MESTOPRIČA / Mirjana Boba Stojadinović

Osvrt na prvih 25 godina rada

Moj profesionalni umetnički rad započeo je samostalnim predstavljanjem 1998. godine u galeriji Studentskog kulturnog centra u Beogradu na drugoj godini studija Fakulteta likovnih umetnosti, na poziv Biljane Tomić. Tema te izložbe bila su četiri „moja” grada: Beograd u kome sam rođena, Sombor odakle je moj tata, Sofija odakle je moja mama i Herceg Novi u kome smo porodično često provodili leta. Ova četiri grada mapirana su uličnim kockama koje sam intuitivno  rikupljala godinama. Nasuprot svake kocke nalazila se zbirka nađenih dvodimenzionalnih predmeta, mojih crteža i tekstova koji su se odnosili na svaki grad, a ambijent je bio ispunjen gradskim zvukovima, tonovima, bukom, koje sam, takođe intuitivno, snimala u svakom od ovih mesta tokom niza godina.

Kako sam tek nedavno prepoznala, moj sav dalji umetnički rad odvijao se u ovim tematsko-izvedbenim okvirima: istraživanja gradova, putovanja, lične pripadnosti i neprekidnog uspostavljanja odnosa, korišćenje veoma različitih materijala, umetničkh tehnika, kao i zvukova, što je sve bio materijal koje sam uobličavala u prostorni ambijent često tek na licu mesta u galeriji.

Mirjana Boba Stojadinović – Zastava – 2008-2011

U okviru izložbe Mestopriča predstavljam devet radova koji su za mene čvorišta u kojima osećam da sam zaokružila misaone i izvedbene procese u poslednjih 25 godina, od prve samostalne izložbe 1998. godine. Mestopriča je osvrt na moj dosadašnji umetnički rad, ili ono što se u stručnoj terminologiji naziva poluživotna retrospektiva. Već nekoliko godina istražujem kontekst savremene likovne (vizuelne) umetničke produkcije ovog perioda u Srbiji, pa sam na osnovu tog istraživanja dobila potisak da sagledam i sopstveni rad iz ovog perioda: odakle sam krenula, šta je urađeno, u kom kontekstu. Možda ta potreba da se prepoznaju i imenuju fenomeni koji su obeležili ovo smutno vreme dolazi i iz, za mene, jasne potrebe da se okonča društveno turbulentni tridesetogodišnji period od početka devedesetih godina 20. veka. Osećam potrebu da razumem šta je bilo da bih mogla da nagovestim šta može da bude, nadam se nešto  drugačije.

Formiran u destabilizovanom društvenom poretku, moj svet ne funkcioniše u okvirima koji su zadati ili koji se podrazumevaju, već podstiče pitanja o mreži odnosa. Kroz umetnički rad bavim se prostorom i načinima na koje prostor stupa u interakciju i omogućuje kreativne, društvene i političke frekvencije svakodnevice. Prostor koristim kao način izražavanja i za intervencije, često produkujući radove specifično za vangalerijske ambijente. Moja praksa ukorenjena je u iskustvu neposrednog okruženja. Uvek sam u potrazi za specifičnošću konteksta i idiosinkratičnošću ljudskog iskustva. Osnovna materijalna sredstva koja koristim u radu su fotografija, tekst, zvuk, glas i svetlost i njihovi skulpturalni kvaliteti, koji zajedno oblikuju situaciju u prostoru. Zanima me rad sa i za ograničeni broj publike, eksperimentišući sa načinima na koje iskustvo može da se podeli.

Mirjana Boba Stojadinović – Vodic kroz izložbe i gradove – 2010

Mirjana Boba Stojadinović – Senke crvenih ljudi – 2004 – 2

U pripremi izložbe koncentrisala sam se na izbor radova koji su zaokružili celine:

2004. – Senke crvenih ljudi (serija radova Senke, 2001–2004.) [crtež reprodukovan u materijalu u javnom prostoru]
2006. – Galerija [intervencija u izlagačkom prostoru]
2008. – Procep u celini [višekanalna video i slajd-projekcija i objekti]
2008–2011. – Zastava [tkanina, dokumentarna fotografija, tekst]
2009. – Stan [intervencija u prostoru nenaseljenog stana]
2011. – Rez [serija dokumentarnih fotografija kao društveni komentar]
2012. – Biblioteka [pokretni interaktivni objekat]
2012. – Vodič kroz izložbe i gradove [zvučni vodič]
2021. – Lutalaštvo [priče i fotografije i priče]

Moje viđenje dosadašnjeg rada odnosi se na percepciju umetničkog gesta koji nije materijalno postojan, međutim koji je otvarao džepove slobode za prostorno-iskustveni eksperiment kao i razmenu/deljenje iskustva sa publikom. Mreža odnosa (ličnih, prostornih, društvenih) osnovna su tematska okosnica mog rada. Ovom izložbom želela sam da i sama sagledam svoj rad u celini, da vidim trajektorije koje je on pravio kroz vreme i prostor. Na izvestan način, oslobađanjebalasta prošlog vraća me na početak. Posebno mi je zadovoljstvo da ovu izložbu realizujem u kontekstu ULUS-a, tu gde umetnici otvaraju vrata drugim umetnicima. Sa sužavanjem polja umetnosti u globalnim (pa onda i lokalnim) okvirima, i usmeravanjem polja kulture na privredne okvire, prostor koji ULUS otvara jeste oaza za intelektualnu, senzornu i emotivnu razmenu i nadogradnju.

*

PRATEĆI PROGRAMI:

Sreda, 8. maj od 19č Otvaranje izložbe

Subota, 11. maj od 12č Vođenje Miroslava Karića: Razgovori sa prostorima

Četvrtak, 16. maj od 18č Autorsko vođenje kroz izložbu

Subota, 18. maj od 12č Vođenje Gordane Belić: Prostor kao misaoni i psihološki eksperiment

Utorak, 21. maj od 18č Vođenje Zorana Erića: Prostori / teritorije / relacije u radu Mirjane Bobe Stojadinović

Subota, 25. maj od 12č Vođenje kroz izložbu i poslednji dan izložbe

 

Mirjana Boba Stojadinović – Biblioteka – 2012 – 2

Mirjana Boba Stojadinović – Galerija – 2005 – 1

Mirjana Boba Stojadinović – Rez – 2011 – 2

Mirjana Boba Stojadinović (1977, Beograd) diplomirala slikarstvo (2002) i magirstrirala crtež (2006) na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, potom magistrirala likovnu umetnost na Institutu Pit Cvart u Roterdamu, Holandija i Fakultetu umetnosti u Plimutu, Velika Britanija (2008). Samostalno je od 1998. godine izlagala u galerijama u Beogradu (SKC, DOB [tri puta], Remont [više puta], FLU, Reks, Magacin MKM, Galerija Kolarca), Somboru (Galerija KC Laza Kostić), Zrenjaninu (Savremena galerija), Čačku (Umetnička galerija Nadežda Petrović), Kragujevcu (SKC), Cetinju (Galerija DADO, Narodni muzej CG) i Zagrebu (Centar za suvremenu umjetnost). Osmislila, organizovala i učestvovala u brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu (Holandija, Italija, Nemačka, Hrvatska).

Dobitnica nagrade galerije 25. Memorijala Nadežde Petrović (2010). Bila je u najužem izboru za nagrade Doma kulture Studentski grad za najbolju nefikcijsku knjigu u 2021. godini; „Lazar Trifunović“ za likovnu kritiku za 2021. godinu; POHVALA za doprinos pojedinaca sceni savremene vizuelne umetnosti u Srbiji (2019); Promotieprijs Award 2008, Roterdam, Holandija. Njeni radovi su u kolekcijama Muzeja savremene umetnosti Beograd, Telenor kolekcije srpske savremene umetnosti, Savremene galerije Zrenjanin, Narodnog muzeja Crne Gore/Cetinje, Umetničke galerije Nadežda Petrović, i drugim javnim i privatnim kolekcijama. Takođe se bavi produkcijom polja savremene kulture. Jedna je od osnivača Udruženja umetnika DEZ ORG (2007–2012), a samostalno je vodila Udruženje umetnika Frekvencija (2013–2019). Autor je i realizator foruma UMETNIK KAO PUBLIKA (2010–2016). Jedna je od osnivača magazina za nezavisnu kulturu MANEK (2013). Kurirala je beogradsko izdanje transnacionalnog projekta AKTOPOLIS. Umetnost akcije Gete-instituta, sa lokalnim nazivom „FORMALNO NEFORMALNA. Beogradska samoorganizovana kulturna  rodukcija” (2015–2017).

Od 2018. do 2023. godine sarađivala je sa Redakcijom kulture Radio Beograda 2 (RTS) za oblast savremene vizuelne umetnosti, 2022–2023. godine sarađivala je sa KCB kao koordinator za odnose sa javnošću (uključujuči 59. Oktobarski salon), od novembra 2023. zaposlena je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu na poslovima arhive i odnosa sa javnošću.

*

Ljudi koji su ostavili neizbrisiv trag u mom profesionalnom formiranju su Svetlana Knežević, Biljana Tomić, Mrđan Bajić, Dragan Jovanović, Zoran Todorović, Darka Radosavljević Vasiljević, Bacači Sjenki (Boris Bakal, Katarina Pejović), Milica Tomić, Anke Bangma, Jan Fervort (Verwoert), Lizbet (Liesbeth) Bik.

*

Mirjana Boba Stojadinović – Lutalaštvo – 2021 – 1

Mirjana Boba Stojadinović – Lutalaštvo – 2021 – 3

Posmatrajući dinamiku odabranih radova, vidi se da postoji veliki razmak između prvog Vodiča (2012) i Lutalaštva (2021).

Ono što se u međuvremenu dešavalo jeste rad u domenu savremene vizuelne kulturne produkcije od kog sam se izdržavala, što je takođe i kontekstualni okvir koji je uticao na moje produbljivanje razumevanja savremene likovne umetnosti. Ovi angažmani, osim ovog nabrajanja, nisu uvršteni u izložbenu postavku.

Niz, za mene značajnijih, poslova uključuje:

2003. – Vodila veliku Galeriju Studentskog kulturnog centra u Beogradu
2004–2006. – Lična asistentkinja Milice Tomić
2004–2021. – Prevod Postprodukcije Nikole Burioa, potraga za izdavačem kao
urednica izdanja, i konačno objavljivanje u izdanju FMK knjige (Relaciona estetika i
Altermodern, prevod Marijana Ivanović, Postprodukcija, prevod MBS)
2009. – Asistentkinja produkcije nastupa Zorana Todorovića u Paviljonu Srbije na 53. Venecijanskom bijenalu.
2010–2016. – Autorka i voditeljka serije preko 30 javnih razgovora Umetnik kao publika, uključujući i objavljivanje knjige.
2012–2013. – Prvi sekretar Nezavisne kulturne scene Srbije – NKSS. Inicijatorka i jedna od osnivača Magazina nezavisne kulturu MANEK: dala mu ime i vizuelni identitet, i bila kourednica prva tri broja.
2015–2017. – Kustoskinja beogradskog izdanja transnacionalnog projekta Aktopolis – Umetnost akcije u organizaciji Gete-instituta sa lokalnim nazivom „Formalno neformalna. Beogradska samoorganizovana kulturna produkcija”. Finalna beogradska izložba održana je u prostoru Muzeja grada Beograda u Resavskoj sa 12+2 umetnička gesta.
2018–2022. – Novinarka u redakciji kulture u oblasti savremene likovne umetnosti na Radio Beogradu 2/RTS. Preko 2.500 emisija, osvrta, priloga…
2022. – Vodila jednosemestrijalni kurs savremene umetnosti na Arhitektonskom fakultetu TU Grac.
2022–2023. – Koordinatorka za odnose sa javnošću Kulturnog centra Beograda (uključujući 59. Oktobarski salon).
2023–tekuće, Fakultet likovnih umetnosti, vođenje Arhive i Koordinatorka za odnose sa javnošću.

*

PITANJA KOJA OVOM IZLOŽBOM POSTAVLJAM SEBI
Šta je pojam, osećaj, poriv, koji nadvisuje poslednjih 25 godina u mom radu?
Koje promene prepoznajem u sebi?
Zašto sam sve radila? Za koga sam sve radila?
Koja je danas relevantnost radova koji su nastajali proteklih 25 godina? Ko uopšte
misli o tome?
Koliko je bilo teško raditi van sistema? Koliko je bilo teško raditi – sada mi se čini –
uprkos svemu? Koja mi je bila oporna tačka tokom vremena?
Da li umetnik koji nema podršku mimo svog ekonomskog rada može da ostavi traga?
Koliko danas mogu da sagledam šta je bila moja unutrašnja projekcija problema, a šta
je bila realnost? Da li jedno izuzima drugo?
Da li je realnost ono što se dešava i prepoznaje u trenutku, ili ono što se čita
postfaktum?
Koje knjige i ljudi su najbolje definisali društveni kontekst u kome sam živela i radila
proteklih 25 godina?
Šta/Ko mi je bio oslonac sve vreme?
Koliko se Beograd promenio za proteklih 25 godina? Da li je ta promena važna?
Kome?
Zbog čega se nisu radili decenijski, skoro ni bilo koji drugi, umetnički pregledi
proteklih 25 godina? Da li je zbog toga vreme stalo? Šta je izgubljeno?
Ko je najviše uticao na moj rad?
Ko su mi bili (misaoni) sagovornici?
Kroz koji proces je prolazio moj rad tokom proteklih 25 godina?
Koje suštinske fasete/faze mog rada izdvajam?
Gde nastaju moji radovi? Šta bi se promenilo da sam imala atelje?
Kome su moji radovi namenjeni? Sa kime uspostavljaju komunikaciju: koga uvlače,
koga pozivaju? Koga isključuju?
Iz kojih pobuda sam radila svoje radove?
Šta za mene znači uraditi izložbu? Šta za mene znači prostor galerije?
(Šta znači postaviti radove u konstruisanom ambijentu galerije i pozvati ljude da ih
vide?)
Šta očekujem da se desi svaki put nakon što zatvorim izložbu?
Kako doživljavam (ne)materijalnost svojih radova? Obrazovana kao slikar, i pre svega
crtač, kako sam ušla u rad sa prostorom?

Zbog čega sam radila radove koji kanališu pitanje iskustva?
Koga hrani takva umetnička praksa?
Ko me provocirao tokom ovih 25 godina? Ko sablažnjavao?
Kako sam pratila status kulture, a kako umetnosti, tokom ovih 25 godina?
Šta mi je važno kada postavljam pitanja drugim umetnicima/kustosima/istoričarima
umetnosti/teoretičarima? Šta očekujem od sagovornika?
Koliko je moje interesovanje za praksu drugih umetnika bila smetnja mom
sopstvenom radu? Da li je jedno uslovljavalo ili proisticalo iz drugog? Da li mislim da
je moj autorski umetnički rad bio žrtva mom interesovanju ili nužnosti praktičnijeg i
bržeg sticanja finansija? Kakav je odnos praktičnog i nepraktičnog u mom radu?

Mirjana Boba Stojadinović – Procep u celini-2008 – 1

Mirjana Boba Stojadinović – Senke crvenih ljudi – 2004 – 1