Poziv za učešće na 86. Jesenjoj izložbi ULUS-a / TÂJNĀ ZNÁNJA

Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) objavilo je konkurs za učešće na 86. Jesenjoj izložbi TÂJNĀ ZNÁNJA, koja će biti održana od 16. novembra do 9. decembra 2023. u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić” u Beogradu.

Valja imati stalno na pameti

da se golemi dio filma

nalazi na zaljepku,

spoju između dva kadra

koji se ne vidi u projekciji.

U tim spojevima ima više

kinestetičkog naboja

nego u kadrovima.

Kadrovi s obje strane mogu

biti i fotografije.

 

Ivan Martinac

Arhitekta, reditelj, scenarista, montažer, kino amater, nosilac titule “Majstor amaterskog filma Jugoslavije”

Prema istraživanjima koja je 1964. na stranicama revije The Art Bulletin objavio Čarls Sejmur (Charles Seimour), slikar Vermer (Johannes Vermeer) je u komponovanju slika koristio kameru opskuru (camera obscura), uređaj koji omogućava projekciju slike kroz svetlosnu tačku. Ovu teoriju je izneo i Dejvid Hokni (David Hockney) u svojoj knjizi Tajno znanje: Otkrivanje izgubljenih tehnika starih majstora (Secret Knowledge: Rediscovering the Lost Techniques of the Old Masters, 2001), a obe su poslužile kao nova hipoteza u recepciji do sada najveće Vermerove izložbe ikada održane u Rijks muzeju (Rijksmuseum) u Amsterdamu ove godine. Iako je ova teorija u nekim krugovima uživala dugogodišnju podršku i postoje evidencije da je kamera opskura korišćena od najranijih vremena (još je Aristotel u svojoj Fizici pisao o njoj), njeno ponovno otkrivanje izazvalo je delom i kontroverzu dodatno, jer nije poznato da je takav predmet bio u Vermerovom posedu. Nova biografija Vermera (Johanes Vermeer: Faith, Light and Reflection, 2023) koju je napisao Gregor Veber (Gregor J.M. Veber), šef odeljenja lepih umetnosti u Rijks muzeju, ponovo je otvorila ovo pitanje fokusirajući se na verski život Delfta tog vremena. Naime, Vermer je bio odgajan kao protestant, a nakon ženidbe se konvertovao i integrisao u bogatu katoličku porodicu i živeo je pored velike skrivene crkve jezuita. U svojoj knjizi Veber tvrdi da su svetlost i optika važne teme u jezuitskoj  literaturi (kao što je, na primer, Ars Magna Lucis et Umbrae, Atanasijusa Kirhera (Athanasius Kircher)), naročito ukazujući na propoved koja istražuje umetnički i moralni značaj kamere opskure. Sam Hokni, poznat po svojim svetlosno-scenskim odama kalifornijskim bazenima i seoskim pejsažima,  za pisanje svoje knjige, istraživao je dve godine slikarske tehnike starih majstora i sakupljao dokaze koji će podržati njegovu tezu – da su neki od najpoznatijih svetskih slikara, Engr (Jean-Auguste-Dominique Ingres), Velaskez (Diego Velázquez), Karavađo (Michelangelo Merisi il Caravaggio) i mnogi drugi, upravo koristili različite tehnike, optiku i sočiva u stvaranju svojih klasičnih slika, remek-dela umetnosti. Ovi uvidi su značajni jer nas uvode u univerzum opšteg znanja u kojem se teritorije međusobo prepliću i ukrštaju. No, iako je moguće pronaći veliki broj poveznica između kinematografije i slikarstva (u tom pravcu), odnosno između uticaja slikarstva na filmska ostvarenja (Ingres/ Godard; Matisse/ Antonioni; Hopper/ Hitchcock; Hopper/ Hawks; Munch/ Murnau; August Renoir/ Jean Renoir itd), veoma su retka istraživanja koja pokazuju uticaj filmskog kadra, fotografske tehnike i ambijenta povezanog sa filmsko-fotografskim tehnikama na samo slikarstvo i/ili na vizuelne umetnosti van filma i fotografije.

Na tragu iznetih uvida, 86.Jesenja izložba ULUS-a ima za cilj da istraži  tajne poveznice i inspiracije između  filma, fotogafije i slikarstva, ali i između različitih oblasti  “znanja umetnosti”, kao i umetnosti spram amaterskog (strastvenog) eksperimentisanja u njoj. Međusobna povezanost različitih indisciplina (Rancière) i znanja i umetnost kao  indisciplinarno znanje čine alatku emancipacije i uslov su onoga što Ransijer (Jacques Ranciere) naziva “poetikom znanja” a koja se odnosi na prakse (indisciplinarnog) mišljenja, koje odbijaju specijalizaciju polja, objekata i metoda (ekspertize), uključujući razdvajanje između vrsta inteligencija, a pretpostavljaju jednakost. “Poetika znanja potvrđuje da postoji sposobnost mišljenja koja ne pripada nijednoj posebnoj grupi, sposobnost koja se može pripisati bilo kom govornom, mislećem biću.”(Žak Ransijer, Metoda jednakosti – poetika i politika,2015). Ovakav pristup znanju favorizuje bavljenje stvarima koje volimo, bavljenje iz ljubavi (amato) i iz tog razloga oživljava pogled na amatersko eksperimentisanje tehnikom (i ne samo njom) i isplovljavanje iz strogih okvira ekspertize kao preduslov emancipacije, subjektivnog pristupa znanju i oslobođenja čoveka od stega dominantnog diskursa i uslovljenosti koje prozilaze iz njega. Iz tog razloga, Jesenja izložba 2023 nosi naslov TÂJNĀ ZNÁNJA, a podnaslov Film ⇆ Fotografija ⇆ Slikarstvo.Ona traga za strujanjima novog, “tajnog znanja” koje uključuje umetnost i umetničko eksperimentisanje i istraživaštvo u polje saznanja, kao i za korelacijama između različitih teritorija (sa)znanja sa jedne strane, i  emancipacije, čovekovog oslobođenja, humanog postavrenja i mira, te rada na miru sa druge strane. Hipoteza ove izložbe je da ovakve indisciplinarne migracije mogu da unaprede postojeći sistem vrednosti u zajedničkom svetu, u smislu izmeštanja ustaljenih mesta govora, doprinoseći tako mikro rotacijama ustaljenog sistema hijerarhija i dominacija.

Koncept izložbe razvijen je u saradnji Umetničkog saveta ULUS-a sa dramaturškinjom Ivanom Momčilović, pokretačicom Međunarodne platforme za estetsku eksperimentaciju i edukaciju svih – PhD In One Night, ali i sa brojnim drugim saradnicima ove platforme, poput vizuelnog umetnika, pesnika i baštovana Kaje Erdinc (Kaya Erdinc) i indisciplinarne umetnice, pesnikinje i teoretičarke umetnosti Elizabete Cukaro (Elisabetta Cuccaro) koji/e će biti gosti/šće 86. Jesenje izložbe i sarađivaće na samoj izložbi. Kolegijalni doprinos razvoju koncepta izložbe dala je i teoretičarka filma i autorka Petra Belc.

Poziv za učešće je otvoren za sve. Učesnici/e konkursa mogu poslati predloge najkasnije do 20. oktobra 2023. godine, isključivo u digitalnom formatu, na elektronsku adresu: ulus.jesenjaizlozba@gmail.com. U naslovu imejla potrebno je napisati ime učesnika/ce konkursa i naziv konkursa (primer: “Kosta Racin – Prijava za Jesenju izložbu 2023”).

Prijava za konkurs treba da sadrži:
1. Ispunjen Prijavni list (OVDE)
2. Vizuelnu dokumentaciju o radu sa kojim se konkuriše.

Predlozi koji budu stigli posle navedenog roka ili budu nepotpuni neće biti uzeti u razmatranje. Sav dostavljeni materijal će biti upotrebljen za svrhe promocije izložbe i aktivnosti Udruženja.

Rezultati konkursa će biti objavljeni najkasnije do 30. oktobra 2023. godine, a radovi koji odgovore temi potrebno je da se dostave 7. novembra od 12-19 časova. Transport i dostavu radova organizuju sami umetnici.

Izložba će se održati u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić” od 14. novembra do 9. decembra ove godine. Preuzimanje radova sa izložbe obaviće se 10. decembra od 14-19 časova.

Autor vizuala: Xavier Lowenthal u saradnji sa Tijanom Cvetković i Dejvid Hoknijem (poster za Olimpijske igre u Sarajevu 1984.godine)

Vaš ULUS