Otvoreni poziv ULUS-a za učešće na izložbi Izlazne strategije – (ne)vidljive taktike prekida
Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) poziva sve zainteresovane umetnike, umetnice, radnike i radnice u polju kulture i svim drugim poljima da se prijave za učešće na izložbi pod radnim nazivom IZLAZNE STRATEGIJE – (ne)vidljive taktike prekida, koja će se održati u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić”, u periodu od 8. do 27. oktobra 2022. godine. Izložbu koncipira i kurira dr Branko Popović u saradnji sa Umetničkim savetom ULUS-a.
Izlazne strategije
(ne)vidljive taktike prekida
Bolje je ne raditi ništa nego formalno raditi na vidljivosti onoga što za imperiju postoji.
(Alen Badiju)
Izložba Izlazne strategije – (ne)vidljive taktike prekida se bavi lokalnim (izvan)umetničkim praksama koje samokritički preispituju pojam umetničkog rada, društveni status umetnika i institucionalne režime vidljivosti stvarajući privremene/stalne i singularne/kolektivne linije bega naspram dominantnog proizvodnog i estetskog modela.
Aktuelne prakse koje izložba mapira imaju svoju predistoriju u radikalnim strategijama jugoslovenskih umetnika koji su tokom sedamdesetih godina prošlog veka odlučili da „prekinu“ sa svojim umetničkim radom, odnosno da ga korenito izmene, napuštajući institucije, povlačeći se iz javnog života, često propagirajući koncept nerada i besposličarenja (Marko Pogačnik, Miroslav Mandić, Slobodan Tišma i Čedomir Drča, Goran Đorđević, Mladen Stilinović, i drugi). Pored toga sto su upućivale na kritički potencijal umetnosti, usmeren ka preispitivanju i redefinisanju pojma umetničkog delovanja ali i samih institucija umetnosti, date strategije odbijanja reflektovale su i izvesnu frustraciju i rezignaciju zbog izostale realizacije društvenog angažmana umetnika koji bi doprineo transformaciji društva ali i samog života.
Slični primeri odustajanja od (vidljive) umetničke produkcije i napuštanja institucionalnog konteksta mogu se međutim posmatrati upravo kao akt kojim se potvrđuje društvena dimenzija umetnosti. Različite strategije izlaska iz strogo uspostavljenog umetničkog polja ka drugim domenima delovanja – utopijskim komunama, društveno-političkim pokretima, aktivizmu, društvenom i naučnom istraživanju, drugim oblicima rada, svakodnevnim aktivnostima – otvorile su prostor za dalje promišljanje i redefinisanje umetničke prakse u savremenim nematerijalnim uslovima rada koje karakteriše rastuća hiperprodukcija i prekarnost. Iz tog novootvorenog prostora proizilaze redefinisani oblici umetničke autonomije, van i nasuprot dominantnoj paradigmi kreativnih industrija, kao i alternativne (post)umetničke kartografije koje „beže“ od hegemonih uspostavljenih teritorijalnosti.
Ono što nam treba jeste dobrovoljni i svesni prekid.
(Ašil Mbembe)
Izložba Izlazne strategije – (ne)vidljive taktike prekida preispituje šta se događa kada umetnost napusti svoju konvencionalnu teritoriju u okviru sveta umetnosti, kada isklizne u situacije saradnje na drugim teritorijama, kada uspostavi “ekstrateritorijalni reciprocitet” koji ispražnjenu umetničku teritoriju čini dostupnom za korišćenje drugim društvenim akterima, iz drugih polja delatnosti – možda baš onih na koje je umetnost migrirala.
Tendencije koje izložba mapira mogu se odrediti kao „umetnost-izvan-umetnosti“, to jest kao prakse koje se samorazumeju kao umetnost ali koje ili izbegavaju da budu izvedene kao umetnost u pokušaju da osujete moćni aparat institucionalnog zarobljavanja, ili ne uspevaju da budu izvedene kao umetnost jer ih dominantni legitimacijski diskurs ne priznaje/prepoznaje kao takve.
Izložba je osmišljena kao dispozitiv profanacije koji u zajedničku upotrebu, i zajednički prostor, vraća ono što je odvojeno i podeljeno – sfere umetnosti, društvenosti i svakodnevnog života. Izložbom se tako daje vidljivost onim (izvan)umetničkim praksama/diskursima koje karakteriše institucionalna, tražena ili trpljena, nevidljivost to jest isključenost. Izložbeni prostor (Umetnički paviljon) postaje ekstrateritorijalna zona susreta i saradnje „umetnosti bez teritorije“ i vanumetničkih aktivnosti koje nastanjuju ispražnjeni prostor umetnosti.
Realizacija izložbe predviđa dve faze:
- u prvoj pripremnoj fazi (septembar) kustoski tim će kroz seriju radnih sesija (vikendom) sa pozvanim/odabranim učesnicima razmotriti predloge, načiniti konačan odabir i razraditi izlagačku strategiju.
- u drugoj fazi kolektivno razrađena izlagačka strategija će biti realizovana, kroz postavku izložbe (prve nedelje oktobra) i tokom trajanja izložbe (8-27. oktobar) kada će se uključiti i šira zajednica/posetioci.
Pripremne i izložbene aktivnosti biće dokumentovane u različitim medijima, a tako nastali tekstualni i audio-vizuelni materijali činiće okosnicu kataloga izložbe koji je planiran u formi novina ili mape (kartografija preklapanja (van)umetničkih teritorija).
Poziv za učestvovanje je otvoren za:
- one koji/e kroz svoj umetnički/teorijski rad problematizuju pitanja prekida, odbijanja i izlaska iz sfere strogo umetničkog (estetskog) delovanja
- za one koji/e su bili ali više nisu aktivni/e na polju umetničke prakse i koji/e žele da adresiraju, podele, preispitaju razloge svog prekida/odbijanja/izlaska
- za one koji/e su bili/e (ili su i dalje) aktivni/e na umetničkom polju i koji su prešli na drugo polje delovanja ali smatraju da je njihova nova delatnost na određeni način povezana sa umetnošću
- za one koji/e ranije nisu bili/e aktivni/e na umetničkom polju ali su u određenom trenutku zašli u umetničku teritoriju bez da su napustili svoju prethodnu delatnost
- za one koji se ne prepoznaju ni u jednoj od navedenih tačaka ali koji svoje delovanje/rad/mišljenje u bilo kojoj oblasti samorazumeju (i) kao umetničko
Dostavljeni predlozi/radovi/intervencije treba da korespondiraju sa tematskim okvirom izložbe to jest sa fenomenom umetnosti-izvan-umetnosti; da izlažu lične i kolektivne strategije izlaska/prekida/odbijanja; da preispituju rezime vidljivosti, isključivanja i institucionalnog zarobljavanja; da predstavljaju alternativne modele deteritorijalizovane umetnosti usmerene ka novim intersubjektivnim prostorima saradnje.
Predlozi/radovi/intervencije mogu biti dostavljeni/izvedeni u najraznovrsnijim formama i medijima: foto-dokumentacija, crtež, slika, skica, instalacija, performans, predavanje, lična ispovest, studija slučaja, razgovor, radionica, projekcija, lična arhiva, korespondencija, manifest…
Takođe nije neophodno da učesnik izložbe ima završeni rad, već je moguće samo da opiše svoje (radno) iskustvo/iznese predlog koji je u vezi sa navedenom temom a da, potom, tokom septembra, uz konsultacije sa kustoskim timom, radi na artikulaciji istog.
Radove i/ili predloge aktivnosti – kao i moguća pitanja – možete poslati do 30. avgusta 2022. e-poštom na adresu: izlazne.strategije@gmail.com.
Prijava treba da sadrži i popunjen PRIJAVNI LIST i vizuelni ili drugi prateći materijal, ukoliko postoji.
Prijavljene predloge/radove će pregledati kustoski tim, a kriterijum za odabir je da predlog/rad korespondira sa datim tematskim okvirom.
Preliminarni rezultati konkursa će biti objavljeni do 7. septembra 2022. godine, a konačni do 21. septembra na sajtu Udruženja. Prijem radova će se obavljati 28. septembra.
