ULUS JE MRTAV, ŽIVEO ULUS!

Dominantne političke struje poslednjih par decenija, kako lokalno, tako i na svetskom nivou, usmerene su na sve veću privatizaciju javnog i urušavanje društvenih i državnih institucija, posebno tekovina socijalnih politika iz prošlosti. Ove struje su ostavile izuzetan trag i na Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) čija je kompleksna organizacija doživela značajno urušavanje i više puta se našla na ivici opstanka. ULUS broji preko dve hiljade i pet stotina članova, od koji je preko pet stotina umetnika u statusu samostalnih. Nagomilani problemi ogledaju se u teškoj ekonomskoj situaciji u kojoj živi većina umetnika danas, koji su nedovoljno ili nikako plaćeni za svoj rad i pri čemu mnogi grcaju u poreskim dugovanjima koja nisu sami napravili. Dodatni problem predstavlja sve veće ukidanje osnovne radne strukture (produkcije izložbi, obezbeđivanja ateljea i osnovnih sredstava za rad) usled izostanka finansijske podrške gradskih i republičkih institucija. Političkim razlozima ovde treba dodati i one društvene, kao što su  opšta prekarizacija radnih odnosa, usmeravanje ka tržišnoj utakmici i odsustvo socijalne zaštite, preplitanje privatnog i javnog itd, što nije tipično samo za proizvodnju umetnosti, nego je i stvar opšte društvene klime.

Grupu umetnika, koja je na velikoj Izbornoj Skupštini ULUS-a krajem decembra 2019. dobila najveće poverenje članstva za upravljanje Udruženjem u naredne tri godine, čine uglavnom pripadnici srednje i mlađe generacije, odnosno, ona struktura radnika u kulturi koja je danas možda najviše pogođena navedenim društvenim, političkim i ekonomskim transformacijama. Grupa se inicijalno organizovala kroz sekcije, koje su tradicionalno osnovne operativne jedinice udruženja, kako bi se borila protiv ustanovljenih neregularnosti u procedurama upravljanja. Vremenom je uočeno da je problem znatno širi i da je udruženju potrebno temeljno restrukturiranje, kako bi oživelo svoje primarne funkcije i postalo operativno u uslovima savremene realnosti. Samo pod uslovom svoje reformacije i konsolidacije ono bi moglo da postane značajan činilac u kreiranju politika za razvoj kulturno-umetničke strategije na nacionalnom nivou. Promenom rukovodstva i većim uključenjem članstva u rad ostvaren je samo prvi korak u ovom pravcu. Pred nama se već sada, nepunih mesec dana od održavanja Skupštine, otvara horizont novih problema, pitanja i zadataka: kako reorganizovati radnu strukturu tako da bude manje birokratizovana a više operativna, kako omogućiti uključivanje većeg broja članova u rešavanje zajedničkih problema i donošenje važnih odluka, kako realizovati što transparentniji rad i adekvatno informisanje, kako krojiti emancipatorski usmerenu izložbenu politiku a uključiti najšire članstvo koje je izuzetno heterogeno, itd. I sve to praktično uz nedostatak zagarantovanih sredstava za svoje osnovno poslovanje. Tu su i one važne političko-ideološke upitanosti: kako u uslovima dominantnih ideoloških sila usmerenih ka privatizaciji i merkantilizaciji reformisati udruženje, na njima oprečnim tj. socijalnim osnovama.

Jedan od prvih koraka u pravcu restrukturiranja i organizacije poslova koji kao novo rukovodstvo planiramo jeste sazivanje zajedničkih sastanaka svih sekcija (slikarske, vajarske, grafičke i sekcije proširenih medija) u cilju smanjenja postojećih fragmentacija, veće demokratizacije odlučivanja i mobilisanja članstva za aktivno uključivanje u formiranje radnih grupa. Radne grupe činile bi osnovne operativne jedinice udruženja i zajedno sa zaposlenima u stručnoj službi i predstavnicima u organima i telima, na konzistentniji način bi se bavile pitanjima od važnosti i adresiranjem problema sa kojima se članovi ULUS-a suočavaju. U cilju ravnopravnijeg deljenja odgovornosti i veće demokratičnosti a manje hijerarhizacije u načinu upravljanja udruženjem, na konstitutivnim sednicama novih organa i tela odlučeno je da predsedavajuće pozicije budu rotirajuće (uključujući i Upravni odbor).

Udruženje čeka i transformacija izložbene i projektne politike, što predstavlja posebno osetljivo pitanje u situaciji izuzetno heterogene strukture članstva. Kao što je poznato, poslednjih godina u lokalnom kontekstu dominiraju državno-partijske interesne strukture u okvirima državnih i gradskih institucija umetnosti. Sa druge strane, aktuelna je poplava privatnih galerija, fondacija i zadužbina, najčešće veoma sumnjivog osnivačkog kapitala, koje se vode sopstvenim preduzetničkim interesima na polju kulture, ali i šire. Institucionalnu strukturu ULUS-a u tom smislu vidimo kao mogućnost i prostor za artikulaciju nečeg potpuno novog, što bi prevazilazilo partikularne državno-partijske i privatničko-preduzetničke interese, a bilo usmereno na kreiranje novih društvenih vrednosti i otvaranje šireg prostora za društvenu i estetsku emancipaciju. Na ovom mestu nam se postavlja važno pitanje i otvoreni izazov: kako proširiti ovaj front borbe u smislu prevazilaženja uskih “strukovnih” interesa, a sve to u uslovima opšte društvene prekarizacije.

Pišu: Redakcijska grupa ULUS-a (Danilo Prnjat, Vahida Ramujkić, Isidora Ilić, Katarina Stanković Begović, Vesna Crnobrnja Vesić, Tatjana Strugar)

Tekst je objavljen u listu BETON, br 215, sreda, 22. januar 2020.godine. Može se videti na:

https://www.elektrobeton.net/mikser/ulus-je-mrtav-ziveo-ulus/ (pristupljeno: 24.03.2020.,12h)

Tekst: Redakcija ULUS (Danilo Prnjat, Vahida Ramujkić, Isidora Ilić, Katarina Stanković Begović, Vesna Crnobrnja Vesić, Tatjana Strugar)

Informacija o autoru fotografija:foto: Nikola Radić Lucati, „Izborna skupština ULUS-a“, 28.12.2019

PDF – LINK
BETON, BR. 215, GOD. XIV, BEOGRAD, UTORAK, 21. JANUAR 2020.
(kulturni dodatak dnevnog lista Danas)
BETON