MEĐUNARODNO TRIJENALE GRAFIKE 2017

Kao i prethodne dve izložbe Treće međunarodno trijenale grafike organizovano je u cilјu promovisanja grafike i predstavlјanja radova eminentnih umetnika iz Srbije i drugih zemalјa, koji, negujući različite tehnike i materijale, uobličavaju stremlјenja savremene grafike. Ova reprezentativna manifestacija pruža uvid u aktuelnu svetsku grafičku scenu, a na osnovu velikog broja prijavlјenih umetnika, kao i prisutnosti skoro svih grafičkih tehnika, tradicionalnih i savremenih, uz uvođenje novih materijala i načina izvođenja, dokazuje da je grafika otvorena, slojevita i živa.

Od 687 prispelih prijava na konkurs Trijenala, žiri je odabrao radove 277 umetnika iz 56 zemalјa. Kao počasni izlagači odazvali su se pozivu i poslali radove naši istaknuti umetnici: Vladimir Veličković, Miodrag Rogić, Velizar

Krstić, Nebojša Radojev i Milan Blanuša. Treće međunarodno trijenale grafike održava se u Umetničkom pavilјonu “Cvijeta Zuzorić” i nastoji da, kroz prikaz različitih autentičnih pristupa i širok dijapazon grafičkih tehnika, prikaže bogatstvo i raznovrsnost grafičkog stvaralaštva, kao i smer u kome savremena umetnost ide.

Pored centralne izložbe Trijenale obuhvata i prateći program: izložba nagrađenih umetnika sa Drugog međunarodnog trijenala grafike: Magda Šplit Polјska i Miodrag Mlađović, Srbija – Galerija ULUS; Pavel Kvjatkovski, Polјska – Galerija Centar za grafiku i vizuelna istraživanja Akademija; Irma Balakauskaite,

Litvanija – Galerija Grafički kolektiv; Unutrašnji svet – selektor dr Marta Božik, Polјska – Galerija Zadužbina Ilije M. Kolarca; Papir protiv cementa, selektori Alberto Baleti i Marko Trentin, Italija – Galerija Štab; 80 godina

Fakulteta likovnih umetnosti, grafike profesora FLU – Galerija FLU i Izlozi; 9 x 3, grafike profesora Akademije umetnosti Univerziteta u Novom Sadu – Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad.

U ime Organizacionog odbora zahvalјujem se umetnicima koji su poslali radove, zatim Udruženju likovnih umetnika Srbije, svim institucijama, organizacijama i pojedincima koji su pomogli realizaciju ove izložbe.

Kustos ULUS: Suzana Vucković

 

Treće međunarodno trijenale grafike – treća sreća. Grafičari za grafičare! Pošto je uspehom Prvog i Drugog trijenala posvedočena opravdanost organizovanja ovakve velike međunarodne grafičke izložbe kod nas, bilo je zadovolјstvo i izazov po treći put pokrenuti, ustalasati, uspostaviti mrežu grafičke komunikacije s kontinenta na kontinent. Dovesti i predstaviti šta se SADA i SVUDA, u ovom trenutku, i širom sveta, radi u grafici, kao i da bi se shvatilo naše mesto u toj mreži grafike, gde smo i ko smo, i da i mi iziđemo u svet sa našom grafikom.

Naravno, moto ( ili čarobna šifra ili klјuč koji sva vrata otvara u ovoj grafičkoj priči ) je ostao isti: kodovi umrežavanja, umetnici – kolege – prijatelјi.

Baviti se umetnošću u vreme neumetničko, najblaže rečeno, uopšte nije lako. Tim pre je važno pokazati da je umetnost grafike danas u svetu veoma živa, bogata, dinamična, raznovrsna, raskošna u svakom pogledu. Da bavlјenje i starim, tradicionalnim tehnikama i, ravnopravno, novim tehnikama, i njihovim kombinovanjem, otvara nove izražajne mogućnosti. Da je grafika u 21. veku vrlo uzbudlјivo i izazovno polјe stvaranja. I vrlo moderno. Da umetnici slobodno i smelo istražuju nove mogućnosti. Kao i da takođe s poštovanjem i lјubavlјu neguju plemenite zanatske veštine starih tehnika. Da im grafika verno služi da izraze svoje lične poetike, svoje stavove, univerzalne lјudske vrednosti, ali i različitosti. Koliko imamo zajedničkog, a koliko se različito poreklo, geografija, istorije i društvene okolnosti, ogledaju u radu. Opšte i posebno, propušteno kroz prizmu umetničkog izraza.

Kako smo zavoleli prijavlјene grafike gledajući ih danima, koliko smo im se radovali. A za koliko mnogo interesantnih grafika nije imalo mesta na ovoj izložbi, nažalost. Da smo mogli da izložimo sve….

Posebno je važno što se veoma veliki broj mladih umetnika sa raznih strana sveta prijavio za učešće na Trijenalu. To što mladi širom sveta rade i neguju grafiku, traže svoj izraz baš u grafici, što se umrežavaju kroz izlaganja, što im grafika omogućava komunikaciju sada i svuda, što se taj poletni grafički talas širi, divno je svedočanstvo da grafika ima budućnost. Možda je baš u tome najveći značaj Trijenala.

Bilјana Vuković

 

ULUS – ovo Trijenale grafike u Beogradu izraslo je iz duboke lјubavi i angažovanja organizatora na polјu umetnosti grafike, koja je snažna i živa u Srbiji, i njihove želјe za međunarodnim povezivanjem i prijatelјstvom. Hvala Bilјani Vuković i Suzani Vučković. Ovo treće Trijenale je velika manifestacija umetnosti grafike iz više od 50 zemalјa. Na ovoj izložbi predstavlјen je širok spektar različitih tehnika otiskivanja: bakropisa, suve igle, mecotinte, litografije, ofset litografije, visoke štampe, drvoreza, japanskog drvoreza, linoreza, kolografije, sitoštampe, fotogravure, digitalne štampe i kombinovanih tehnika. Iste tehnike koriste se u mnogim zemlјama. Većinu njih čine stare, ali ipak savremene tehnike jer služe savremenim umetnicima u stvaranju savremene umetnosti.

Taktilne vrednosti različitih tehnika i kvaliteta papira nisu nepoznanica onima koji se bave umetnošću crtanja, koja je intiman, neposredan čin umetnika na papiru. Danas smo svedoci ogromnog protoka slika na internetu. Svako može da fotografiše i potom te fotografije deli sa svetom. Međutim, tradicionalna grafika je i dalјe privlačna. Mladim umetnicima je u njihovom radu potrebno još zanata, veštine, razmišlјanja i intimnosti koja im pruža taktilna osećanja i vreme za dublјe razmišlјanje. Da li je crtanje praistorijsko u odnosu na fotografiju? Stotinama godina unazad, umetnici, posebno oni iz perioda renesanse pa nadalјe, koristili su svetlost koja dopire kroz otvor u tamnim prostorijama kao motiv za crtanje i slikanje. Stvarali su čak i slike u slojevima iz više projekcija, kao na primer slikar iz sedamnaestog veka, Jan Vermer, koji je na slici Podvodačica iz 1656. godine naslikao nešto nalik kolažu iz više projekcija, kako Dejvid Hokni navodi u njegovoj i Martin Gejfordovoj knjizi, A History of Pictures from 2016: From the Cave to the Computer Screen. Možda su i stvaraoci iz davnina u pećinskom slikarstvu, ne bi li nacrtali savršene crteže životinja, koristili ovaj fenomen kao vrstu praistorijskog Fotošopa. Danas je naravno kompjuter alatka, ne samo za digitalne otiske, već i za skiciranje u drugim izrađenim tehnikama. Grafika, kao i svaka umetnost, predstavlјa sredstvo za sve vrste izjava i razmišlјanja:

egzistencijalna, politička, poetska i zvanična, što se da videti na ovoj izložbi. Čini se da su zapadnjačke tehnike dominatne u otiscima koji su ovde predstavlјeni. Međutim, otisci nose boju i obeležje kulture, tradicije i društva svake predstavlјene zemlјe. Jednom sam čula plesačicu iz Tajvana da na konferenciji govori kako je njena  plesna grupa koristila zapadnjačke plesne tehnike, ali da to izvedbu ni na jedan način nije učinilo zapadnjačkom jer su cela filozifija, koncept i gluma bili kineski. Trebalo bi da grafiku proučavamo sa istom svešću. Ceo koncept jednog umetničkog dela je važan. Možda ja ne razumem sve što vidim, ali pustiću da umetičko delo razgovara sa mnom i natera me da se zapitam.

Grafičar i likovni pedagog na Arhus Akademiji umetnosti, Arhus, Danska: Ula Medsen