe „Neću može, hoću mora!“ trajaće do 5. novembra, u organizaciji ULUS-a, a događaj se može pratiti i onlajn putem ULUS Jutjub kanala.
Neobični pozorišni projekat “Umetnik u gladovanju” rediteljke Irene Ristić biće večeras predstavljen u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić kao deo izložbe “Neću može, hoću mora!”, saopštila je ta umetnička institucija.
Umetnici okupljeni danas u Beogradu simbolično u pet minuta do 12.00, poručili su „Stop nasilju u kulturi!“ u znak podrške autorima radova pocepanih pri upadu grupe mladića na nedavno otvaranje izložbe crteža u Galeriji „Stara kapetanija“ u okviru festivala „Novo doba“.
Kako prenosi portal Nova.rs, umetnici su se ispred Paviljona „Cvijeta Zuzorić“ na Kalemegdanu danas okupili na poziv Udruženja likovnih umetnika Srbije. Razvili su transparente „Stop desničarskom nasilju u kulturi“, „Stop cenzuri u umetnosti“, „Podrška festivalu ‘Novo doba’ „, „Slatka konceptualna umetnica nudi rešenje – udri umetnost na veselje“.
Ljiljana Bursać je prošlogodišnji laureat ULUS-ove Jesenje izložbe, najstarije izložbe u regionu (1928). Pre nekoliko godina je ustanovljena praksa da se nagrađenom autoru organizuje samostalna izložba u Galeriji ULUS i Udruženje tim povodom priređuje izložbu ovoj istaknutoj umetnici. Ona je aktivni učesnik likovnog života punih pet decenija i na svom stvaralačkom putu odnegovala je samosvojan likovni rukopis koji je kao takav i valorizovan.
Umetnica Ljiljana Bursać predstavlja se u Galeriji ULUS u Beogradu interaktivnom izložbom radova na papiru “Logos u pokretu 2”, kojom omogućava posetiocima da i sami učestvuju u procesu stvaranja novog sloja umetničkih dela.
Izložba Ljiljane Bursać, LOGOS U POKRETU 2, interaktivna izložba radova na papiru, koja se može videti od četvrtka, 29. oktobra 2020, od 18 časova u Galeriji ULUS, ul. Knez Mihailova 37, Beograd. Ljiljana Bursać je prošlogodišnji laureat ULUS-ove Jesenje izložbe, najstarije izložbe u regionu (1928). Pre pre par godina je ustanovljena praksa da se nagrađenom autoru organizuje samostalna izložba u Galeriji ULUS i Udruženje tim povodom priređuje izložbu ovoj istaknutoj umetnici. Ona je aktivni učesnik likovnog života punih pet decenija i na svom stvaralačkom putu odnegovala je samosvojan likovni rukopis koji je kao takav i valorizovan.
VREME KOJE STVARA PEJZAŽE: Dela prošlogodišnjeg laureata Jesenje izložbe Ljiljane Bursać na postavci Logos u pokretu u ULUS. Ova istaknuta umetnica je aktivni učesnik likovnog života punih pet decenija i na svom stvaralačkom putu odnegovala je samosvojan likovni rukopis koji je kao takav i valorizovan.
U Galeriji ULUS (Knez Mihailova 37) u četvrtak, 29. oktobra u 19 sati otvara se izložba „Logos u pokretu 2“ Ljiljane Bursać.
Ljiljana Bursać je prošlogodišnji laureat ULUS-ove Jesenje izložbe, najstarije izložbe u regionu (1928). Pre pre par godina je ustanovljena praksa da se nagrađenom autoru organizuje samostalna izložba u Galeriji ULUS i Udruženje tim povodom priređuje izložbu ovoj istaknutoj umetnici. Ona je aktivni učesnik likovnog života punih pet decenija i na svom stvaralačkom putu odnegovala je samosvojan likovni rukopis koji je kao takav i valorizovan. Izložba „Logos u pokretu 2″ u osnovi je kontuinuirani likovni sled prethodne izložbe „Logos u pokretu“ iz 2019. godine, i nastaje kao rezultat brojnih umetničkih puteva kojima se umetnica kretala u poslednjih nekoliko decenija.
Interaktivna izložba radova na papiru “Logos u pokretu 2” Ljiljane Bursać biće otvorena 29. oktobra od 18 sati u Galeriji ULUS u Knez Mihailovoj ulici, najavili su organizatori iz Udruženja likovnih umetnika Srbije.
U galeriji ULUSposetite izložbu Milana Staševića pod naslovom Geografika. Milan Stašević (1946) je svoju osobenu poetiku odnegovao u slici i grafici, primarnim medijima svog umetničkog izraza. U galeriji ULUS premijerno izlaže ciklus grafika pod nazivom Geografika, koji je nastao u poslednje dve godine.
Udruženje likovnih umetnika Srbije organizovaće javnu debatu „Mesto umetnika i umetnosti u društvenom kontekstu“ danas od 17,30 časova u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“.Prva u seriji od šest debata istraživačko-debatnog programa „Ka horizontalnosti u umetnosti“, predstaviće dosadašnji rad istraživačkih blokova. Cilj istraživanja, koje se u okviru projekta odvija od septembra, ima za cilj iznalaženje konkretnih rešenja za poboljšanje društvenog, socijalnog, poreskog i radnog statusa umetnika.
O zapaženosti šireg problema statusa samostalnih umjetnika i uslova umjetničke produkcije mnogo svjedoči izložba „NEĆU MOŽE, HOĆU MORA“ u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“. Referenca je sporni član 64 Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje kojim se predviđa da lokalne samouprave „mogu“, čime se ne stavljaju u obavezujući položaj da „moraju“, uplaćivati doprinose samostalnim umetnicima koji žive na njihovoj teritoriji“. U narednom periodu, o tim izazovima biće riječi u debatno-istraživačkom programu „Ka horizontalnosti u umetnosti“ koji je pokrenulo Udruženje likovnih umetnika Srbije.
Vahida Ramujkić, zamjenica predsjednika Upravnog odbora ULUS-a u razgovoru za Mediacentar najavila je da će u fokusu tog programa biti razumijevanje umjetnosti kao društvene djelatnosti koja treba da doprinosi prosperitetu društva.
Novinarska i medijska udruženja najoštrije su osudila i zatražila povlačenje saopštenja Ministarstva kulture i informisanja, u vezi sa nasilničkim uništavanjem izložbe strip autora u galeriji zemunske Stare Kapetanije. U saopštenju su zatražila i javno izvinjenje umetnicima, novinarima i javnosti.
Kao sporna, udruženja navode Saopštenje Ministarstva kulture i informisanja u vezi sa izložbom u Umetničkoj galeriji „Stara kapetanija” u Zemunu, Reagovanje Sektora za savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije na sramno saopštenje ANKSS, ULUS-a i SULUV-a, Reagovanje Ministarstva kulture i informisanja na izjavu Nebojše Romčevića, Saopštenje Ministarstva kulture i informisanja povodom pokretanja peticije grupe psihologa i psihijatara, Nezavisno društvo novinara Vojvodine – licemerje i dvostruki aršini.
Članovi Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) i drugih organizacija koje su osudile nasilje na izložbi stripa u Staroj kapetaniji izrazili su 18. oktobra još jednom podršku autorima uništenih radova i pozvali sve na javnu osudu tog vandalskog čina, ali i reakcija Ministarstva kulture i informisanja Srbije, koje su ocenili kao sliku šire kulturne politike i odnosa prema savremenoj umetnosti i slobodi izražavanja. Iako pozvano da povuče stavove kojima je praktično izjednačilo odgovornost nasilnika i autora uništenih radova, Ministarstvo kulture ponovilo je i 18. oktobra deo spornih kvalifikacija. Tim povodom oglasila se i premijerka i mandatarka Ana Brnabić, indirektno kritikujući MKI zbog načina na koji je reagovalo na nasilje.
Članovi Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) i drugih organizacija koje su osudile nasilje na izložbi stripa u Staroj kapetaniji izrazili su 18. oktobra još jednom podršku autorima uništenih radova i pozvali sve na javnu osudu tog vandalskog čina, ali i reakcija Ministarstva kulture i informisanja Srbije, koje su ocenili kao sliku šire kulturne politike i odnosa prema savremenoj umetnosti i slobodi izražavanja. Iako pozvano da povuče stavove kojima je praktično izjednačilo odgovornost nasilnika i autora uništenih radova, Ministarstvo kulture ponovilo je i 18. oktobra deo spornih kvalifikacija. Tim povodom oglasila se i premijerka i mandatarka Ana Brnabić, indirektno kritikujući MKI zbog načina na koji je reagovalo na nasilje.
„Ministarstvo kulture i informisanja je 15. oktobra 2020. godine objavilo najsramotnije saopštenje u istoriji te institucije“, poručuju u današnjem saopštenju Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) i Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS).
Hitno procesuiranje organizatora nasilja zatraženo je sa protesta podrške umetnicima u Beogradu 18. oktobra, nakon što je pre pet dana demolirana izložba strip crteža u Zemunu. Govornici na skupu pred Umetničkim paviljonom Cvijeta Zuzorić, u organizaciji Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS), poručili su da je krajnji momenat da se zaustave pritisci na umetnike.
Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije i Udruženje likovnih umetnika Srbije – ULUS ocenili su danas da je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije 15. oktobra objavilo „najsramotnije saopštenje u istoriji te institucije“ i da nijedan ministar od Minhena 1937. godine nije se usudio da govori o „degenerisanoj umetnosti“.
Neću hoću može mora, izložba samostalinih umetnica i umetnika, Paviljon Cvijeta Zuzorić.
Danilo Prnjat, član umetničkog saveta Udruženje likovnih umetnika Srbije, o problemima samostalnih umetnika povodom otvaranja Izložbe „Neću može, hoću mora!“
Umetnik je razapet između socijalnog slučaja i preduzetnika. Različite institucije ga tumače na različite načine, a ta loša struktuiranost proizvodi čitav lanac problema – to za Danas kaže Danilo Prnjat, samostalni umetnik i član umetničkog saveta Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS).
Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije i Udruženje likovnih umetnika Srbije – ULUS ocenili su danas da je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije 15. oktobra objavilo „najsramotnije saopštenje u istoriji te institucije“ i da nijedan ministar od Minhena 1937. godine nije se usudio da govori o „degenerisanoj umetnosti“.
REAKCIJA POVODOM SAOPŠTENJA MINISTARSTVA KULTURE I INFORMISANJA. Ministarstvo kulture i informisanja je 15. oktobra 2020. godine objavilo najsramotnije saopštenje u istoriji te institucije.
„Ministarstvo kulture i informisanja je 15. oktobra 2020. godine objavilo najsramotnije saopštenje u istoriji te institucije“, poručuju u današnjem saopštenju Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) i Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS).
Ministarstvo kulture i informisanja je 15. oktobra 2020. godine objavilo najsramotnije saopštenje u istoriji te institucije.
Od Minhena 1937. godine, ni jedan ministar kulture u svetu se nije usudio da govori o “degenerisanoj umetnosti”. “Prikazivanje i afirmisanje skarednih i nemoralnih sadržaja, zaogrnuto plaštom navodne stvaralačke kreativnosti, s punim pravom izaziva negativne reakcije najvećeg dela javnosti” ili “izložba sa ovako užasavajućim pojedinim radovima nije smela da bude otvorena. Ona delom svog takozvanog andergraund sadržaja pripada ‘podzemlju’ ljudskog duha” stoji u saopštenju Ministarstva kulture i informisanja.
Ovakvim saopštenjem, umesto da zaštiti slobodu umetničkog stvaralaštva, Ministarstvo kulture je ohrabrilo huligane da nadalje oni određuju šta je prava, a šta nije prava umetnost i da batinama dele pravdu u pozorištima, u galerijama i na koncertima. Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS), Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV)
Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije i Udruženje likovnih umetnika Srbije – ULUS ocenili su danas da je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije 15. oktobra objavilo „najsramotnije saopštenje u istoriji te institucije“ i da nijedan ministar od Minhena 1937. godine nije se usudio da govori o „degenerisanoj umetnosti“.
Ministarstvo kulture i informisanja u dva odvojena saopštenja reagovalo je uvredama na kritike neistomisljenika povodom njihovog stava o izložbi u Zemunu. Na saopštenje Ministarstva kulture jutros su reagovali Asocijacija nezavisna scena i Udruženje likovnih umetnika Srbije ULUS ocenivši da se nijedno ministarstvo, još od Minhena 1937. godine, nije usudilo da govori o degenerisanoj umetnosti. Ova dva udruženja ističu da ministarstvo, umesto da zaštiti slobodu umetničkog stvaralaštva, hrabri huligane da „batinama dele pravdu“ u kulturnim institucijama, uz poruku na kraju: „Sram vas bilo“!
Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije i Udruženje likovnih umetnika Srbije – ULUS ocenili su danas da je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije 15. oktobra objavilo „najsramotnije saopštenje u istoriji te institucije“ i da nijedan ministar od Minhena 1937. godine nije se usudio da govori o „degenerisanoj umetnosti“.
Ministarstvo kulture i informisanja ocenilo je danas da je ragovanje Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (ANKSS), Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) i Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV) povodom stava Ministarstva o upadu na izložbu stripa „najobičnija ideologizovana paskvila“.
Udruženje likovnih umetnika Srbije i Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) oštro su osudili 16. oktobra Ministarstvo kulture i informisanja zbog saopštenja objavljenog povodom nasilja na izložbi stripa u Staroj kapetaniji, ocenjujući ga najsramotnijim u istoriji te državne institucije.
Ministarstvo kulture i informisanja je 15. oktobra 2020. godine objavilo najsramotnije saopštenje u istoriji te institucije, saopštila su Asocijacija Nezavisne kulturne scene Srbije i Udruženje likovnih umetnika Srbije – ULUS.
Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije i Udruženje likovnih umetnika Srbije – ULUS ocenili su danas da je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije 15. oktobra objavilo „najsramotnije saopštenje u istoriji te institucije“ i da nijedan ministar od Minhena 1937. godine nije se usudio da govori o „degenerisanoj umetnosti“.
UDRUŽENjA “OPLELA” PO MINISTARSTVU”: Reagovanja povodom saopštenja o demoliranoj izložbi stripa grupe Momci u galeriji Stara kapetanija
Na saopštenje Ministarstva kulture i informisanja, povodom demoliranja izložbe stripa u galeriji „Stara kapetanija“ u Zemunu, reagovalo je Udruženje likovnih umetnika Srbije, nazvavši ga najsramotnijim u istoriji te institucije.
Udruženje likovnih umetnika Srbije danas je oštro reagovalo povodom jučerašnjeg saopštenja Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije povodom upada i cepanja radova postavljenih na izložbi u okviru festivala „Novo doba“ u zemunskoj Umetničkoj galeriji Stara kapetanija.
Iz ULUS-a ocenjuju da su delovi sapštenja Ministarstva da „prikazivanje i afirmisanje skarednih i nemoralnih sadržaja, zaogrnuto plaštom navodne stvaralačke kreativnosti, s punim pravom izaziva negativne reakcije najvećeg dela javnosti“ i da „izložba sa ovako užasavajućim pojedinim radovima nije smela da bude otvorena“ ohrabrilo huligane da nadalje oni određuju šta je prava, a šta nije prava umetnost i da batinama dele pravdu u pozorištima, u galerijama i na koncertima“.
Udruženje likovnih umetnika Srbije danas je oštro reagovalo povodom jučerašnjeg saopštenja Ministarstva kulture i informisanja povodom upada i cepanja radova postavljenih na izložbi u okviru festivala „Novo doba u beogradskoj Staroj kapetaniji .
Iz ULUS-a ocenjuju da su delovi sapštenja Ministarstva da „prikazivanje i afirmisanje skarednih i nemoralnih sadržaja, zaogrnuto plaštom navodne stvaralačke kreativnosti, s punim pravom izaziva negativne reakcije najvećeg dela javnosti“ i da „izložba sa ovako užasavajućim pojedinim radovima nije smela da bude otvorena“ ohrabrilo huligane da nadalje oni određuju šta je prava, a šta nije prava umetnost i da batinama dele pravdu u pozorištima, u galerijama i na koncertima“.
Večeras u 19 sati u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić” biće otvorena izložba „Neću može, hoću mora”, čiji naslov referiše na član 64a Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kojim se predviđa da lokalne samouprave „mogu”, čime se ne stavljaju u obavezujući položaj da „moraju” da uplaćuju doprinose samostalnim umetnicima koji žive na njihovoj teritoriji.
Izložba NEĆU MOŽE, HOĆU MORA! biće otvorena u četvrtak 15. oktobra 2020. od 19 časova u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić” u Beogradu. Naslov izložbe NEĆU MOŽE, HOĆU MORA referiše na problematični član 64a Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje kojim se predviđa da lokalne samouprave „mogu“, čime se ne stavljaju u obavezujući položaj i da „moraju“, uplaćivati doprinose samostalnim umetnicima koji žive na njihovoj teritoriji. Ovakva neobavezujuća formulacija doprinela je kreiranju dugovanja za veliki broj samostalnih umetnika, koji su u nekim slučajevima dovedeni u situaciju da sami sebi uplaćuju doprinose kako bi obezbedili zdravstveno osiguranje za sebe i članove porodica koji zavise od njih. Ovaj detalj je samo jedan od pokazatelja sistemskog urušavanja statusa samostalnog umetnika iz godine u godinu.
Izložba grafika Milana Staševića pod nazivom „Geografika“ otvara se u četvrtak, 15. oktobra 2020, u 19.30h u Galeriji ULUS, ul. Knez Mihailova 37, Beograd. Renomirani stvaralac domaće likovne scene, Milan Stašević je svoju osobenu poetiku odnegovao u slici i grafici, primarnim medijima svog umetničkog izraza. U galeriji ULUS premijerno izlaže ciklus grafika pod nazivom „Geografika“
U subotu, 3. oktobra 2020, u Umjetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić” (Mali Kalemegdan 1, Beograd) je održana svečana dodjela nagrada na 9. izložbi Vajari/ke Srbije 2020. Žiri za nagrade 9. izložbe Vajari/ke Srbije 2020. koji je radio u sastavu: Gordana Kaljalović, vajarka, Gordana Dobrić, istoričarka umjetnosti i Gordana Belić, vajarka, jednoglasno je donio odluku da se 3 ravnopravne nagrade dodijele: LANI VASILJEVIĆ za prostornu instalaciju Nemi govor, 2018/2019; PAVLU RADOVIĆU za skulpture Bez naziva, 2020; ANI VUJOVIĆ za asamblaž Kanonatra #3, 2016.
Izložba pod nazivom „Neću može, hoću mora!“, biće otvorena 15. oktobra u 19 časova u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ (Mali Kalemegdan 1, Beograd) i trajaće do 5. novembra. Udruženje likovnih umetnika Srbije je najstarije strukovno udruženje na našim prostorima. U svoj vekovnoj istoriji (osnovano je 1919) Udruženje je osvedečeno kao jedan od kapitalnih izložbenih punktova, ali takođe i jedan od stožera za zaštitu radnih prava samostalnih umetnika.
U POTRAZI ZA LjUDSKIM BIĆEM: Mladi umetnik Antanasije Punoševac o izložbi u galeriji Ulus. Ovako svet oko nas sagledava mladi umetnik Antanasije Punoševac (1992), koji već iza sebe ima osam samostalnih postavki, a nedavno je u Galeriji ULUS, u Knez Mihailovoj, predstavio doktorski projekat na beogradskom Fakultetu likovnih umetnosti – izložbu „Prostori ljudskog prisustva“, koja je naišla na odličan prijem kod gledalaca i likovne kritike.
BEOGRAD. Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) predstavlja u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, od 5. septembra do 4. oktobra 2020, izložbu „Vajari / Vajarke Srbije 2020“. Osobenost ovogodišnje produkcije, određene periodom pandemije, čine radovi malog formata.
Samostalni umetnici su po Zakonu o kulturi Republike Srbije oni koji nisu u radnom odnosu, a kojima je umetničko delovanje glavno i osnovno zanimanje. Oni imaju pravo na penziono, invalidsko i zdravstveno osiguranje.
Da bi umetnik koristio svoj „status samostalnog umetnika“, treba da ga kao takvog prepoznaje reprezentativno udruženje, a to su ULUS ili ULUPUDS za vizuelne umetnike.
Samostalnim umetnicima danas bi trebalo da doprinose uplaćuju organi lokalne samouprave preko udruženja samostalnih umetnika… Autor: Maja Beganović, vizuelna umetnica i članica ULUS-a
Umetnost je vrednost po sebi i doprinosi formiranju kulturnog identiteta jedne zemlje. Mnoge države to prepoznaju pa u sopstvene stvaraoce ulažu.
Umetnici u Srbiji dejstvuju uglavnom onako kako to jedino mogu.
Najveći broj stvaralaca u oblasti vizuelnih umetnosti su samostalni umetnici.
Samostalni umetnici su po Zakonu o kulturi Republike Srbije oni koji nisu u radnom odnosu, a kojima je umetničko delovanje glavno i osnovno zanimanje, imaju pravo na penziono, invalidsko i zdravstveno osiguranje.
Da bi umetnik koristio svoj status samostalnog umetnika, treba da ga kao takvog prepoznaje reprezentativno udruženje, a to su ULUS ili ULUPUDS za vizuelne umetnike.
Svečana dodela nagrada u sklopu izložbe “Vajari/ke Srbije” biće održana danas od 18 časova ispred Umetničkog paviljona “Cvijeta Zuzorić” na Malom Kalemegdanu. Zbog ovogodišnjeg ukidanja projektnog finansiranja od strane Gradskog sekretarijata za kulturu, a zahvaljujući privatnoj donaciji kolege Radeta Markovića, katalog izložbe će danas biti podeljen samo učesnicima izložbe, a publika će moći da ga pogleda online, na sajtu Udruženja.
Svečanu dodelu nagrada u sklopu izložbe “Vajari/ke Srbije” koja će se održati u subotu, 3. oktobra sa početkom u 18h ispred Umetničkog paviljona “Cvijeta Zuzorić” na Malom Kalemegdanu. Zbog epidemioloških mera nismo bili u mogućnosti da pravimo svečano otvaranje izložbe, u subotu organizujemo njeno svečano zatvaranje. Ovogodišnji tročlani stručni žiri, će ovom prilikom proglasiti dobitnike tri ravnopravne Nagrade vajarske sekcije. Nagrade su novčane i za sad iznose 26.000 dinara za svaku/og dobitnicu/ka.
DODELOM nagrada, 3. oktobra u 18 časova, počeće ceremonija svečanog zatvaranja izložbe „Vajari/ke Srbije“ ispred Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“ na Malom Kalemegdanu. O priznanjima je odlučivao tročlani stručni žiri, koji će proglasiti dobitnike tri ravnopravne nagrade vajarske sekcije ULUS-a.
Zatvaranje izložbe “Vajari/ke Srbije” i svečana dodela nagrada u sklopu izložbe biće održana danas od 18 časova ispred Umetničkog paviljona “Cvijeta Zuzorić” na Malom Kalemegdanu. Na izložbi su zastupljena dela 48 autora svih generacija i raznorodnih poetskih izraza, pretežno manjeg i srednjeg formata. Poslednji dan kada je moguće pogledati izložbu je nedelja, 4. oktobar.
Vranje – Akademski slikar Jovica Dejanović, otvaranjem izložbe u ULUS–ovoj galeriji u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, obeležio je 40 godina svog slikarskog rada. Retko izlaže i nije od onih koji to rade po svaku cenu. Njegova apstrakcija izaziva veoma jaku ekspresiju, a pobornik je štafelajnog slikarstva – tehnike koja u današnje vreme gotovo da nestaje.
Izložba slikara Jovice Dejanovića otvorena je u galeriji ULUS u Knez Mihailovoj ulici. Nosi naziv Prizor-asocijacije. Nosi izuzetnu ekspresiju, a u pitanju je opus iz tri Dela kojim umetnik proslavlja 40 godina umetničkog rada.
IZLOŽBA Jovice Dejanovića, četiri decenije prisutnog na domaćoj likovnoj sceni, pod nazivom „Asocijacije-prizori“ biće otvorena 30. septembra u 19 časova, u galeriji ULUS, u Knez Mihajlovoj.
AKADEMSKI slikar iz Vranja Jovica Dejanović izložiće svoja dela u Galeriji Udruženja likovnih umetnika Srbije u Beogradu, na izložbi pod nazivom „Prizori – asocijacije“. Ovom izložbom jedan od najplodnijih stvaralaca ovog kraja obeležava 40 godina profesionalnog likovnog stvaralaštva. Jovica Dejanović rođen je 1957. god. u Vranju. Diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti, odsek slikarstvo u klasi profesora Nusreta Salihamidžića 1980. god. u Prištini. Član je ULUS-a od 1985. godine.
Akademski slikar iz Vranja Jovica Dejanović izložiće svoja dela u Galeriji Udruženja likovnih umetnika Srbije u Beogradu. Otvaranje izložbe pod nazivom „Prizori – asocijacije“ zakazano je za 30. septembar, a posetioci će postavku moći da pogledaju do 13. oktobra.
Jubilej vranjskog slikara: Dejanović izlaže u Beogradu. Ovom izložbom jedan od najplodnijih stvaralaca ovog kraja obeležava 40 godina profesionalnog likovnog stvaralaštva.
POGLED ISKOSA, ASOCIJACIJA PEJZAŽ: Tanja Nikolajević Veselinov, Galerija ULUS, septembar. DVODELNI naslov izložbe akademske slikarke Tanje Nikolajević Veselinov (Beograd, 1959) upućuje na dve istine. „Bila sam ovde“ saopštava da njen rad nije kabinetski, delo ne nastaje kao mehaničko prenošenje fotografije, već na osnovu istinskog doživljaja prirode.
Čak 49 umetnika različitih generacija zastupljeno je na izložbi „Vajari/ke Srbije 2020“, koja je juče otvorena u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“. Osobenost postavke, koja će trajati do 4. oktobra, jesu radovi malog formata. Izložba stoga potcrtava radikalnu promenu uslova u kojima su umetnici ove, 2020. stvarali, ali i neke od dugogodišnjih problema savremene skulpturalne produkcije, poput nedostatka primerenih prostora za rad i odsustva sistemske podrške.
U Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić” na Malom Kalemegdanu broj jedan od subote će moći da se pogleda godišnja izložba „Vajari/ke Srbije 2020” koja će trajati do 4. oktobra. Postavka će predstaviti pravce i istraživanja u kojima se kreću domaći autori koji deluju u širokom domenu skulpture. Osobenost ovogodišnje produkcije, određene periodom pandemije, čine radovi malog formata. Opredeljenost umetnika za manje formate ukazuje na radikalnu promenu uslova u kojima su ove godine radili i stvarali, ali i reflektuje neke od dugogodišnjih problema savremene skulpturalne produkcije, poput nedostatka ateljea, radionica i primerenih prostora za rad umetnika. Međutim, i pored loših uslova vajari i vajarke Srbije pokazuju zadivljujuću kreativnost i bogatstvo izraza koristeći se najraznovrsnijim tehnikama.
Izložba „Vajari/ke Srbije 2020“ biće otvorena 5. septembra u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić” na Malom Kalemegdanu, najavilo je Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS).Na izložbi, koju organizuje vajarska sekcija ULUS-a, učestvuje 49 autora i autorki različitih generacija koji se predstavljaju u širokom dijapazonu formi realizovanih u oblasti skulpture, instalacije, objekata i drugih radova koji se bave prostorom ili tematizuju politike percepcije prostornih odnosa.
U Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić” na Malom Kalemegdanu br. 1 u subotu, 5. septembra biće otvorena godišnja izložba Vajari/ke Srbije 2020 koja će trajati do 4. oktobra. Izložba Vajari/ke Srbije 2020 će predstaviti pravce i istraživanja u kojima se kreću domaći autori koji deluju u širokom domenu skulpture. Osobenost ovogodišnje produkcije, određene periodom pandemije, čine radovi malog formata. Opredeljenost umetnika za manje formate ukazuje na radikalnu promenu uslova u kojima su umetnici ove godine radili i stvarali, ali i reflektuje neke od dugogodišnjih problema savremene skulpturalne produkcije, poput nedostatka alteljea, radionica i primerenih prostora za rad umetnika.
Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) iniciralo je Bijenale mladih, koje je u delu programa pod nazivom Javne pripreme okupilo više od 80 umetnika najmlađe generacije iz Srbije, koji su imali prilike da steknu uvid u kompleksnost produkcije ovakvog događaja. Ovo iskustvo će primeniti u produkciji samog događaja početkom 2021. godine. O tome šta su učili, šta su naučili i na čemu će tek raditi, ispričaće učesniciJovana Blagojević i Milan Đorđević.
Atlas čestica, godišnja izložba proširenih medija ULUS-a, Paviljon Cvijeta Zuzorić
U galerijskim prostorima Udruženja likovnih umetnika Srbije danas se završava projekat Bijenale mladih – Javne pripreme, koji traje od 22. jula. U Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ i Galeriji ULUS su sinhrono organizovane brojne aktivnosti sastavljene od radionica za mlade umetnike, predavanja eminentnih stručnjaka iz polja savremene umetnosti, istraživanja kulturne scene i institucionalne infrastrukture, a sve u cilju osnaživanja grupe od čak 80 prijavljenih mladih umetnika da sledeće godine pokrenu sopstvenu manifestaciju – 1. Bijenale mladih umetnika, međunarodni projekat koji će organizovati ULUS.
Grupa učesnika javnih priprema Bijenala mladih poziva svoje koleginice i kolege, mlade ljude koji se bave umetnošću, kustosiranjem, istorijom i teorijom umetnosti, produkcijom i drugim delatnostima u polju kulture i umetnosti da se priključe zajedničkom radu na pripremi ove manifestacije. Bijenale mladih je nova inicijativa pod okriljem Udruženja likovnih umetnika Srbije u okviru koje će tokom 2021. godine biti organizovana međunarodna izložba savremene umetnosti mladih, radionice produkcije radova sa timom kustosa iz Srbije i regiona, kao i višenedeljni diskurzivni program.
Slikarka pejzažne orijentacije Tanja Nikolajević Veslinov je na domaćoj likovnoj sceni prisutna od sredine osamdesetih kada je diplomirala na beogradskom Fakultetu likovnih umetnosti. Iste godine (1984) je priredila prvu samostalnu izložbu i od tada do danas zadržala je izložbeni kontinutet.
U okviru Prolećne izložbe pod nazivom „Gde budućnost počinje?“ koju je zajedno sa umetničkim savetom ULUS-a kurirala koleginica Mirjana Dragosavljević a koja je održana u Paviljonu Cvijeta Zuzorić, predstavljen je jedan rad umetničkog dua Doplgenger pod nazivom „Danas je sutra od juče.
Tokom letnje pauze u galerijskim prostorima Udruženja likovnih umetnika Srbije otpočele su javne pripreme za organizaciju Bijenala mladih koje je planirano da bude održano 2021. godine. Inicijativa za ponovno pokretanje Bijenala, kao kulturnog okvira u kojem su vizuelni umetnici udruživali svoj rad, oslanja se na kolekciju Fonda mladih (1972-1990) koja je poverena ULUS-u na čuvanje, a proistekla je iz Fonda mladih „Moše Pijade“. Takođe, širi okvir ovog poduhvata je tradicija organizovanja Bijenala mladih na našim prostorima, izložbe koja se pune tri decenije održavala u Rijeci (1960-1991), a potom u Vršcu (1994-2004).
Izložba slika “Bila sam ovde” u Galeriji ULUS Tanje Nikolajević Veslinov.
LIKOVNIM stvaraocima koji tek stupaju na scenu ULUS namerava da pruži još jednu priliku za afirmaciju – obnoviće smotru Bijenale mladih. Već su uveliko počele pripreme za manifestaciju koja bi dogodine bila prvi međunarodni projekat u organizaciji ULUS-a, a za koji se prijavilo 80 mladih umetnika. Volonterski, javne pripreme za Bijenale podržao je veliki broj kustosa, kritičara i umetnika poput Stevana Vukovića, Ksenije Đurović, Branislava Dimitrijevića, Maje Ćirić, Mirjane Bobe Stojadinović, Maje Lalić, Marijane Cvetković, Divne Vuksanović, Vide Knežević i drugih.
U Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ i Galeriji ULUS će do 23. avgusta, u okviru Bijenala mladih – Javne pripreme, biti održane brojne radionice, predavanja stručnjaka iz oblasti savremene umetnosti, istraživanja kulturne scene i institucionalne infrastrukture da bi se 80 učesnika osnažilo da dogodine pokrenu svoju manifestaciju – prvo Bijenale mladih umetnika, saopšteno je iz ULUS-a.
Netransparentni projekat rekonstrukcije dovodi u pitanje budućnost Paviljona „Cvijeta Zuzorić“ i njegovih brojnih kulturnih aktivnosti. Osim što je institucija od posebnog značaja, najstarija umetnička galerija u Beogradu, planski građena kao prostor za prezentaciju dela likovne umetnosti, „Cvijeta Zuzorić“ je sedište ULUS-a
Kroz 91. Prolećnu izložbu ULUS-a vodi kustoskinja Mirjana Dragosavljević. Kroz selekciju radova, izložba postavlja pitanje Gde budućnost počinje?, reflektujući na aktuelnu situaciju i neizvesnost koja zastrašuje u svetlu najave novih talasa pandemije, recesije neviđenih razmera, još veće prekarnosti i fragilnosti ljudskog života. Izložba ujedno naglašava i da promene jesu moguće i da na to ukazuju brojni istorijski primeri, pa je u centralnom delu postavke i istaknut afirmativan odnos prema situaciji. Izložba pokazuje stoga da budućnost već jeste devastirana, ali da se od nje ne sme odustati.
Fond solidarnosti koji je ustanovljen 3. jula ove godine potpisivanjem sporazuma o saradnji između Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS), Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV), AICA Srbija, Stanice – Servisa za savremeni ples, BAZAART-a i Asocijacije NKSS, namenjen je svima onima o kojima država nije sposobna da brine, objavljeno je na današnjoj konferenciji za medije održanoj ispred Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“.
UUmetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“na Malom Kalemegdanu do 25. jula možete posetiti izložbu pod nazivom Atlas čestica – Da li si predvidljiv/a?. Ova izložba je prva koju sekcija proširenih medija ULUS-a organizuje u prostoru Umetničkog paviljona.
Izložba slika Sretka Divljana pod nazivom „Kruna“ biće otvorena od četvrtka, 16. jula u galeriji Udruženja likovnih umetnika Srbije (Knez Mihailova 37) i trajaće do 28. jula. Sretko Divljan rođen je 1946. u Novoj Pazovi. Završio je Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu. Na istom fakultetu magistrirao je 1975. godine. Član je ULUS-a od 1974. godine.
„Kruna“, izložba slika Sretka Divljana u Galeriji ULUS. Umetnik je aktivni učesnik na domaćoj likovnoj sceni, što potvrđuje i podatak da je priredio preko pedeset samostalnih izložbi.
Izložba slika Sretka Divljana, pod nazivom „Kruna“ biće otvorena u četvrtak, 16. jula, u galeriji Udruženja likovnih umetnika Srbije. Izložene slike nastale su u poslednjih par godina i o njima, u tekstu u katalogu izložbe, pisala je istoričarka umetnosti Slavica Vinčić.
Izložba slika Sretka Divljana, pod nazivom „Kruna“ biće otvorena u četvrtak, 16. jula, u galeriji Udruženja likovnih umetnika Srbije. Izložene slike nastale su u poslednjih par godina i o njima, u tekstu u katalogu izložbe, pisala je istoričarka umetnosti Slavica Vinčić.
Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS), Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV), Bazaart, Stanica – servis za savremeni ples i srpski ogranak Međunarodnog udruženja likovnih kritičara (AICA Srbija), osnovali su Fond solidarnosti kulturnih radnika i radnica Srbije, u okviru kojeg će, uz podršku nekoliko stranih fondacija, dodeliti jednokratnu pomoć određenom broju kolega koji su ostali bez bilo kakvog prihoda u vreme pandemije korona virusa, a nisu obuhvaćeni državnom merom pomoći za samostalne umetnike.
Sretko Divljan pripada generaciji slikara koji su zanatske i umetničke veštine slikanja izučavali kod znamenitih profesora beogradske likovne akademije sredinom 70-ih godina: Miodraga Rogića, Stojana Ćelića, Boška Karanovića. Da bih izbegla raspoloženje opšteg beznađa u kome se kao civilizacija nalazimo, počinjem sa optimizmom i onom čuvenom maksimom „LEPOTA ĆE SPASITI SVET“, – verujem da je to jedini ispravni put, jer u toj reči su sadržane ljudskost, vera, ljubav i očekivanje da će sve to da se ostvari, a umetničko delo Sretka Divljana je svojom karakterističnom estetikom već nadvisilo vreme u kome autor ove izložbe stvara.“ Slavica Vinčić, istoričar umetnosti
Sretko Divljan pripada generaciji umetnika koja je umetničke veštine učila od Miodraga Rogića, Stojana Ćelića, Boška Karanovića, istaknutih profesora beogradske Likovne akademije. Od svojih profesionalnih početaka do danas, Divljan neguje autentičnu likovnu estetiku koju su pojedini likovni kritičari okarakterisali kao “divljanizam”.
PRIZNANjA koja ULUS dodeljuje već 60 godina – „Zlatna paleta“, „Zlatna igla“ i „Zlatno dleto“ izostale su sa ovogodišnje „Prolećne izložbe“, održane u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, a dodeljena je nagrada samo najboljem radu na postavci – performansu Vladimira Bjeličića „Razotkrivena priroda ili Priče o biljkama i radnicima“. Kod dela članstva to je izazvalo veliki revolt, pa će do kraja nedelje, zbog narušavanja ove tradicije, ali i drugih propusta, kako kažu, zvanično uputiti protest upravi.
Gde je granica slobode i da li je u umetnosti sve dozvoljeno samo su neka od pitanja koja su pred nas postavili umetnici Dragan Jovićević Macola i Rade Marković.
Pandemija korona virusa, inače, drastično je uticala na rad umetnika i kulturnih radnika, što pokazuju rezultati istraživanja koje su inicirali NKSS i Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS), a obuhvatalo je 333 ispitanika, od kojih dve trećine žive isključivo od umetnosti. Od ukupnog broja ispitanih, 56 odsto ima status samostalnih umetnika, koji im je omogućio da dobiju bespovratnu pomoć države od po 90.000 dinara za tri meseca nemogućnosti rada zbog korona krize. Za 62% ispitanih njihova porodica zavisi od njihovog prihoda, rekao je Cvetičanin, precizirajući i da je 39% ispitanih navelo da će sav njihov prihod biti izgubljen, a 26,4% njegov veći deo. Petina ispitanih izgubila je između 25.000 i 50.000 dinara, 15,9% između 50.000 i 100.000 dinara, a 16,8% izgubilo je više od 100.000 dinara.
„BIĆE NAM BOLJE KAD BUDEMO BOLJI LJUDI“ izložba vajara Radeta Markovića „Stanje stvari – što u izlogu to u radnji“ u Galeriji ULUS. Kako i zašto u nepromenjenom stanju stvari u poslednjih nekoliko decenija prolaze naši životi – pitanje je sa kojima su se ukoštac uhvatila dvojica umetnika – Rade Marković i Dragan Jovićević Macola. Deleći istovetan pogled na to stanje, umetnici su ga izrazili kroz svoje radove na izložbi „Stanje stvari – što u izlogu to u radnji…“.
Izložba „Atlas čestica – Da li si predvidljiv/a?/“ biće otvorena večeras u 19 sati u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, najavilo je Udruženje likovnih umetnika Srbije. Otvaranje izložbe započeće izvedbom foto- sešna pod nazivom „Kultno mesto“ umetnice Lidije Antonović na ulazu u UP „Cvijeta Zuzorić“, a uslediće performans umetnice Nede Kovinić pod nazivom „Namerno neefikasan“. Nakon obraćanja organizatora izložbe u 20h, planirane su izdvojene projekcije video radova umetnice Maje Lavel, pod nazivom „Hobo“, i umetnika Boba Miloševića, pod nazivom „Anihilacija“.
U Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ otvorena je godišnja izložba sekcije proširenih medija Udruženja likovnih umetnika Srbije, pod nazivom „Atlas čestica – Da li si predvidljiv/a?“.
Izložba skulptura umetnika Dragana Jovićevića Macole i Radeta Markovića biće otvorena večeras u 19 sati u Galeriji ULUS, uz poštovanje svih zaštitnih mera. Reč je o dvojici autora koji se, svaki na svoj način, u poslednjih tridesetak godina bave „stanjem stvari” u Srbiji, odnosno, onim što je obično dovoljno označiti sintagmom „na ovim našim prostorima” da bude svima jasno na šta se misli, kažu iz ove galerije.
Izložba pod nazivom „Atlas čestica – Da li si predvidljiv/a“ biće otvorena2. jula u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, najavili su organizatori. Reč je o prvoj izložbi koju sekcija proširenih medija Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) organizuje u prostoru Umetničkog paviljona, a organizacioni odbor ovogodišnje izložbe su umetnice: Milica Lapčević, Miloš Peškir i Dušan Radovanović.
Izložba skulptura umetnika Dragana Jovićevića Macole i Radeta Markovića biće otvorena u sredu, 1. jula u 19 časova u Galeriji ULUS (Knez Mihailova 37).
Izložba „Atlas čestica – Da li si predvidljiv/a?“ prva je izložba koju sekcija proširenih medija Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) organizuje u prostoru Umetničkog paviljona, a organizacioni odbor ovogodišnje izložbe čine umetnici/e: Milica Lapčević, Miloš Peškir i Dušan Radovanović. Otvaranje izložbe započeće izvedbom photo session-a pod nazivom „Kultno mesto“ umetnice Lidije Antonović koje će se dogoditi na ulazu u UP „Cvijeta Zuzorić“, da bi odmah zatim usledio performans umetnice Nede Kovinić pod nazivom „Namerno neefikasan“.
Pozivamo vas na otvaranje izložbe pod nazivom „Atlas čestica – Da li si predvidljiv/a?“ koja se u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ otvara u četvrtak, 1. jula 2020. godine sa početkom u 19h.
Izložba pod nazivom „Atlas čestica – Da li si predvidljiv/a“ biće otvorena 2. jula u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, najavili su organizatori. Reč je o prvoj izložbi koju sekcija proširenih medija Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) organizuje u prostoru Umetničkog paviljona, a organizacioni odbor ovogodišnje izložbe su umetnice: Milica Lapčević, Miloš Peškir i Dušan Radovanović. Otvaranje izložbe počeće izvedbom photo session-a pod nazivom „Kultno mesto“ umetnice Lidije Antonović koje će se dogoditi na ulazu u UP „Cvijeta Zuzorić“, da bi odmah zatim usledio performans umetnice Nede Kovinić pod nazivom „Namerno neefikasan“.
Kako i zašto u nepromenjenom stanju stvari u poslednjih nekoliko decenija prolaze naši životi – pitanje je sa kojima su se ukoštac uhvatila dvojica umetnika – Rade Marković i Dragan Jovićević Macola. Deleći istovetan pogled na to stanje, umetnici su ga izrazili kroz svoje radove na izložbi „Stanje stvari – što u izlogu to u radnji…“.
Nagradu 91. Prolećne izložbe “Gde budućnost počinje?” dobio je Vladimir Bjeličić za predavanje-performans koji je deo njegovog dvogodišnjeg umetničko-kustoskog projekta i istraživanja odnosa čoveka i prirode, odnosno ljudske i biljne vrste.
Bjeličiću je dodeljena nagrada za rad “Razotkrivena priroda ili Priče o biljkama i radnicima” u konkurenciji gotovo 60 učesnika 91. Prolećne izložbe Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS), održane u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić u Beogradu prema koncepciji kustoskinje Mirjane Dragosavljević.
Za razliku od drugih umetničkih udruženja oko kojih postoji bar elementarna saglasnost i u članstvu i u javnosti o tome šta jeste i šta predstavlja delatnost za koju je to udruženje oformljeno – Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS), uz sve druge probleme s kojima se suočava, na posebnoj je vetrometini jer ta delatnost nije do kraja razjašnjena.
Izložba “Gde budućnost počinje?” otvorena je nakon dva meseca odlaganja zbog vanrednog stanja i situacije sa širenjem virusa SARS-CoV-2, što je čitavoj postavci i konceptu dalo još jedan veoma važan nivo sagledavanja odnosa i komuniciranja na relaciji priroda i društvo.
Crteži Mome Antonovića u ULUS-u – Upitni, začuđeni, uplašeni ili usplahireni pogledi u sebi nose teret života. Oni manifestuju određeno stanje sveopštih ljudskih osećanja i zato se nameće utisak da se u bilo kojoj od „portretisanih” figura koje Moma Antonović prenosi na papir može prepoznati neko od nas, kaže istoričarka Olivera Vukotić, povodom izložbe crteža Mome Antonovića, koja je predstavljena u galeriji ULUS-a.
Radovi profesora Momčila Antonovića (1937-2019) na izložbi u Galeriji ULUS. Premijera dela na papiru povodom posthumne nagrade Jesenje izložbe. NA prošlogodišnjoj Jesenjoj izložbi posthumno je nagrađen slikar i dugogodišnji profesor Fakulteta likovnih umetnosti Momčilo Moma Antonović (1937-2019). Tim povodom, u galeriji ULUS, u Knez Mihailovoj, večeras će biti otvorena postavka njegovih crteža.
Izložba crteža Momčila Mome Antonovića, koja se priređuje povodom nagrade koja je posthumno dodeljena ovom umetniku na prošlogodišnjoj Jesenjoj izložbi, biće otvorena u sredu, 17. juna u 19 časova u galeriji Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS).
U galeriji Udruženja likovnih umetnika Srbije, u sredu, 17. juna, otvara se izložba crteža Momčila Mome Antonovića koja se priređuje povodom nagrade koja je posthumno dodeljena ovom umetniku na prošlogodišnjoj Jesenjoj izložbi. U galeriji ULUS biće premijerno izloženi umetnikovi crteži, o kojima u tekstu u katalogu izložbe piše istoričarka umetnosti Olivera Vukotić.
Izložba crteža Momčila Mome Antonovića biće otvorena u sredu, 17. juna u 19 časova u Galeriji ULUS u Beogradu. Izložba će biti priređena povodom nagrade koja je posthumno dodeljena ovom umetniku na prošlogodišnjoj Jesenjoj izložbi.
Prolećna izložba / Spring Exhibition, Paviljon Cvijeta Zuzorić
Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) zatražilo je od organizatora konkursa Belgrade waterfront – postani deo kvarta, da ponudi bolje uslove umetnicima i raspiše ponovo konkurs.
„Najpre želimo da ukažemo na to, da u načelu podržavamo raspisivanje konkursa i postavljanje savremenih skulptura u javni prostor. Međutim u pravilima konkursa je definisano da se skulptura u javnom prostoru, manjeg, većeg i srednjeg formata (od 1-17m visine) i u trajnom materijalu ima izraditi za 75 dana, za autorski honorar od 1.000 do 1.200 evra u neto iznosu. Ako iz ovih podataka izračunamo prosečnu dnevnicu ona bi bila manja od 15 evra po danu. Radni dan umetnika u atelju, da bi postigao tako kratak rok, morao bi biti i više od 12 sati dnevno, bez dana odmora, što nas dovodi do prosečne cene radnog sata od okvirno 150 dinara po satu“, navodi ULUS u saopštenju.
Izložba pod nazivom “Atlas čestica – Da li si predvidljiv/a” biće otvorena 2. jula u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić”, najavili su organizatori. Izložba će biti otvorena do 25. jula 2020. godine.
Udruženje likovnih umetnika Srbije (Sekcija proširenih medija) raspisalo je konkurs za izložbu “ATLAS čestica – Da li si (pred)vidljiv/a?”, koja će biti otvorena od 2. do 25. jula 2020. u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić” u Beogradu.
Pozivamo Vas na otvaranje tradicionalne Prolećne izložbe 2020 pod nazivom „Gde budućnost počinje?“ koja se otvara u subotu, 30. maja 2020. u 19 časova u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić”. Kustoskinja izložbe je istoričarka umetnosti Mirjana Dragosavljević koja je izložbu koncipirala skupa sa Umetničkim savetom ULUS-a.
Udruženje likovnih umetnika Srbije (Sekcija proširenih medija) raspisalo je konkurs za izložbu “ATLAS čestica – Da li si (pred)vidljiv/a?”, koja će biti otvorena od 2. do 25. jula 2020. u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić” u Beogradu.
Pre izbijanja pandemije i uvođenja vanrednog stanja, u Galeriji ULUS, u Knez Mihailovoj, postavljena je zajednička izložba istaknutih umetnika mlađe srednje generacije, slikara Vuka Vučkovića i vajara Petra Sibinovića, pod nazivom „Najbolji od svih mogućih svetova“, koja je morala da čeka do danas, kada će publika moći da je premijerno obiđe.
Zajednička izložba Vuka Vučkovića i Petra Sibinovića pod nazivom “Najbolji od svih mogućih svetova”, biće postavljena u Galeriji ULUS od utorka, 19. maja, a svečano otvaranje je u petak, 22. maja u 19 časova. Na ovoj izložbi biće predstavljene slike i skulpture iz dva najnovija opusa ovih mladih autora. Reč je o apstraktnim radovima koji će, kako su istakli, odvesti posetioce na putovanje kroz misteriozne predele univerzuma i skrivene pojave prirode oko nas.
Izložba Vuka Vučkovića i Petra Sibinovića, prilika je da se na jednom mestu sagleda recentna produkcija ova dva mlada stvaraoca. Prezentovane slike i skulpture, apstraktne su orijentacije i čine izložbenu celinu simboličkog naziva “Najbolji od svih mogućih svetova”. Kako navode umetnici, njihovi radovi pozivaju posmatrača da napuste poznato tlo I zakorače u svet fantazija, oblika I boja, u kome vladaju čista svetlost i apsolutna tama.
Izložba Vuka Vučkovića i Petra Sibinovića, prilika je da se na jednom mestu sagleda recentna produkcija ova dva mlada stvaraoca. Predstavljene slike i skulpture, apstraktne su orijentacije i čine izložbenu celinu simboličkog naziva “Najbolji od svih mogućih svetova”.
Zajednička izložba Vuka Vučkovića i Petra Sibinovića pod nazivom „Najbolji od svih mogućih svetova”, održava se u galeriji Udruženja likovnih umetnika Srbije od danas, a svečano otvaranje zakazano je za petak, 22. maja u 19 časova.
Nakon odlaganja zbog epidemije, galerija Udruženja likovnih umetnika Srbije predstavlja od 22. maja do 2. juna 2020. zajedničku izložbu Vuka Vučkovića i Petra Sibinovića u okviru koje su predstavljene slike i skulpture iz njihova dva najnovija opusa. Reč je o apstraktnim radovima koji nas vode na putovanje kroz misteriozne predele univerzuma i skrivene pojave prirode oko nas.
Galerija ULUS u Beogradu otvoriće vrata za posetioce u ponedeljak. Do tada, iz izloga zgrade u Knez Mihailovoj, prolaznike pozdravljaju poruke: „Umetnik nije dužnik“, „Ginem, ginem da dug skinem“, „Umetnost = Borba“… Otkrivamo smo šta stoji iza toga.
Reč je o kampanji povodom odobravanja mera pomoći za samostalne (slobodne) umetnike u vreme pandemije koju je donela Vlada Srbije, u iznosu od 30.000 dinara mesečno, za tri meseca.
Odlukom od 7. maja Vlada je odobrila pomoć za 2.353 samostalna umetnika iz svih oblasti kulture, ali, kako su naši sagovornici to i ranije konstatovali, problem time nije rešen.
U međuvremenu, mnoge mere hitne pomoći pokrenuli su sami umetnici i kulturni radnici kako bi pomogli one među sobom koji su u najtežoj situaciji i solidarno sa njima podelili minimalne raspoložive resurse: NKSS je osnovala Solidarni fond, za svoje članove i članice, ULUS je pokrenuo akciju ULUS65+ za pomoć svojim starijim članovima u potpunoj izolaciji, dok mnogi kulturni radnici zaposleni u javnom sektoru kulture i obrazovanja pokreću mini akcije solidarnosti sa kolegama iz nezavisnog sektora.
U susret Međunarodnom prazniku rada Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) je u okviru kampanje Umetnički rad je RAD! uputilo poziv umetnicima i umetnicama da pošalju radove koji na različite načine ukazuju na probleme razumevanja rada u umetnosti. Ova kampanja čini samo simboličan deo aktivnosti koje se u ULUS-u sprovode od perioda obustave aktivnosti i uvođenja vanrednog stanja. Odloženi izložbeni programi predstavljaju se putem online platforme Vir(t)uelni ULUS, a pokrenute su i nove inicijative kao sto je – Corona Bioskop koja omogućava umetnicima i umetnicama da sa publikom podele kratke video radove za gledanje tokom perioda kućne izolacije. Aktiviranje online prostora, uključujući i društvene mreže, nedvosmisleno pokazuje da rad umetnika u momentima (društvene) krize ne prestaje, već se, naprotiv, manifestuje sa naročitom vitalnošću.
Ministarstvo kulture i informisanja pozivalo je sve zainteresovane aktere, uključujući Vladu Republike Srbije, Ministarstvo finansija i Krizni štab za privredu, da se u okviru postojećih mogućnosti razmotri način za pomoć samostalnim umetnicima za vreme trajanja vanrednog stanja.
Očekujemo da se uskoro profiliše oblik državne pomoći samostalnim umetnicima i definiše kalendar sprovođenja interventnih mera. Bojan Kovačević, predsednik Koordinacionog odbora.“Javili su se već pojedini umetnici koji nemaju sredstava za život. Pozvali smo naše članove da pomognu kolegama u gorem položaju, prikupljamo sredstva i kada budemo prikupili neki značajniji iznos, pozvaćemo kolege da se jave i Upravni odbor će raspodeliti taj novac“ Duško Paunković, potpredsednik Koordinacionog odbora.
Nagoveštaj pomoći za samostalne umetnike u Srbiji
“Razumevajući u potpunosti situaciju u kojoj su se našli naša zemlja i veliki broj zaposlenih u svim oblastima društva, Ministarstvo kulture i informisanja poziva sve zainteresovane aktere, uključujući Vladu Republike Srbije, Ministarstvo finansija i Krizni štab za privredu, da se u okviru postojećih mogućnosti razmotri način za pomoć samostalnim umetnicima za vreme trajanja vanrednog stanja” navedeno je 7.“ aprila u saopštenju MKI.“
„Mere pomoći radnicima u kulturi za vreme trajanja pandemije već su odobrene u više evropskih zemalјa. Na taj način poslata je jasna poruka da kulturni poslenici nisu zaboravlјeni i da je značaj kulture klјučan za napredak svake civilizacije.“
Alma Trauber: Kako vidite i razumijete život umjetnika danas u ovoj našoj regiji? Bliže gledano, zanima nas i suvremena umjetnička scena u Beogradu i Srbiji iz vašeg rakursa? Koja bi bila vaša poruka budućim i aktualnim umjetnicima mlađe generacije?
Rena i Vladan: Važno je da se u ovom trenutku pokrenulo niz dobrih saopštenja s kojima se ukazuje na nesiguran status umetnika u krizi. Pomenućemo Dosta je rezova! iz Hrvatske, NKSS i ULUS iz Srbije, od skoro aktivan u pozitivnom pravcu. Oni su reagovali na taj način da zahtevaju da se umetnicima pokriju nadoknade jer je veliki deo umetnika i umetnica ostao sada bez osnovnih sredstava za život i rad. Smatramo da je važno organizovati se unutar struke, ali je takođe bitno organizovati se i izvan struke sa svim onim prekarnim radnicima i progresivnim sindikatima koji vode slične borbe. Ova konkretna preporuka važi kako za umetnike u svetu tako i za kolege i koleginice iz regiona.
„Navikla sam da živim u skromnim uslovima i moj profesionalni rad je prilagođen takvom načinu života, koristim kolažno-montažni metod i radim sa besplatnim i jeftinim materijalima kojima pronalazim nove upotrebe i vrednosti. Ali za egzistenciju strepim i van okvira trenutne situacije“ – slikovito priča Šejma Fere i dodaje da sa kolegama u grupi Kodeks fer umetničke prakse “radimo na predlozima za promene koje bi materijalno i pravno štitile naš rad”.
Ubrzo nakon što je Asocijacija NKSS uputila apel nadležnima u sektoru kulture zbog teške egzistencijalne situacije radnika i radnica u kulturi prouzrokovane vanrednim stanjem u Srbiji, usledio je apel Udruženja likovnih umetnika Srbije, Udruženja baletskih umetnika Srbije i drugih, u kojima se zahtevi potvrđuju.
Slikarska sekcija Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) predstavlja se kolektivnom izložbom više od 50 autora različitih generacija u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić” kojom, preko klasične slike i crteža, kao i kroz foto intervencije i štampane materijale, želi da prikaže svu raznolikost današnjeg slikarstva. Izložba “Slika Srbije 2020”, otvorena od 5. do 22. marta u organizaciji Slikarske sekcije ULUS-a, izraz je želje da se predstavi jedan od mogućih pogleda na umetničku scenu Srbije.
Tokom proteklog vikenda, na održanoj Izbornoj skupštini ULUS-a izabrano je novo rukovodstvo Udruženja za sve organe i radna tela udruženja, čime su se stekli uslovi za sistemsku borbu umetnika i umetnica unutar svoje krovne radne organizacije za poboljšanje sopstvenih radnih prava i bolje uslove rada.
Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) održaće 28. decembra Izbornu skupštinu u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić”, koja bi mogla da dovede do suštinskih promena u radu tog reprezentativnog udruženja, budući da je većina sekcija uspela u međuvremenu da formira nove odbore, koji su predložili za novu upravu uglavnom kolege mlađe i srednje generacije.
Izborna Skupština Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS), koja se održava danas u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić” sa početkom u 12 časova, mogla bi da bude presedan i jedinstvena prilika umetnika i umetnica u Srbiji za sistemsku borbu unutar svoje krovne radne organizacije za poboljšanje sopstvenih radnih prava i bolje uslove rada.
Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) izabralo je 28. decembra u Beogradu novo rukovodstvo koje čine uglavnom umetnici mlađe i srednje generacije koji su se u protekloj godini angažovali u novom pokušaju da dođe do suštinskih promena u radu tog reprezentativnog udruženja, koje je 2019. godine obeležilo vek postojanja.