Katalog slikarske sekcije 2020/21

Danas je teško definisati i podeliti slikarstvo na manje ili veće celine. Ono obuhvata vrlo širok spektar tema i tehnika, te se može reći da je slikarstvo sam duh umetnosti, odnosno da kroz širinu koju poseduje podražava njenu slobodu.

Poslednjih godina na našoj sceni postoje suprotstavljena gledišta i pristupi slikanju, a to je upravo ono što ga čini veoma živim. Međutim, s obzirom na to da smo okruženi različitim vrstama slika kroz različite medijske prezentacije – filmom, fotografijom, reklamama itd. – postavlja se pitanje uloge naslikane slike, njenog značenja u savremenom društvu. Da li predstavlja neku vrstu nostalgične priče (atmosfere) ili je to realističan i preko potreban komentar društvenih stanja? Da li je slika intimni hermetični svet umetnika ili je javno dobro koje govori o višim ciljevima?

S obzirom da ULUS ima najviše članova koji pripadaju slikarskoj sekciji, izložba koja se bavi ovakvim pitanjima je dragocena, ne samo zbog preseka i sagledavanja savremenog srpskog slikarstva, već i zbog različitih pristupa, ideja i interpetacija tih ideja.

Na ova postavljena pitanja odgovoriće se kroz samu postavku izložbe. Preko klasične slike i crteža, kroz foto intervencije i štampane materijale, želimo da prikažemo svu raznolikost koju slikarstvo danas poseduje. Izložba u organizaciji slikarske sekcije ULUS-a je iskazivanje želje da predstavi jedan od mogućih pogleda na umetničku scenu Srbije.

Nataša Kokić

Žiri za zlatnu paletu 2020. dodelio je nagradu Zlatna paleta, umetniku Nikoli Džafo, za rad „Tuđe mačke u tuđem dvorištu“.  Sastav žirija: Anita Bunčić Četnik, Jelena Aranđelović, Andrijana Bugarić, Marija Kauzlarić, Kristina Ristić.

POGLED U NEOČEKIVANO 2021

Godišnja izložba slikarske sekcije „Pogled u neočekivano“ je kroz tematski okvir prezentovala radove čak 150 autora iz zemlje i regiona, kojim su autori promišljali mnoga pitanja koja se tiču naše savremenosti. Osim slikarstva, savremeni vizuelni umetnici predstavljeni na ovoj najmasovnijoj ULUS-ovoj izložbi u poslednje dve godine, izrazili su se kroz likovne i vizuelne medije: slika, crtež, fotografija, grafika, digitalna grafika, akvarel, kolaž, keramika sa printom, video, performans, instalacija u prostoru i 3D crtež, što danas nije neočekivano. Ipak, sam naziv izložbe, kao da je naslutio niz neočekivanih događaja koji su pratili i sam tok izložbe (požar koji je izbio u UP Cvijeta Zuzorić 8. marta 2021., nakon pratećeg programa izložbe – tribine “Emancipacija žena, umetnost i tržište” (u organizaciji Radne grupe “ULUS Preduzetništvo), čime je prekinuta izložba), ali i dešavanja koja su usledila potom, a koja su praćena, kako pandemijskim kontekstom, tako i dešavanjimana individualnom i kolektivnom planu i unutar ULUS-a. Izložbu je pratila i onlajn prezentacija radova 13 učesnika, putm Zum aplikacije.

Inovativnost ovogodišnjeg konkursa za ovu izložbu je i model žiriranja koji se odigravao onlajn uz pomoć digitalnih alata, a učešće svakog kandidata je bodovano na osnovu tehničke izvedbe, autorskog koncepta tj. umetničke izjave (art stetment). Radove za izložbu je selektovao petočlani Žiri Odbora izložbe Pogled u neočekivano: Andrej Bunuševac, Nataša Kokić, Ana Marković, Marija Zdravković i Gabriela Vasić, koji su selektovali 142 autora od preko 180 kandidata, dok je 8 autora uključeno po pozivu članova žirija. Postavku izložbe su izvele Gabriela Vasić (kustos i autor poziva na konkurs) i Nina Radoičić (pomoćnik kustosa), uz pomoć tehničkog tima izložbe i kolega. Na izložbi je učestvovalo oko 50 autora koji nisu članovi ULUS-a. Autori po pozivu: Vesna Vesić, Ivana Živić, Jovana Višnjić, Tina Radulović, Ranko Travanj, Milan Pantelić, Ivan Milenković, Slaviša Savić.

UMETNOST KAO PUT ISCELJENJA

Kuda ide umetnost na pragu treće decenije 21. veka? Da li je moguće živeti umetnost i biti umetnik u duštvu u kojem je život svakog od nas neizvesan i obojen strepnjom, egzistencijalnom nesigurnošću i dubokom krizom vrednosti, svojstvenom fluidnim vremenima (liquid times) čiji smo svedoci? Da li je moguće da nam umetnici ponude neočekivanu viziju stvarnosti, posve drugačiju od one čiji smo svedoci? Da li je neočekivani izlet u drugi medij, formu, poetski izraz autora ono što možemo očekivati u doba nepouzdanih perspektiva? Da li je očekivano uopšte bavljenje umetnošću i šta se od umetnosti može očekivati osim promene percepcije očekivanog? Koliki je kapacitet savremene umetnosti da bude emancipatorska i da utiče na kreiranje održive humanističke vizije ako današnju umetničku scenu čine većinski žene?! Imamo li mi kao umetnici-e odgovornost u kreiranju vizije budućnosti i da li umetnička slika ima moć da anticipira stvarnost?

Izloženi radovi se mogu podeliti u tri tematske celine koje smo grupisali kao repere aktuelnih dešavanja na koja su reagovali umetnici i obradili ih tako da se  mogu sumirati kao različiti aspekti savremenog života: VIRUS (ritam, kretanje, grad, prostori, mediji, mašine, tehnologija), GEA (priroda, telo, univerzum), LIBERTAS (otpor, duhovnost, metafizika).

Kroz različite tematske okvire i likovne poetike, likovni umetnici mapiraju važne aspekte savremenog života koji nas determinišu: medijska manipulacija, ekološko zagađenje i elementarne nepogode, digitalne i tehnološke determiisanosti, transhumanizam (uticaj elita na život običnih ljudi), odnosi među polovima, starenje, alkoholizam, “socijalno distanciranje” spram ljudske topline, urbane transformacije (ukidanje Železničke stanice u Beogradu), položaj savremenih umetnika i žena umetnica, ali i značaj stvaralaštva, pandemija ali i pobune. Ipak nužnost povratka prirodi, značaj intimnih dnevnika i beleški, duhovnosti, međuljudske topline, igre, dodir i humor nas pokreću i kroz kritički odnos spram realnosti, promišljanjem vizuelnog matriksa nas, na duhovit, (auto) ironičan ili romantiziran način, vraćaju ka Čoveku i nužnosti stvaranja! Potvrda ovoj tvrdnji je i činjenica, da izložba obiluje portretima i novom figuracijom, čime se Čovek opet vraća u fokus, a savremeni likovni umetnici ne odustaju od slikarstva, zanatski vešto artikulisanih likovnih formi, piktoralnosti, ekspresije, imaginacije, naracije, humora, simbolike i novog realizma na pragu treće decenije 21. veka, dok svoju umetničku praksu doživljavaju kao isceljujući čin u vremenima sankcionisanih ljudskih sloboda, ili deluju angažovano. Da li je ovo ne-očekivano?

Gabriela Vasić