IN MEMORIAM: MILE GROZDANIĆ (1942-2022)
Mile Grozdanić, diplomirani grafičar, bio je redovni profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu i na Fakultetu likovnih umjetnosti na Cetinju. Likovni stvaralac u oblasti grafike, slikarstva i grafičkog dizajna, tokom prethodnih više od pedeset godina aktivnog umetničkog rada ostvario je veliki broj izložbi u zemlji i inostranstvu, i grafički oblikovao veliki broj knjiga, časopisa i kataloga.
U ime Fakulteta likovnih umetnosti od profesora Grozdanića oprostio se Adam Pantić.
Mile Grozdanić je na Likovnu akademiju došao iz životne škole. Nema škole koja vas bolje može spremiti za ono što vas čeka na tom neizvesnom putu do ličnog znaka i pečata, kako je Grozdanić nazivao krunu školovanja na Fakultetu likovnih umetnosti. Strast prema umetničkom zanatu i pismenosti, kojom je Mile bio ceo obuzet, jedinstvena je i neponovljiva. Miletova lirska priroda izbijala je iz njega u pripovedačkom zanosu sa obaveznim epskim završetkom. Svaku zdravicu započinjao je u njegovim Ponorima, ističući da je Grozda stvoren, slaveći vino i život, kao Hafiz. Njegova sugestivnost u izražavanju lepote forme i crno-belog znaka podizala je na noge i najkolebljivijeg čoveka. Posebnu osetljivost imao je za srpsku srednjevekovnu pismenost. Nije skrivao radost što je imao čast da oblikuje izdanja Srpske akademije nauka i umetnosti posvećena srpskom srednjem veku. Naročito je isticao delo Zadužbine Kosova.
Miletov likovni opus je strog i klasičan. Odmeren u upotrebi sredstava, posebno brižljiv u upotrebi papira. Simbolika i lirski apstraktni motivi bili su nosioci njegovog likovnog dela. U svakom njegovom listu mogla su se osetiti i prepoznati iskustva oblikovanja knjige, njegove ipak najveće ljubavi.
Put do knjige Mile je započeo esejom koji mu je profesor i akademik Vojislav Đurićzatražio da napiše za časopis. Rekao mu je tada: „Od ovoga moraš napisati knjigu!“. Mile Grozdanić se nikada nije bojao velikih izazova, ali se bojao suda o tome dali on („tako mali“) može da piše o jednoj od najvećih civilizacijskih tekovina. U tom strahu od neuspeha nastalo je jedno od najreprezentativnijih dela o knjizi na srpskom jeziku. Za ovo delo Mile Grozd je dobio najveće priznanje koje autor može dobiti, divljenje i poštovanje svih svojih kolega bez izuzetka. Ne mogu rečima dočarati trenutak kada Mile Grozdanić stavlja pred mene dokumenta u kojima zvaničnici Vašingtonske biblioteke i Nacionalne biblioteke Rusije u Peterburgu, obaveštavaju Grozdanića da je delo „Put do knjige“ uvršteno u bibliotečki fond, uz zahvalnost direktora obe ustanove. Jedan primerak ove knjige nalazi se u Gutenbergovom muzeju u Majncu. Ovaj trenutak Miletovog ličnog, ljudskog, životnog i umetničkog zaokruženja jedne plodne karijere, uvek me inspiriše i nadahnjuje u teškim trenucima.
Mi smo kao društvo često nepažljivi prema onima koji su sebe dali za mali ukupni korak napred. Mnogi za života ne dobiju ono što su zaslužili za svoj rad i doprinos. Čuli smo i danas novozavetnu pouku, da nema čoveka koji ne greši. Ni Mile Grozdanić nije izuzetak, ali mi koji sada stojimo iznad njegovog tela, složićemo se da smo više grešili mi prema njemu, nego on prema nama.
Zato Te Grozdaniću u ime svih nas molim da nam oprostiš, i želim Ti da konačno, u tom nebeskom prostranstvu, nađeš mir i pravednost koje si svojim zemaljskim putem i delom zaslužio.
Neka Ti je večna slava i hvala!
Komemoracija posvećena profesoru Miletu Grozdaniću održaće se sredu, 7. decembra od 12 časova, u zbornici Fakulteta likovnih umetnosti, ulaz iz Pariske 16.
