CENZURA UMETNIČKOG RADA SA IZLOŽBE „NE-RAT“

Umetnički rad naše članice Andrijane Pajović koji se bavi temom „Deca sa oružjem“, uklonjen je sa žirirane i već postavljene izložbe pod nazivom „NE-RAT“ u okviru 32. ART Marketa u Kući kralja Petra. Оsuđujemo ovaj sramni čin cenzure Kulturnog centra Kuća kralja Petra i prenosimo saopštenje organizatora izložbe kolege Radeta Markovića:

 

 

SAOPŠTENJE O CENZURI DELA IZLOŽBE “NE-RAT“, NA MANIFESTACIJI“ART MARKET“ U KUĆI KRALJA PETRA

 

Izložbe ART-MARKETA sa različitim temama i u različitim formatima (grupna izložba, ili šest samostalnih u šest soba) u organizaciji Radeta Markovića (vajar) održavaju se u Kući kralja Petra 14 godina, od 2010 i ova poslednja pod nazivom NE-RAT je 32-ga. Žiri u sastavu Višnja Postić, Martin Erdeš i Rade Marković je odabrao izlagače za šest samostalnih izložbi u šest soba: Andrijanu Pajović, Ljiljanu Arsić, Violetu Kovačević, Nađu Milivojević, Živku Suvić i Vesnu Sekulić. Nažalost, na dan otvaranja su zaposleni u Kući kralja Petra zatražili od autora izložbe, koja je već bila postavljena, da izložbu Andrijane Pajović skloni sa obrazloženjem da po pravilima kuće ne mogu da budu izlagane fotografije dece. Moj zahtev da mi pokažu to pravilo i da mi saopšte ko je doneo odluku o zabrani izložbe, u želji da sa njim stupim u kontakt i zatražim pismenu odluku i obrazloženje, je potpuno ignorisan. Time je saradnja između ART MARKETA i Kuće kralja Petra završena iz potpuno očiglednih razloga. Da li je ovo posle nemilih događaja u Staroj kapetaniji, kada su maskirani huligani demolirali izložbu koja im se nije svidela i igrali ulogu cenzora, ovo nov nivo cenzure u kojem glavnu ulogu igra neidentifikovani javni delatnik u ustanovi kulture i da li nagoveštava sledeći oblik nasilja koje vlast ove zemlje sprovodi nad zdravim razumom ili je sporadičan slučaj činovničkog straha za radno mesto, pokazaće skora budućnost.

 

U nastavku je deo teksta Andrijane Pajović kojim obrazlaže ideju svoje izložbe koja je inače već izlagana u nekoliko evropskih zemalja, zemljama regiona i Srbiji, a između ostalog i u Kući kralja Petra 2014 godine u okviru slične teme.

 

„Priča o deci i oružju u 20. veku se odnosila pre svega na decu vojnike u Africi, na maloletničke bande u zapadnom svetu, odnosno na decu korišćenu kao oružje širom Bliskog istoka. Kako je vreme prolazilo, krajem 20. veka i pogotovo danas u 21. veku, deca sa oružjem sve više postaju naša realnost. Nekadašnje, manje ili više bezazlene, tuče u školi danas se sve češće završavaju tragično. Kod nas na Balkanu oružje je u mnogim porodicama deo svakodnevice. Stotine hiljada primeraka naoružanja dospelo je posle ratova u naše domove, nadohvat ruku dece koja tu žive. Kada još obratimo pažnju na medijske proizvode koje ta deca konzumiraju – na filmove i video igrice, pre svega, koji su prepuni nasilja, postaćemo svesni da deci oružje sve više postaje nešto normalno, nešto obično, nešto što nije problem uzeti i, na primer, igrati se s tim“. O aktuelnosti ovog projekta i pre desetak godina kada je nastao i sada je besmisleno govoriti. Tragični događaji su nažalost to potvrdili.