IN MEMORIAM / Ljudmila Bogajeva
Ljudmila Bogajeva, jedna od onih likovnih autorki koje je nemoguće definisati i klasifikovati u tradicionalnom vizuelnom ključu jer su njena interesovanja, njen otvoren duh kao i radoznalost išli van granica formalno likovne pojavnosti. Ljudmila je došla pre više od dvadeset godina iz Moskve u Beogradu da bi studirala umetnost. Posle završenog Fakulteta likovnih umetnosti nastavila je sa životom i stvaranjem u glavnom gradu u pravom smislu te reči, jednostavno ga je živela. Došla je u Beograd u svojim najboljim i najplodnijim godinama gde ih je razvijala, proživela i na istom mestu ostavila. Ova bivša sovjetska gimnastičarka rođena 1977 u Donjecku (Ukrajina) živela je za promene i borbu kako u umetnosti tako i u životu. Od svojih prvih dana u Beogradu bila je spremna na borbu u novom okruženju, novom kulturološkom obrascu, večito pred šarenolikim stvaralačkim izazovima. Kako je odrastala u ljutom sovjetskom režimu nije joj bilo strano prilagođavanje u novoj ‘balkanskoj’ sredini iako ni u jednom trenutku nije odustala od svoje autentične angažovane borbe i utopijskih humanističkih stavova i na kraju se srodila sa ovom sredinom kao da je potekla odavde. U svom stvaralačkom opusu Ljudmila je volela da kruži, da putuje iz stila u stil, da se igra, da prelazi iz više u nižu sferu i obratno. Bavila se slikom, crtežom, kolažom, asamblažom, zatim se oprobala u scenografiji i teatru, video artu, kretala se iz medija u medij, ništa joj nije bilo strano jer je umetnost shvatala upravo kao ‘obaveznu’ igru. I upravo u tom premošćavanju leži sva lepota njenog bića i stvaralaštva. Kako premostiti a ostati dosledan sebi i svojim idealima? Ljudmila je živela za te ideale, bila je potpuno svesna i budna situacije oko sebe u svakom trenutku i do kraja je ostala dosledna svojim stavovima. Za sobom je ostavila ćerku Iris od dvanaest godina.
(Arion Aslani)