1. BIJENALE MLADIH 2021 – ZAJEDNIČKI JEZIK

1. Bijenale mladih

Stvaranje prostora za delovanje novih umetnika

 

Napisao: Danilo Prnjat

 

Veoma mali broj mladih stvaralaca koji završe umetničke akademije i fakultete, u godinama koje uslede, uspe da se profiliše kao umetnik. Prinuđeni da se kao neafirmisani stvaraoci samosnalaze kako bi osigurali svoju egzistenciju, mnogi napuštaju polje umetnosti i zaposlenje pronalaze u nekoj drugoj, više ili manje srodnoj, oblasti rada. Kada završe škole, koje su relativno tradicionalno orijentisane i bez usmerenja u pravcu ostvarenja šire društvene funkcije umetnika i umetnosti, mladim protagonistima u polju kulture u potpunosti nedostaju strukture putem kojih bi bilo moguće premostiti jaz koji nastaje na prelazu od završetka studija do upliva u profesionalne vode. Ovaj upliv u pogledu uzrasta umetnika u lokalnom kontekstu, u poređenju sa zemljama zapadne i centralne Evrope, dolazi i dosta kasno, a uglavnom je moguć samo za one odabrane pojedince čije su ekonomske i porodične okolnosti takve da ovaj jaz mogu amortizovati. Uslovi u kojima stvaraju mladi umetnici dodatno su pogoršani sve većom sistemskom deregulacijom rada u oblasti kulture i uplivom privatnog kapitala, zbog čega je njihov rad sve više oblikovan tržišno-kompetitivnim odnosima.

 

Inicijativa za pokretanje Bijenala mladih, pod okriljem Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS), kao kulturnog okvira u kojem vizuelni umetnici udružuju svoj rad, pošla je od ideje pokušaja premošćavanja pomenutog jaza i kreiranja jedne nove kolektivne platforme za rad mladih protagonista u polju kulture, koja će se zasnivati na drugačijem sistemu vrednosti, fer raspodeli i kolektivnoj samoorganizaciji. Ova ideja se zasnivala na istorijski poznatim pozitivnim iskustvima sistemske podrške radu mladih umetnika u lokalnom kontekstu, poput tradicije organizacije bijenalnih izložbi mladih (Bijenale mladih jugoslovenskih umjetnika u Rijeci (1960–1991)[1] i Jugoslovensko likovno bijenale mladih u Vršcu (1994‒2004)) za koje su tesno bili vezani različiti sistemi podrške mladim umetnicima. Primera radi, Fond za unapređenje likovne umetnosti „Moša Pijade”(1956‒1971) i Stalni fond za unapređenje stvaralaštva mladih umetnika likovnih i primenjenih umetnosti (1972‒1992), u javnosti oba poznata kao Fond mladih, obezbeđivali su mladim umetnicima mesečne stipendije za nastavak rada u umetnosti niz godina posle završetka umetničkih studija, kao i finansijske nagrade za otkup radova u slučaju onih najistaknutijih (Bijenale u Rijeci). Stipendije su bile analogne minimalnom ličnom dohotku i mladi umetnici bi zauzvrat deo svoje godišnje produkcije donirali javnoj kolekciji. Istoj bi pripadali i otkupljivani radovi.[2] Kolekcija Stalnog fonda za unapređenje stvaralaštva mladih umetnika likovnih i primenjenih umetnosti svojevremeno je poverena upravo ULUS-u na čuvanje i danas predstavlja najvažniju kolekciju kojom raspolaže Udruženje.[3]

Novo Jugoslovensko likovno bijenale mladih u Vršcu, pokrenuto nekoliko godina nakon gašenja Riječkog (1991)[4], funkcionisalo je kao nevladina organizacija koja se finansirala sredstvima lokalne samouprave, stranih fondova i privrede. Iako znatno drugačije od svog prethodnika u Rijeci, Bijenale u Vršcu je nastavilo tradiciju pružanja podrške mladim umetnicima u pogledu produkcije novih radova, ali, za razliku od prvog, ono nije bilo usmereno isključivo na lokalni nego i na internacionalni kulturni prostor.

Treba reći da su bijenala, koja su osnivana u drugoj polovini 20. veka, primarno bila zamišljana kao „mesta slobode” delovanja nezavisnih umetnika i kustosa, odnosno mesta radova i projekata koji se uklapaju u okvir jasno artikulisanih vrednosnih kriterijuma, a kao takva su alternativa muzejskim postavkama i sajmovima umetnosti. Zahtevi države i umetničkog tržišta vremenom su postajali snažniji (danas svedočimo svojevrsnom bumu privatnih galerija i sajmova), kooptirajući i sama bijenala.[5] Ona ne samo da su izgubila svoje emancipatorske komponente nego su, zbog sve većih uvezivanja privatnog i javnog, preterane dominacije tržišnih odnosa celokupnim sistemom umetnosti i polarizacijom globalnog bogatstva, postala važna mesta širenja kulturne hegemonije na relaciji centar-periferija (sever-jug), globalizacije i tržišta. Situacija značajno izmenjenog institucionalnog pejzaža polja umetnosti, celokupnog društveno-političkog uređenja i načina komunikacije učinila je ideju oživljavanja prošlih iskustava samo delimično smislenom i mogućom. Uspostavljanje jednog novog Bijenala mladih zahtevalo je potpuno novi pristup organizaciji i produkciji koji neće biti realizacija „još jedne u nizu dosadnih mastodontskih izložbi”[6], jednokratni događaj koji reprodukuje hijerarhizovane odnose moći i eksploataciju nego će ponuditi jedan potpuno novi okvir za samoorganizaciju mladih umetnika u pogledu sopstvene umetničke institucije i produkcije, kontinuirane edukacije i opšteg procesa samoosnaživanja mladih, ali i celokupne umetničke zajednice.

ULUS-ovo Bijenale mladih je tako, od samog početka, zamišljeno kao alternativa dominantnim odnosima koji se reflektuju i na svet umetnosti, demontaži i prevazilaženju ustaljenih hijerarhijskih obrazaca, kompetitivnosti i klijentilističkih odnosa unutar proizvodnje umetnosti i kulture. Fokus platforme je stoga na neafirmisanim umetnicima, kustosima, arhitektama i menadžerima u kulturi koji zajedno kreiraju sopstveno polje delovanja, što uključuje ne samo produkciju i izvođenje umetničkih radova, već i izgradnju diskursa i distribuciju znanja. Na ovaj način, moglo bi se reći da se centralna misija Bijenala mladih sastoji u težnji da se institucija umetnosti osnaži u izlagačkom, organizacionom, promotivnom i interpretativnom smislu, a ne da bude zavisna od delovanja kustosa i kritičara, bilo inostranih, bilo domaćih, i raspoloživih tema i konteksta izlaganja. Bijenale mladih je postavljeno tako da promoviše nepokolebljive egalitarne principe, saradnju, zajedništvo, otvorenost i emancipatorsku ulogu i funkciju umetnosti u društvu danas. U situaciji istorijski značajno izmenjenog pejzaža polja umetnosti i okoštalog sveopšteg društvenog okvira postsocijalističkih zemalja i zemalja perifernog kapitalizma, ovaj pokušaj je pionirski, a, u datim okvirima, verovatno i samo delimično ostvariv.

Sa fokusom na proces edukacije i samoosnaživanja, a ne na puku reprezentaciju, Bijenale mladih, tako, počinje inicijativom, razvija se kao dugotrajni jednogodišnji proces produkcije, razmene i diskusije ‒ Javne pripreme u sklopu kojih se organizuju kustoske i edukativne radionice, a zatvara se reprezentativnim događajem – samom izložbom.

 

Izgradnja Bijenala mladih započeta je tokom jula i avgusta 2020. godine Javnim pripremama u kojima je učestvovalo oko 80 mladih umetnika okupljenih na osnovu javnog poziva koji je uputilo Udruženje. U sklopu Javnih priprema, održane su radionice i predavanja istaknutih stručnjaka u polju savremene umetnosti (vidljivi i široj javnosti putem emitovanja na YouTube kanalu ULUS-a), kao i istraživanja kulturne scene i institucionalne infrastrukture, što je imalo za cilj osnaživanje grupe mladih umetnika da u narednoj fazi projekta pokrenu sopstvenu manifestaciju – novo Bijenale mladih. Izuzetno veliki odziv mladih za učešće u Javnim pripremama ukazao je na jaku potrebu novih umetnika za kreiranjem drugačijih prostora razmene i javnog delovanja od onih koje nudi postojeći institucionalni okvir. Iako je jedna od najvažnijih snaga ove inicijative zainteresovanost mladih za kolektivnu praksu i samoorganizovano delovanje, čitav proces se odvijao u otežanim okolnostima, uslovljenim pandemijskom krizom i izostankom podrške iz javnih izvora finansiranja. Dok je u 2020. konkurs Sekretarijata za kulturu Grada Beograda otkazan, a Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije nije prepoznalo značaj ove inicijative, te nije finansijski podržalo projekat (istovremeno usmeravajući značajna sredstva ka finansiranju komercijalnih privatnih galerija), u toku 2021. godine projekat je skromnim sredstvima podržalo samo MKI, dok Grad Beograd nije. Takva raspodela javnih sredstava reflektuje kulturnu politiku, pre svega Grada Beograda, koja stvarajući kontrolisan prostor umetničkog delovanja ne ostavlja mesta za nove aktere i inicijative.

Iako je u toku obe faze Javnih priprema vršena intenzivna komunikacija sa evropskim (Sala D’Art Jove, Barselona, Španija), regionalnim (Institut za savremenu umjetnost Crne Gore, Podgorica, Crna Gora, Fakultet za stvari koje se ne mogu naučiti, Skoplje, Severna Makedonija, Akademija vizuelnih umetnosti, ‒ AVA, Ljubljana, Slovenija) i lokalnim (Dom kulture Studentski grad, Arhitektonski fakultet u Beogradu, Galerija savremene umetnosti u Nišu, Beogradska tvrđava ‒ Kalemegdan) partnerima, Bijenale mladih je zbog odsustva snažnije sistemske podrške, u biti, zadržalo lokalni karakter u organizacionom pogledu.

 

Kustoske radionice bile su naredna faza razvoja Bijenala u kojoj je producirano ili koproducirano 40 novih radova mladih umetnika u saradnji sa kustoskinjama (Teodorom Jeremić, Jovanom Trifuljesko i Senkom Latinović). Kustoskinjeje selektovao Umetnički savet ULUS-a putem javnog poziva i sa organizacionim timom koji je u tom trenutku bio sastavljen od 35 mladih protagonista koji su se međusobno podržavali i pomagali. Radionice su organizovane na lokacijama buduće izložbe, kao i na otvorenom.

Kao što je rekao Iv Klain: „Slike su pepeo moje umetnosti”, tako i ovde možemo reći da je sama izložba, koja je došla na kraju ovog dugog procesa pripreme i kolektivne artikulacije, samo „pepeo” jednog dubljeg zahvata u scenu sa trajnijim posledicama. 29. jula 2021, u večernjim časovima, nakon gotovo dvogodišnje pripreme, otvoreno je prvo Bijenale mladih, međunarodna izložba savremene umetnosti mladih na kojoj je predstavljeno 118 umetnika uzrasta do 35 godina starosti, čiji su radovi izloženi na više lokacija u Beogradu (Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić”, Galerija ULUS, Dom kulture Studentski grad, Rimski bunar, Vojni bunker, Veliki barutni magacin (Barutana), Amam (Planetarijum), Sahat kula, Kula Nebojša, Centar za tekst i sliku Footnote, Kulturni centar Magacin) i nizu javnih prostora u Gradu. Tokom ceremonije otvaranja na Donjem Kalemegdanu, platou ispred Planetarijuma, upriličeni su piknik i žurka za sve učesnike, organizatore i nekoliko hiljada posetilaca. Događaj je trajao do kasnih večernjih časova, a organizovan je u saradnji sa Kišobranom. Izložbu je pratio obiman celomesečni prateći program koji je podrazumevao različite umetničke izvedbe, koncerte, radionice, predstave i slično.

Tema izložbe ZAJEDNIČKI JEZIK – LANGUAGE IN COMMON, rezultat je sinergije različitih koncepata svih uključenih u ovaj projekat. Tri zasebna kustoska pristupa (IZOLACIJA, UDISAJ i POST, POST…) nastala su na osnovu uvida u organizacionu strukturu i misiju Bijenala mladih, a potom su tokom Javnih priprema II zajednički sjedinjena u jedinstvenu celinu. Selektovane teme izložbe odnosile su se na refleksiju permanentnog kriznog stanja u savremenom društvu i polju umetnosti, sagledanog kroz ideološku transformaciju rada (u umetnosti i drugim oblastima društvenog delovanja), javnog prostora i javnog interesa, kao i zdravstveno-ekoloških posledica koje imaju uticaja na savremeni svet.

Edukativni program za mlade umetnike – Raspričavanje usledio je posle same izložbe i predstavlja deo parakustoskih aktivnosti, odnosno pratećeg programa izložbe. Održan je tokom novembra 2021. u Beogradu, uživo u Domu kulture Studentski grad i putem interneta. Kroz diskurzivni program, publika i učesnici Bijenala bolje su se upoznali sa temama pokrenutim u okviru istraživačko-izložbenog procesa, kroz ključni pojam zajedništva: uspostavljanje zajedništva kroz zajednički jezik mladih (vizuelni i diskurzivni), zamišljanje horizonta zajedničke budućnosti, koji počiva na inkluziji, prihvatanju i dobrobiti svih članova zajednice, propitivanje mogućnosti kolektivnog rada i samoorganizacije, ekonomskih odnosa u polju umetnosti i specifikuma umetnosti u današnjem digitalnom svetu. Kroz niz javnih razgovora i gostovanje istaknutih sagovornika, kustosko-organizacioni tim i umetnici ‒ učesnici izložbe, u razgovoru sa publikom, pokušali su da dođu do odgovora na probleme mladih u savremenom trenutku i prodube sopstvena znanja o pokrenutim temama, ali i da evaluiraju organizaciju samog Bijenala. Zaključci i kritičke opservacije ovih razgovora uključeni su u ovaj katalog, kao i u polazišne ideje organizacije narednog Bijenala, planiranog za 2023. godinu.

Završiću ovaj sažeti prikaz nadom da će u godinama koje slede otvorenost mladih za učenje, solidarnost i zajednički rad nastaviti da se približava misiji Bijenala u pogledu kreiranja novog prostora za rad mladih protagonista u polju kulture i umetnika, a da će sama platforma postati društveno učinkovitija i zadobiti veću podršku društva.

 

 

---

[1] „Bijenala savremene umetnosti su tako, u drugoj polovini 20. veka, imala značajnu ulogu u funkciji dekolonizacije sveta umetnosti, odnosno „provincijalizacije” Evrope i Amerike. Ovde naročito treba pomenuti Bijenale mladih u Parizu, koje je osnovano 1959. godine i Bijenale mladih umetnika Evrope i Mediterana, sa rotirajućim mestom održavanja, osnovano u Torinu 1984, koji su još uvek aktivni, ali imaju od početka jasno definisan međunarodni karakter. Za razliku od ovih bijenala, Bijenale mladih jugoslovenskih umjetnika u Rijeci (1960–1991), koje je osnovano samo godinu dana posle Pariskog bijenala, nije imalo fokus na međunarodnoj umetničkoj produkciji, nego je bilo usmereno na lokalni, jugoslovenski kulturni prostor.” Stevan Vuković, apstrakt za predavanje Bijenale mladih YU umjetnika u Rijeci, 1960‒1991. i Jugoslovenski likovni bijenale mladih u Vršcu, 1994‒2004, dostupno na: https://www.youtube.com/watch?v=_-fLH6L6k78 (pristupljeno: 17.05.2021, 11h)

[2] Videti: Moša i mi – Povodom petnaestogodišnjice Fonda za unapređenje likovne umetnosti „Moša Pijade”, Uređivački odbor Fonda za unapređenje likovne umetnosti „Moša Pijade”, Beogradsko izdavačko-grafički zavod, 1975.

[3] Paralelno sa pokretanjem Bijenala mladih, ULUS je u poslednje dve godine započeo uređenje i digitalizaciju kolekcije Fonda mladih koja će krajem 2022. godine biti predstavljena javnosti na izložbi u Galeriji ULUS i dostupna na internetu.

[4] „Zanimljiva koincidencija je da je iste 1989. godine, poslednji put uspešno održano Bijenale mladih jugoslovenskih umjetnika u Rijeci, jer je sledeće (1991) bilo otvoreno na dan kada je počeo rat u Sloveniji i obeležio ga je simboličan protest protiv rata (slike su bile okrenute licem prema zidu, skulpture prekrivene platnom, a video projekcije ugašene).”. Iz apstrakta za predavanje Stevana Vukovića (Izvor: Fusnota 1).

[5] Stevan Vuković, u svom izlaganju, naročito je istakao značaj 1989. godine za promenu paradigme bijenala umetnosti istaknuvši činjenicu da je, upravo te godine i u godinama koje su usledile, došlo do buma bijenala umetnosti širom sveta (Izvor: Fusnota 1).

[6] Iz kustoskog teksta najave Bijenala mladih. Izvor: www.ulus.bijenalemladih.com (pristupljeno: 17.05.2021, 11h).