7. februar, 18 časova
KAKVE SEKCIJE ŽELIMO?
Na inicijativu više članova udruženja Komisija za statut i pravilnike ULUS-a i Debatni program ULUS pozivaju članstvo na otvoreni razgovor o reorganizovanju sekcijskog uređenja ULUS-a. Ovo pitanje čini osnovu za moguće unapređenje Statuta ULUS-a koje bi trebalo da doprinese efikasnijem radu Udruženja.
Imajući u vidu da naše udruženje iz godine u godinu ima sve veći broj članova, važno je razmotriti način unutarnjeg organizovanja prema sekcijama – na koji način se one formiraju i prema kojem ključu?
Javna rasprava se organizuje kao priprema za narednu Skupštinu ULUS-a, a biće organizovana tako da se razmotre moguće opcije:
- Organizacija po manjim sekcijama, koja bi odgovarale užim disciplinarnim praksama
- Organizacija prema arbitrarnom principu (npr. po 50 ljudi)
- Potpuno ukidanje sekcija
- Operativne jedinice prema radnom statusu
- Operativne jedinice prema teritoriji života i rada
- Sve po starom – zadržavanje postojećeg modela sekcija
Verujemo da svaka od opcija ima dobru argumentaciju, a kako bismo bili spremni za eventualno razmatranje izmena i dopuna statutarnih odredbi na Skupštini, pozivamo vas da nam se pridužite da ih zajedno sve razmotrimo.
Dobrodošli su i novi predlozi, koji nisu izloženi u ovom pozivu.
Razgovor će se održati 7. februara, od 18 časova u Galeriji ULUS kao i preko ZUM platforme.
- SNIMAK RAZGOVORA MOŽETE POGLEDATI OVDE ILI PREKO ULUS YT KANALA
ARGUMENTACIJA:
- O svim modelima će se raspravljati tokom sastanka i biće tačno pojašnjenji načini implementacije.
Predlog 2 / ORGANIZACIJA PREMA ARBITRARNOM PRINCIPU:
Umetnici se danas više ne bave striktno umetnošću u okvirima neke discipline tako da i podela po disciplinama nije više relevantna, ali sekcije su važne za demokratsko funkcionisanje udruženja jer se kroz sekcije omogućuje diskusija o opštim pitanjima udruženja i radnim pitanjima u polju umetnosti na mnogo bliži i intimniji način, gde svaki član ima priliku da iskaže svoje mišljenje.
- Podela bi se izvršila slučajnim odabirom npr. 50 umetnika koji bi činili sekciju, da li po abecedi ili na osnovu članskih brojeva koji bi mogli da se izvlače iz bubnja…. ta podela može čak i da bude privremena tako da se na svakih 4,5 godina vrši promena sastava sekcija, tako bi se ljudi više međusobno upoznali i uspostavili direktnan kontakt i saradnju sa večim brojem članova udruženja. U svakoj sekciji ne bi trebalo da bude više od 100 članova.
Da bi sekcije zaista funkcionisale demokratski mora da postoji jača veza između svih organa udruženja, gde bi se tražilo od svih sekcija da se izjasne na ključna pitanja.
Ovim rešenjem sekcije ne bi bile konkurencija temtskom radu radnih grupa. Naprotiv radne grupe mogu da se konsultuju na nivou sekcija i da tako uključe više ljudi u rad.
Predlog 3 / POTPUNO UKIDANJE SEKCIJA:
Članstvo nije organizovano, niti podeljeno ni u kakve („matične“) sekcije. Savremena likovna praksa nije ograničena jednim medijumom, ili jednim radnim formatom. Struka nije podeljena na umetničke oblasti naznačene u statutu i statut ne nudi opravdanja za podelu u „borbi za strukovna i statutna pitanja“ i „prava“ u malim jedinicama. Borba za radna prava i unapredjivanje profesije je potrebna celom članstvu i separacija je osnovna prepreka udruživanju (!)
Dva predloga za dalju promenu strukture Udruženja:
1. Članstvo strukovnog udruženja – svrha bolje funkcionalnosti udruženja kroz dodatne ekspertize, dodatne finansije i dodatno širenje efekta aktivnosti Udruženja. (Opcionalno)
2. Promenjena Organa Udruženja i veza među njima, kao i promena veza između Organa Udruženja i članstva (!)
*2. STRUKTURA – Uvođenje Operativnih jedinica* / Organizacionih jedinica (2. Organ) kao glavne organizacione podele Udruženja:
- Kulturna politika (Rad sa MK, rad sa Gradovima, Saradnja sa Nezavisnom scenom, regionalna i internacionalna saradnja, PR- Udruženja, pitanja Paviljona, rekonstrukcija, itd.)
- Radni program (primer 1 – vidi ispod)
- Diskurzivni program (program, organizacija-finansije, nacionalan, regionalan i internacionalan saradnja)
- Izložbeni program (primer 2 – vidi ispod
- Obrazovni program (organizacija-finansija-programa, kursevi, stručni saveti za članstvo)
- Izdavački program (program, produkcija-finansije, distribucija)
- Medijativni / Edukativni program (organizacija-finansije-konkursi, program)
- Rezidencijalni program (organizacija-finansije-konkursi, organizacija boravka, međunarodna saradnja)
*Predlog je 8 Operativnih jedinica, tačan broj i nazivi treba da se definiše
U okviru svake Operativne jedinice – dve vrste pod jedinica / pod-organa/pod-organizacija:
1. Sekcija / Odeljak (trajni pod-organ): Najmanje 5 članica, i najmanje 2/3 stručnog članstva, dve osoba deo Odbora operativne jedinice (*Može i drugi naziv ako „Sekcija“ zbunjuje)
2. Radna grupa (kratkoročni, vremenski definisani pod-organ): Najmanje 3 članica, ne moraju da sadrže stručno članstvo, jedna osoba deo Odbora OJ.
Za svaku OJ treba definisati specifična pravila za članstvo koja uključuju rodnu, starosnu, teritorijalnu i radnu inkluziju (zavisno šta je fokus) i osiguravaju visok nivo stručnosti kao kriterijum selekcije Odbornika OJ. Predstavnik/ci svake OJ je članica UO.
- Predlog u celosti možete pogledati ovde
Predlog 4 / OPERATIVNE JEDINICE PREMA RADNOM STATUSU:
– zaposleni (lik. umetnici najvećim delom zaposleni na razlišitim nivoima umetničke edukacije)
– samostalni umetnici
– preduzetnici
– penzioneri
– nezaposleni (većinom mladi, neafirmisani umetnici i sl)
ULUS je strukovno, profesionalno udruženje likovnih umetnika i oni svoju delatnost ostvaruju kroz različite radne i socijalne statuse. Svaka od njih ima svoje specifičnosti i svoje odvojene probleme koji su kompleksni. Kroz ovako organizovane operativne jedinice na konsistentniji način mogli bi da se koncipiraju i zagovaraju bolji uslovi rada, socijalnih politika.
- srazmerna zastupljenost predstavnika ovih osnovnih operativnih jedinica (po radnim kategorijama) trebalo bi da bude ocrtano u sastavu OiT. Potreba za ovakvom vrstom organizovanja već je uočena — postoji Klub veterana ULUS (penzionera, koja neformalno postoji i organizuje izložbu svake godine), RG samostalci je formirana 2020. (mada je postojala i ranije) trenutno je potrebna velika podrška za zastupanje statusa SU;
- zaposleni umetnici/članovi koji većim delom rade u prosvetnom sektoru imaju dosta zajedničkih tema, koje se tiču npr. unapređenja umetničkog obrazovanja i sl; umetnici koji imaju status preduzetnika bi na sličan način mogli da prepoznaju svoje zajedničke interese, naročito kada se radi o poreskim politikama i sl.;
- u kategoriju nezaposlenih u ULUS-u najčešće spadaju mladi umetnici, tek svršeni studenti (u tom pogledu 2020 napravljena je inicijativa formiranja odeljka ULUS Mladih koja bi mogla da se raktivira;
U osnovnoj evidenciji o članstvu ULUS-a postoji rubrika “radni status” koja aktuelno nije ažurirana u potpunosti.
Predlog 5 / OPERATIVNE JEDINICE PREMA TERITORIJI ŽIVOTA I RADA:
Prema sastavu članstva za ULUS se danas skoro može reći da je udruženje likovnih umetnika Beograda, budući da je oko 85 % njegovog aktivnog članstva prijavljeno da živi i radi u Beogradu.
Predlog za organizovanje osnovnih operativnih jedinica prema teritorijalnim odrednicama života i rada ima za cilj povećanju decentralizaciju udruženja, i mogućnost za neposredniji rad i organizovanje umetnika u sredinama u kojima žive i rade;
To se može ticati:
- decentralizovanog održavanja sastanaka (na različitim lokacijama, umesto da svi članovi moraju da dolaze u Beograd) dolaženja do radnih prostora rada sa lokalnom zajednicom uspostavljanja bolje komunikacije sa lokalnim nadležnim upravama, itd
Zbog izrazite centralizacije u Srbiji i gustine naseljenosti Beograda u odnosu na unutrašnjost, teritorijalne jedinice u unutrašnjosti bi bile ukrupnjene, dok bi u Beogradu bile usitnjene.
——
Zajednički rad i koordinacija rada osnovnih operativnih jedinica bili bi utvrđeni statutom i pravilnicima, sastancima delegata i skupštinom svih članova.
