Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS)
vas poziva u subotu 8. oktobra u 18 časova u Umetnički paviljon “Cvijeta Zuzorić”
na otvaranje prve deonice izložbe-izvedbe IZLAZNE STRATEGIJE – (ne)vidljive taktike prekida
(koja će se održati u periodu od 8. do 27. oktobra 2022.)
Planirana su tri otvaranja od kojih je prvo u subotu 8, drugo u subotu 15, a treće u subotu 22. oktobra.
Na prvom otvaranju 8. oktobra biće predstavljen koncept izložbe-izvedbe i specifična metodologija realizacije postavke. Predstaviće se modalitet uključivanja publike u participiativne radove/radionice i najaviti aktivnosti predviđene za sukcesivna otvaranja. Biće najavljen i prvi zajednički izlet van Paviljona i Beograda u nedelju 9. oktobra, za kojim će slediti još dva izleta (nedelja 16. i 23. oktobara). Nakon toga kustos izložbe Branko Popović i prisutni umetnici izvešće kolektivno vođenje kroz prvu deonicu postavke koje uključuje i izvedbu dva performansa.
Učesnice/i:
Nenad Jelesijević, Ivan Pravdić, Nikola Nikoletić, Zorica Janakova, Vesna Mitrović Parojčić, Irena Jović, Aleksandra Mirimanov, Vesna Vasović, Sead Kazanxhiu, Dragana Milivojević, Žužana Taloš, Jelica Ćulafić, Ana Momčilović, Bojan Jovanović, Smilja Ignjatović, Irina Janković, Aneta Stojnić, Dina Belančić, Mirjana Bugarski, Sanja Latinović, Radnički muzej Trudbenik, Vesna Vesić, Milan Rakita, Staniša Dautović, Grupa za konceptualnu politiku, URTICA (Violeta Vojvodić-Balaž, Eduard Balaž), Tanja Marković, Gordana Marić, Igor Blagojević, Olja Nikolić Kia, Igor Štiks, STEALTH (Ana Džokić i Marc Neelen), Petra Belc i Ivana Momčilović, Jelena Jakonić, Dragana Latinović, Dragan Protić Prota (ŠKART), Lenka i Jeca Zelenović, Katarina Marinković, Gordana Belić, Sunčica Pasuljević Kandić, minipogon, Debatni program ULUS-a…
Izlazne strategije
(ne)vidljive taktike prekida
Ono što nam treba jeste dobrovoljni i svesni prekid (Ašil Mbembe)
Izložba-izvedba Izlazne strategije – (ne)vidljive taktike prekida mapira lokalne (izvan)umetničke prakse koje preispituju pojam umetničkog rada/dela, društveni status umetnika, ekonomske uslove umetničke produkcije kao i institucionalne režime vidljivosti. Date prakse prekida i strategije izlaska promišljaju i/ili realizuju privremene/stalne i singularne/kolektivne linije bega naspram dominantnog proizvodnog i estetskog modela.
Recentne prakse koje izložba-izvedba mapira imaju svoju predistoriju u radikalnim strategijama jugoslovenskih umetnika koji su tokom sedamdesetih godina prošlog veka odlučili da „prekinu“ sa svojim umetničkim radom, odnosno da ga korenito izmene, napuštajući institucije, povlačeći se iz javnog života, često propagirajući koncept nerada i besposličarenja (Marko Pogačnik, Miroslav Mandić, Slobodan Tišma i Čedomir Drča, Goran Đorđević, Mladen Stilinović, i drugi). Tadašnje strategije odbijanja, pored toga sto su upućivale na kritički i emancipatorni potencijal umetnosti reflektovale su i izvesnu frustraciju i rezignaciju zbog izostale realizacije društvenog angažmana umetnika koji bi doprineo transformaciji društva ali i samog života.
Bolje je ne raditi ništa nego formalno raditi na vidljivosti onoga što za imperiju postoji (Alen Badiju)
Istorijski primeri odustajanja od (vidljive) umetničke produkcije i napuštanja institucionalnog konteksta mogu se međutim posmatrati upravo kao akt kojim se potvrđuje društvena dimenzija umetnosti. Različite strategije izlaska iz usko uspostavljenog umetničkog polja ka drugim poljima delovanja – utopijskim komunama, društveno-političkim pokretima, društveno-naučnom istraživanju, različitim oblicima (ne)rada, svakodnevnim aktivnostima – otvorile su prostor za dalja promišljanja umetničke prakse u savremenim nematerijalnim uslovima rada koje karakteriše rastuća hiperprodukcija i prekarnost. Iz tog novootvorenog prostora proizilaze redefinisani oblici umetničke autonomije, van i nasuprot dominantnoj paradigmi kreativnih industrija, kao i alternativne (post)umetničke kartografije koje „beže“ od hegemonih uspostavljenih teritorijalnosti, koje izložba-izvedba lokalno mapira.
Izlazne strategije – (ne)vidljive taktike prekida preispituju šta se događa kada umetnost napusti svoju konvencionalnu teritoriju u okviru sveta umetnosti, kada isklizne u situacije saradnje na drugim teritorijama, kada uspostavi “ekstrateritorijalni reciprocitet” koji ispražnjenu umetničku teritoriju čini dostupnom za korišćenje drugim društvenim akterima, iz drugih polja delatnosti – možda baš onih na koje je umetnost migrirala. Posebna pažnja je usmerena ka tendencijama koje upućuju na koncept „umetnosti-izvan-umetnosti“, to jest na prakse koje se samorazumeju (i) kao umetnost ali koje ili izbegavaju da budu izvedene kao umetnost u pokušaju da osujete moćni aparat institucionalnog zarobljavanja, ili ne uspevaju da budu izvedene (i) kao umetnost jer ih dominantni legitimacijski diskurs ne priznaje/prepoznaje kao takve.
Izložba-izvedba je osmišljena kao dispozitiv profanacije koji u zajedničku upotrebu, i zajednički prostor, vraća ono što je odvojeno i podeljeno – sfere umetnosti, društvenosti i svakodnevnog života. Namera je da se da veća vidljivost onim (izvan)umetničkim praksama/diskursima koje karakteriše institucionalna, tražena ili trpljena, nevidljivost to jest isključenost. Izložbeni prostor Umetničkog paviljona time postaje privremena ekstrateritorijalna zona susreta i saradnje „umetnosti bez teritorije“ i vanumetničkih aktivnosti koje nastanjuju ispražnjeni prostor umetnosti.
Realizacija predviđa prvu pripremnu fazu tokom meseca septembara kada će kustoski tim tokom serije radnih susreta sa pozvanim/prijavljenim učesnicima razmotriti njihove predloge za učestvovanje i odgovarajuće izlagačko-izvedbene modalitete. U drugoj fazi tokom meseca oktobra zajednički razrađena strategija postavke biće realizovana u tri etape, posebno kroz tri situacije otvaranja 08.10 + 15.10 + 22.10, sto će biti momenti najintenzivnijeg uključivanja šire umetničke zajednice i posetilaca/publike. Faze pripreme, postavke i izvedbe biće dokumentovane i tako nastali tekstualni i audio-vizuelni materijali činiće okosnicu kataloga izložbe koji je planiran u formi mape-kartografije preklapanja (van)umetničkih teritorija i situacija.
Poziv za učestvovanje je otvoren za sve one
● koji/e kroz svoj umetnički/teorijski rad problematizuju pitanja prekida, odbijanja i izlaska iz sfere usko umetničkog (estetskog) delovanja
● koji/e su bili ali više nisu aktivni/e u polju umetničke prakse i koji/e žele da adresiraju, podele, preispitaju razloge svog prekida/odbijanja/izlaska
● koji/e su bili/e (ili su i dalje) aktivni/e u umetničkom polju i koji su prešli (i) na drugo polje delovanja i smatraju da je njihova nova delatnost povezana sa umetnošću
● koji/e ranije nisu bili/e aktivni/e na umetničkom polju ali su u određenom trenutku zašli u umetničku teritoriju, napustivši ili bez da su napustili svoju prethodnu delatnost
● koji/e se ne prepoznaju ni u jednoj od navedenih tačaka ali koji/e svoje delovanje/rad/mišljenje u bilo kojoj oblasti samorazumeju (i) kao umetničko
Predlozi treba da odražavaju lične i kolektivne strategije izlaska/prekida/odbijanja; da preispituju rezime vidljivosti, isključivanja i institucionalnog zarobljavanja; da izlažu alternativne modele deteritorijalizovane umetnosti usmerene ka novim intersubjektivnim prostorima saradnje, da problematizuju primere umetnosti-izvan-umetnosti. Predlozi mogu biti izloženi-izvedeni u svim mogućim formatima/medijima: foto-dokumentacija, crtež, slika, skica, instalacija, performans, predavanje, lična ispovest, studija slučaja, razgovor, radionica, istraživanje, projekcija, lična arhiva, korespondencija, manifest…
Izložbu koncipira i kurira dr Branko Popović u saradnji sa Umetničkim savetom ULUS-a.
O kustosu:
Dr Branko Popović je pozorišni reditelj, kustos i teoretičar performativnih i vizuelnih umetnosti. Doktorirao je Studije filma i teatra na Univerzitetu u Bolonji, Italija, 2012. godine, i diplomirao pozorišnu režiju na Visokom nacionalnom institutu za film i pozorište (INSAS) u Briselu, Belgija. Aktivan je, kroz brojne projekte realizovane u regionu, Evropi i Aziji, na polju heterogenih praksi post-režijskog teatra, institucionalne kritike i radikalne muzeologije. Između ostalog, bio je ko-inicijator i kustos umeničko-aktivisticke platforme f.a.c.k. nastale 2012. u okviru pokreta kulturnih okupacija u Italiji; kurirao je dve edicije međunarodnog projekta FACK MSUV: Perfoming the Museum as a Common (2014) i NEW mUSEum (2016) u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine; kurirao je zložbu Nežne strategije otpora (2019) fotografa i performera Róbert Szabó Benke-a, u koprodukciji Muzeje savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu i Ludwig Museum iz Budimpešte.
*Izložbu-izvedbu su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Sekretarijat za kulturu grada Beograda,
ERIAC Srbija.
