DRAGE SVE – SREĆAN 8. MART!
I ove godine, 8. mart samostalne umetnice dočekuju bez prava na odsustvo sa rada radi nege deteta. Prinuđene da nakon porođaja nastave svoju radnu aktivnost, one u tom periodu imaju pravo na vrlo skromnu naknadu (tzv. ostale naknade) i to, ukoliko u malom broju slučaja, nemaju poreski dug. Dug samostalnih umetnica nije nastao njihovom krivicom, već izostalim i/ili neblagovremenim uplatama doprinosa za PIO i zdravstveno osiguranje od strane jedinica lokalne samouprave i posledično, gomilanjem kamata.
Podsećamo da je prošle godine Ministarstvo kulture donelo rešenje o formiranju Radne grupe za rešavanje pitanja regulisanja duga samostalnih umetnika/ca. Tokom rada, Radna grupa je jednoglasno usvojila predlog o načinu rešavanja duga samostalnih umetnika/ca i utvrđen je konačni zbir ukupnog duga. S obzirom da je započeti proces mesecima u zastoju, reprezentativna udruženja i dalje očekuju rešavanje ovog višedecenijskog problema koji između ostalog ima i značajne negativne implikacije na položaj mama samostalnih umetnica, koje trudnoću i porođaj dočekuju čak i bez overene zdravstvene knjižice.
Uz sve nabrojano, dodatna diskriminacija samostalnih umetnica ogleda se u činjenici da poslodavac koji angažuje samostalnu umetnicu po osnovi autorskog honorara ima obavezu da uplati samo porez na dohodak, ali ne i doprinose za PIO i zdravstveno osiguranje. Zbog toga honorari ne ulaze u zbir mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi i ne računaju se pri određivanju naknade po osnovu rođenja i nege deteta.
Iako članom 58 Zakona o kulturi samostalne umetnice imaju definisan profesionalni status, pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta, kao i pravo na punu nadoknadu zarade, izgubile su donošenjem Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom od 1. jula 2018. godine jer su stavljene u okvir člana 17. i tako izjednačene sa ostalim radno osetljivim kategorijama žena, kao što su preduzetnice, poljoprivrednice, frilenserke, nezaposlene, itd.
Samostalna umetnica nije registrovana u APR-u i nema PIB. Iako nema poslodavca u pravnom smislu, u Nacionalnoj službi za zapošljavanje samostalna umetnica se vodi kao zaposlena i ne može da ostvari neka prava koja proizilaze iz statusa nezaposlenog. Reprezentativna udruženja, na osnovu poverenih poslova definisanih članom 67. Zakona o kulturi vode evidenciju svojih samostalnih umetnika/ca i izdaju potrebne potvrde i uverenja za ostvarivanje prava iz radnog odnosa: pravo na naknadu tokom bolovanja, pravo na starosnu penziju na osnovu ostvarenog umetničkog staža, doprinose za PIO i zdravstveno.
Gotovo pet decenija unazad, tačnije do uvođenja novih odredaba iz 2018. godine, status samostalne umetnice je de facto omogućavao sva radna prava propisana Zakonom o radu, dok je sistem zdravstvene zaštite samostalne umetnice tretirao kao zaposlene. Tada su im tokom odsustva sa rada radi nege deteta nadležna reprezentativna udruženja zamrzavala status, dok im je radni staž i dalje tekao, a RFZO je za to vreme pokrivao troškove. Naknada je i u tom periodu svakako bila mala, ali su mame samostalne umetnice barem mogle da računaju na sigurnu i redovnu isplatu.
Zbog svega navedenog, stava smo da samostalne umetnice treba priznati kao zaposlene i omogućiti im pravo na naknadu zarade nakon porođaja. Ističemo da Poreska uprava izdaje potvrdu o visini osnovice za obračun doprinosa za PIO i zdravstveno, i da se taj iznos samostalnim umetnicama vodi kao zarada.
Podržavamo sve inicijative za neophodne izmene više zakona koje bi doprinele poboljšanju kvaliteta života svih žena, što podrazumeva unapređivanje zakonskih rešenja u oblasti radnih, socijalnih i zdravstvenih prava.