Nagrađeni umetnici na 86. Jesenjoj izložbi

Okupljanje povodom dodele nagrada ULUS-a na 86. Jesenjoj izložbi TAJNĀ ZNÁNJA Film ⇆ Fotografija ⇆ Slikarstvo i zatvaranja izlozbe. Žiri su predstavljali Elisabetta Cuccaro, (kustos)umetnica, teoretičarka umetnosti i kritičarka iz Italije/ Holandije (PhD In One Night), član Umetničkog saveta Danijel Glid, i član Upravnog odbora Vladan Jeremić

86. Protestna jesenja izložba ULUS-a

TÂJNĀ ZNÁNJA

Film ⇆ Fotografija ⇆ Slikarstvo

86. Jesenja izložba, poverena ove godine međunarodnim kustosima okupljenim oko PhD In One Night međunarodne platforme za estetsko eksperimentisanje i edukaciju svih/ u okviru Laboratorije Radikalnog Mira (istraživački centar i umetničke rezidencije u Oranžerije Bierbais/Orangeries de Bierbais/) koju predstavljaju Ivana Momčilović, Kaja Erdinc (Kaya Erdinç) i Elizabeta Cukaro (Elisabetta Cuccaro), a u saradnji sa Edicijom Jugoslavija i Umetničkim savetom ULUSa, obeležena duhom protesta za paviljon, okupila je umetnike sa teritorija na kojima vlada uslovni mir, ali i onih pogođenih surovošću aktuelnih ratova. Izložba TÂJNĀ ZNÁNJA Film ⇆ Fotografija ⇆ Slikarstvo istraživala je tajne veze i inspiracije između umetničkih oblika filma, fotografije, slikarstva i raznih slikarskih tehnika, kroz sočivo nedisciplinarnosti i prikaza namernih i slučajnih ukrštanja referenci između teritorija ljudskih misli i praksi.

Ovogodišnji proces selekcije i nominacije pratio je postulat izložbe: “indisciplinarne migracije imaju kapacitet povezivanja teritorija znanja/znanja koje na prvi pogled izgledaju daleke, ali koje se mogu povezati kroz amaterske prakse koje priznaju adaptabilnost strasti za eksperimentisanjem, i ne-programski etos profesionalca”. Podržavajući vrednosti izložbe – indisciplinarnost, emancipaciju, jednakost, Mir – i verujući i radeći na konceptu kolektivne inteligencije, žiri je ove godine odlučio da odstupi od tradicionalnog viđenja nagrade.

Ova odluka doneta je u skladu sa nekoliko uverenja, takođe izraženih u nameri izložbe da doprinese „promeni dominantnog sistema kroz mikro rekonfiguracije i transformacije, pre svega uzdrmanjem široko rasprostranjenog i preovlađujućeg koncepta stručnosti, ekspertskog znanja i uskih hiperspecijalizacija“ koji, nažalost, čine osnovu dominantnog pogleda na naše sadašnje kompetitivno i individualističko društvo.

Izmeštajući se na čas od ovog shvatanja, žirii je dodeljujći nagrade podelio verovanje u umetnost kao sposobnost svojstvenu svima. „Poeziju će pisati svi, a ne jedan“ ‘ kako je jednom rekao mladi pesnik Isidor Lucien Ducasse, zvani Lotreamon, a ponovio Branko Miljković. Dosledno tom uverenju, podelio je uverenje d a jeumetnost kapacitet svakoga, te da nagrade pripadaju svima, bez konkurencije ili pobednika.

No ipak, ne želeći da potpuno destabilizuje tradiciju ULUS-a dodeljivanjem zasluženih nagrada svima (smeh), razmišljanja žirija su rezultirala određivanjem višestrukih pobednika, ukupno njih četiri i dve specijalne nagrade. Razmotreni su sledeći ključni aspekti:

Potvrda dualnosti izložbe: pozvanih i odabranih umetnika
Ključna interakcija između stručnosti i amaterskog, indisciplinarnog eksperimentisanja
Vrednost koju stvaraju internacionalnost i međugeneracijske veze
Uloga umetničkog dela u sistemu izložbe

Nagrada iznosi novčanu nagradu od 15000 dinara, kao i mogućnost samostalne izložbe u prostoru galerije ULUS – IZLAGAČKI PROSTOR – GALERIJA ULUS. Nominaciju pobednika treba posmatrati kao simboličan čin zahvalnosti žirija za doprinos umetnika svetu koji ceni različitost i društveni angažman, i koji obuhvata mir kao čin radikalne imanentnosti, na dohvat ruke svima.

U nastavku su imena „pobednika“:

Ksenija Pantelić

kao nacionalni profesionalni umetnik izabran sa javnog poziva ULUS-a

Tajsir Batniji

kao međunarodni profesionalni umetnik po pozivu kustoskog tima

Marinela Neralić

umetnica sklona amaterskom eksperimentisanju i indisciplinarnim iskoracima, mlađe generacije izabrana sa javnog poziva ULUS-a

Boško Atanacković

indisciplinarni umetnik/istraživač iz druge generacije izabran sa javnog poziva ULUS-a

Nagrade su:

*Ksenija Pantelić nagrađena je novčanom nagradom od 15000 dinara.

*Tajsir Batniji je nagrađen nagradom boravka u rezidenciji Laboratorije za radikalni mir u Oranžeriji Bijerbe (Les Orangeries de Bierbais), koju nudi PhD In One Night platforma za estetsko eksperimentisanje svih (Doktorat za jednu noć)

*Četiri pomenuta umetnika su nagrađena grupnom izložbom u galeriji ULUS, u Knez Mihailovoj ulic 37, u Beogradu, u 2024.

(O konkretnijim detaljima i nagradama će se dalje razgovarati između pripadnika ULUS-a, kustoskog tima i pobednika.)

Ovde slede pojedinačne motivacije za izbor.

Ksenija Pantelić

Crveni tepih daje opipljivu dimenziju filma kao ideološkog aparata društva, čije vrednosti su oličene u nekoliko prepoznatljivih elemenata, poput crvenog tepiha. Delo funkcioniše kao kritika suprotstavljanja glamuru sveta zvezda, skromnim crvenim pletivom od vune. Od simbola sveta daleke i nepristupačne slave, ovim radom Crveni tepih postaje egzistencijalna praksa (tajno znanje) čije materijalne i vremenske dimenzije odbacuju vrednosti proistekle podelom i specijalizacijom oblasti, predmeta i metoda (ekspertiza), takođe uključujući razdvajanje tipova ljudi (ili inteligencije), uz pretpostavku jednakosti. Upotreba vune snažno rezonuje, u specifičnoj formi izložbe, sa tekućim protestom za održavanje i renoviranje paviljona: u hladnoći zime i Izložbenog Paviljona bez grejanja, vuneni crveni tepih podseća na toplinu i udobnost ogromnog ručno rađenog šala, svakodnevni pokušaj zaštite i zagrevanja. Jednakost među ljudima, bez obzira na njihov status ili životnu situaciju, prisutna je i u vizualima platformi sa kojima Ksenija sarađuje ( vizuali za časopis “LIce Ulice” ljudi bez stalnog boravka). Ili kako bi sama umetnica izjavila jednom prilikom, a mi ovaj trag pronašli: Nadam se da ćemo početi da postavljamo ideju zdravijeg, humanijeg drustva, drustva plemenite budućnost za sve nas, ispred egocentrične i užurbane trke za prestižom i novcem.

Tajsir Batniji

Njegovi video radovi “Gaza Dnevnik “i “ Kuća, daleko od kuće, Najia & Ahmed “ bili su uporište oko koje su ostali radovi izložbe dobili dubinu značenja i nužnu kontekstualizaciju posetilaca sa aktuelnim trenutkom i neshvatljivom stvarnosti pogroma naroda Palestine. U glasu i slikama koje dolaze iz centralnog dela paviljona, Batnijev poetski i građanski glas odjekuje kao nedvosmisleni poziv na mir i jednakost. U ovim dramatičnim vremenima, njegovi video snimci – iz 2001. i 2017. godine – dobijaju dodatnu hitnost i suočavaju nas sa neophodnošću razmotrimo pre svega kontinuitet naroda bez prava. Ne postoje građanska prava (kao što je Tajsir snažno predstavio urezujući njihove preambule na komade sapuna, što je jedan od njegovih veoma poznatih radova), već pre obaveze prema ljudskim bićima, kao što je Simon Vejl (Simone Weil, 1909 – 1943) jednom zapazila: Onaj kome su pažnja i ljubav okrenuti prema stvarnosti (…) u isto vreme prepoznaje da je vezan, u javnom i privatnom životu, za višegodišnju i isključivu obavezu da leči, u granicama svojih odgovornosti i koliko je to u njegovoj moć, sva lišavanja duše i tela sposobna da unište ili osakate zemaljski život bilo kog čoveka. (…) Kriterijum za prepoznavanje da su potrebe ljudskih bića zadovoljene je procvat bratstva, radosti, lepote i sreće. Tamo gde je povlačenje u sebe, tuga, ružnoća, tu su i lišenosti koje treba lečiti.

Dva rada Taysira Batnijija, iz 2001 i 2017 koja očitavaju rđavu beskonačnost palestinske situacije u kojoj se ništa od vremena nastanka ovih radova nije promenilo, trenutnim uništavanjem i poslednjih tragova jedne enklave i njenih žitelja, postaju svojevrsna dragocena arhiva jednog grada i regije u nestajanju. Izloženi na 86. Jesenjoj Izložbi ovi radovi dotiču gledaoca delikatnom empatijom i dirljivom sposobnošću da s nostalgičnom običnošću pokažu univerzalnu čežnju za domom i mirom, kao i neprihvatanje i odbijanje svakog razmišljanja koje ne praktikuje radikalnu jednakost među ljudima.

Marinela Neralić

“Samoćom i letom” Neralić je stvorila delo u kojem se oseća kao vodteljica dnevnika pravog kino-amatera, uklopivši se u entuzijazam nekoliko autorki koje su joj prethodile u istoriji Kino kluba Zagreb, preplićući stranice filmskog dnevnika sa intimnom fikcionalizacijom sopstvenog života. Veoma je jasno da njen osećaj za boje i kolaž potiče od kreiranja razigranih aranžmana, koji potiču možda iz njenog svakodnevnog zanimanja!? Žiri se to se zapitao već kada je prvi put video njene glumce: da li Marinela radi sa decom? Prednost ovog dela je to što je svoja filmska traganja mogla potpuno da zadrži za sebe, što bi bilo jednako umetnički legitimno. Ali deleći ovo delo u širem kontekstu, očigledno je da Marinela poseduje kapacitet za šaroliko eksperimentisanje koje poštuje tradiciju jugoslovenskih kino klubova na način koji nam omogućava da zamislimo koliko amatersko filmsko stvaralaštvo može da utiče na nečiju orijentaciju. Ili, kako je to primetio jedan od članova žirija: ako nije reč o najboljem delu ili delu koji „najbolje“ eksperimentiše, onda može da se radi samo o najslobodnijem eksperimentu koji čovek lično može da prepozna. Ili nečemu što izmiče estetskim navikama prosuđivanja na osnovu umetničko-istorijskih referenci. I na kraju, ali ne i najmanje važno, njena spremnost i rešenost da učestvuje na Jesenjoj izlozbi u Beogradu pokazuje lojalnost nadnacionalnoj estetsko-političkoj tradiciji Jugoslavije koja jeste bila jedna od smernica ove izložbe.

Boško Atanacković

Njegov rad je istinski uspeo da odgovori indisciplinarnom i eksperimentatorskom nivou izložbe “Tajno znanje”. Njegov triptih KONSTRUKCIJA 5 – KONSTRUKCIJA 6 – Skakavac 2 svežinom i mudrošću oličava dijalog između tehnike i prirode, povezujući teritorije znanja – inženjerstvo i slikarstvo – naizgled antitetički, ali, na kraju, u bliskoj i poroznoj blizini. Tehnički jezik geometrije, statistike i tehničke analize ima tajni odjek u ekspresivnosti i čulnosti slike. Kao jedan od najstarijih aktivnih članova ULUS-a, njegovo prisustvo donosi bogatstvo čitanju sistema višestrukih umetničkih praksi inače nezamislivih na izložbi bez generacijske raznolikosti. Predstavljajući na 86. Jesenjoj izložbi dve apstraktne slike ali i tehnički plan za jedan upravo patentirani avion, mogli bi smo da zamislimo da će na najavljenoj nagradnoj kolektivnoj izložbi Boškov deo sadržati vožnju na na otvorenom, te molimo Boška da nas obavesti kada to bude slučaj.

Specijalne nagrade

Kao aktivni, posvećeni i verni učesnici izložbe, ali van okvira umetnika koji učestvuju, odlučeno je da se dodaju dve dodatne nagrade, za posvećenost i angažman koju su sledeći nagrađeni kontinuirano prikazivali. Oni su bili neumorna podrška, rezonirajući sa porukama koje je podstakla izložba.

Njihova imena su

Anja Jocić, studentkinja završne godine istorije umetnosti, Filozofski Fakultet u Beogradu

Viktor Cvejić, student odseka Novih Medija, Fakultet Likovnih Umetnosti u Beogradu

*Oboje su nagrađeni nagradom boravka u umetničkoj rezidenciji/ istraživačkom centru u Oranžeriji Bijerbe (Les Orangeries de Bierbais) , na poziv PhD In One Night međunarodne platofrme za etetsko eksperimentisanje svih (Doktorat za jednu noć).

Na tragu Laboratorije za radikalni mir, najnovije inicijative PhD In One Night kao kustoskog tima, raskrsnice na kojoj su se članovi kustoskog tima sreli, žiri želi svima aktivan rad na Radikalnom Miru, pretvarajući imenice u glagole, imena u radnje: Mir kao pokretačku snagu koja ispunjava svaki pojedinačni gest, u kontinuitetu sa drugim rečima koji ostaju glagoli kao što su jednakost, emancipacija, kosmička pravda, univerzalnost i slobodno eksperimentisanje za sve.

U to ime ne zaboravimo- paviljon je naš!

Hvala svima!

Rekapitulativni vizual: Viktor Cvejić uz fotografije Neđe Gavrić-a

English version