Subota, 23.septembar 2023. u 14 časova.
Slušam te, a i dalje me plaši SVE-t?
Javna tribina (zoom/YouTube stream) u okviru edukativnog programa za mlade u polju umetnosti Raspričavanje / govornog programa Bijenala mladih 2023. koji se realizuje u saradnji sa međunarodnom platformom za estetsko eksperimentisanje svih PhD In One Night (Ivana Momčilović)
online, 23.septembar 2023. u 14h
Link za pristup razgovoru: https://us02web.zoom.us/j/81874266260?pwd=djAzYmY2MENObU1DZnV5ZnFVc2FwQT09
“Slušam te, a i dalje me plasi SVE-t?” je tribina-razgovor na temu omladinske nesigurnosti i propitivanja koliko muzika koju omladini nude muzički idoli utiče na (ne)sigurnost ličnosti mladih ljudi. U razgovoru će akcenat biti na muzici, tekstovima i spotovima najslušanijih (ujedno i najkomercijalnijih) savremenih muzičkih žanrova u Srbiji. Razgovaraćemo o muzici Voyage-a, Devita, Nucci-ja, Katarine Grujić, Breskvice i drugih (uz ideju da se u narednom periodu potencijalno organizuje nastavak razgovora u prisistvu samih muzičara, a zaključci razgovora razviju, objave i dostave produkcijama pomenutih muzičara).
Tribina će se sastojati u analizi tekstova pesama i zajedničkoj izgradnji razumevanja muzike koju proizvode trap izvođači. Da li konzumiranje ove muzike doprinosi pozitivnoj društvenoj transformaciji, uspostavljanju sopstvene sigurnosti i odabiru ispravnih putokaza izgrađivanja sopstvene ličnosti u društvu koje već ne nudi nikakvu sigurnost? Ili je omladina koja sluša ovu muziku upravo lak plen za vlastito bogaćenje muzičkih producenata koji ne žele da snose odgovornost za plasiranje sadržaja koji promovišu nasilje i nesigurnost mladih, uprkos izuzetno velikoj recepciji koju imaju u javnosti (Voyage je, primera radi, u svojoj 21. godini, prema sopstvenom priznanju, postao najslušaniji Srbin ikada na spotify platformi, a svaki od pomenutih muzičara broji na desetine ili stotine miliona pregleda na YouTube-u.)
Neki od tekstova koje ćemo zajednički analizirati:
Bella Hadid / Voyage
Htela bi VIP, htela bi drip, noću da sija kô Bella Hadid
Pravo u džip, baca mi strip, nudi mi telo kô Bella Hadid
Htela bi VIP, htela bi drip, noću da sija kô Bella Hadid
Pravo u džip, baca mi strip, hoće da živi kô Bella Hadid
Htela bi VIP, htela bi drip, noću da sija kô Bella Hadid
Pravo u džip, baca mi strip, nudi mi telo kô Bella Hadid
Htela bi VIP, htela bi drip, noću da sija kô Bella Hadid
Pravo u džip, baca mi strip, hoće da živi kô Bella Hadid
Njeno telo meni dođe kô Safari
Kad me pita „Bebo, šta bi da mi radiš?“
Ja bih tebe samo vodio u Pari
Skupe jahte, bebo, skupi restorani
Nema ribe koju nisam skidô
Nema bebe što sve nisam vidô
Bebo, samo ego sam ti bildô
Da bi me koristila kô dildo
Natrljaj koku na nos
Pa da te bacim u trans
Po trnju hodao bos
A sada ne puštam gas
Pa kaže „Daj mi koke loma“
Žemo, vadim odma’ iz kondoma
Kontroverzna kô Madonna
Cele noći snifuje sa fona
Ja nisam kao druge / Katarina Grujić
Samo sa mnom imaš ljubav crno na belo
Tu za oko ide oko, telo za telo
Ne, ja nisam kao druge, prihvati, dragi
Hej, ono što me hladi, to me i radi
Samo gazi, gazi, gazi me tu pred svima
Jer gde ima krvi, tu i ljubavi ima
Pa me muči, pa me vređaj da mi se zgadi
Jer to što mi se gadi, to me i radi/*
*Zanimljivost ove pesme koju peva žena (koja je završila privatnu gimnaziju i privatni fakultet Singidunum, videti wikipedia stranicu o njoj), osim sto je direktan poziv nad nasilje nad zenama i devojkama, je ta da je tekst takođe pisala devojka!
(Tekstove odabrala : Ivana Momčilović)
Učesnice razgovora:
Marija Manojlović, psihiološkinja u radu sa decom i adolescentima
Anđela Kopanja, vizuelna umetnica, učesnica i članica organizacionog tima Bijenala mladih
Ivana Momčilović, dramaturškinja (moderatorka debate)
U razgovoru će psiholog Marija Manojlović izneti svoja saznanja na ovu temu koja proističu iz rada sa pacijentima koji su adolescenti. Umetnica Anđela Kopanja će iz pozicije umetnice, koja kroz svoje umetničke radove izučava beg mladih u noćni život, predstaviti ovaj fenomen iz ugla svoje generacije. Dramaturškinja Ivana Momčilović će analizirati tekstove, spotove, dramaturgije i sam kontekst stvaranja ovakve muzike.
———————–
Biografije:
Marija Manojlović je rođena u Beogradu 1991.godine. Zaršila je osnovne studije psihologije na Filozofkom fakultetu u Beogradu nakon čega dobija stipendiju vlade Francuske i završava master studije na Univerzitetu Aix-Marseille u Francuskoj iz oblasti kliničke psihologije i psihopatologije. Ima iskustvo rada sa decom i adolescentima u Srbiji i Francuskoj. Sertifikovani jé REBT psihoterapeut. Radi u Domu zdravlja Zvezdara i Psihocentrali.
Marija je uočila da njeni mladi pacijenti imaju probleme u odnosu sa roditeljima i sredinom i probleme u komunikaciji sa okolinom. Na primer, mladi danas uglavnom znaju sve pesme od Voyage-a od kojih mnoge propagiraju nasilje, agresiju, mizoginiju, iako njihov autor tvrdi da je upravo sistem vrednosti za koje se zalaže na suprotnoj strani od toga (Voyage, na primer, u intervjuima insistira na „pozitivnom i hrišćanskom sistemu vrednosti“, implicirajući da su njegove pesme kritika sistema vrednosti koji mladi usvajaju: nasilje, oružje, droga, kesh, brendovi itd)
Ivana Momčilović je dramaturškinja i istraživačica iz Brisela. Njen rad je usmeren na izmeštanje filozofije i umetnosti u različite sfere svakodnevnog života – obrazovanje, migrantski pokreti, baštovanstvo, kao i redefinisanje pojmova „nepostojećeg“ / nemogućeg“ i njihove prakse u polju savremene estetike i politike. Istražuje odnos fikcije i ideologije i odnos između estetike, politike i obrazovanja i oblika kolektivne inteligencije. Inicijatorka je i aktivna članica nekoliko kolektiva: Collective EI-Migrative Art; Edicija Jugoslavija (samizdat), PhD In One Night platforma za estetsko eksperimentisanje svih. Poslednji radovi: Dani evropske bastine kroz nematerijanu bastinu (Oranzerija Bierbais, Belgija- odabir i koordinacija celokupnog umetničkog programa); Dan estetske kartografije situacija sa Žakom Ransijerom (septembar 2022, Oranžerija Bierbais, Belgija); 1. maj 2022. Laboratorija za radikalni mir (Oranžerija Bierbais), 2020/2022; Gerilski Univerzitet (Rožava / Kurdistan / Belgija), oktobar 2021; Gerilski Univerzitet, Austrija (Wolkersdorf / Künstlerhaus, Beč), septembar 2020 – april 2021; Eksperimentisanje bilo koga, program jugoslovenskog eksperimentalnog amaterskog filma u Centru za savremenu umetnost, Ženeva; maj 2020; Metoda voz – Feel Festival Helsinki / Uniarts Helsinki – rad na studentskom projektu „Dada, Law, Ranciere“ u saradnji sa Univerzitetom Aalto i Univerzitetom Helsinki. Jedan je od kolektivnih autora eksperimentalnog filma Pesme iz kojih smo učili – fragmenti samoobrazovanja o osetilnom i politici (2007–2019). Od 2005. deluje u okviru Phd In One Night, u okrilju estetske edukacije u različitim kontekstima (samoorganizovane grupe, osnovne i srednje škole, umetničke akademije i univerziteti) kreirajući različite metoda deljenja znanja kao kolektivne umetničke kreacije: opismenjavanje (učenje drugog jezika) izbeglica (Belgija, Srbija) kroz umetničku praksu (savremeni ples, kolaži, zvučne intervencije), različiti kursevi za studente (izbor): O neobjašnjivom, Indisciplinarna simfonija, Nekorisno znanje i metoda jednakosti, Gerila Univerzitet itd.
Ivana Momčilović je svojevremeno napisala kritički tekst o „turbo folku“ u Časopisu za teoriju i savremenu umetnost „Prelom“. Tekst se zvao „Da li je turbo folk tigar od papira?“ i bio je kontrapunkt pokušajima da se turbo-folk abolira kroz savremenu umetnost tezom da je on „emancipatorska gromada“, što su tvrdili određeni umetnici, filozofi, kustosi tog vremena, favorizujući radove savremene umetnosti sa turbo-folk pevacima. Taj tekst je ostao aktuelan dugi niz godina, preveden je na engleski, a nedavno ga je koristio jedan reditelj u Minhenu koji želi da radi predstavu o fenomenu turbo-folka i njegovim derivatima. Trep i muzika autotjuna je definitivno nastavak turbo-folk turiranja, dok je intencija tadašnjeg teksta, kao i predložene tribine od strane Ivane Momčilović da sagleda masovni fenomen konzumacije ove muzike, ne sa pozicija uobičajenog (malograđanskog) gađenja, nego upravo sa pozicija strukturne kritike.
Anđela Kopanja je rođena 1998. godine u Novom Sadu. Završila je osnovne studije slikarstva na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a zatim i master studije slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Do sada je organizovala tri samostalne izložbe pod nazivima: O svakodnevici (2022), Impuls (2023) i Just do (2023). Učestvovala je na brojnim grupnim izložbama i projektima u zemlji i regionu, a trenutno je aktivan član organizacionog tima Bijenala mladih 2023.
U svom radu istražuje socijalne odnose, noćni/društveni život mladih i uticaj „brzog“ načina života na svest pojedinca. Iako joj je slikarstvo primarno, što pokazuje kroz projekat JUST DO (2023) u kom ambijent savremene svakodnevice smešta u tradicionalne okvire slikarskog platna, ona svoje radove gradi kao abijentalne. U projektu IMPULS (2023) u kom ispituje okvire galerijskog i klupskog prostora umetnica iskustvo gledaoca stavlja u centar svog rada, a slike postaju deo scenografije. U mračnom abijentu korespondiraju sa svetlosnim reflektsijama i neonima, a posetilac samim kretanjem u ritmu muzike postaje aktivan učesnik u radu. To rezultira ponovnom sagledavanju i konzumiranju novonastalog okruženja.
Pored teorijskih saznanja i praktičnih iskustava svakodnevnog života, na razvoj Anđeline umetničke prakse značajno su uticala autentična iskustva sa putovanja i volonterskih programa u zemlji i inostranstvu, od kojih bi izdvojila volonterski kamp – In the Heart of the Nature (Luverne; Francuska; 2023), kao i mnogobrojni sezonski poslovi u kojima se oprobava godinama unazad, među kojima favorizuje branje malina (Kosjerić; Srbija; 2022).
———————
Vidimo se!
Organizacioni tim Bijenala mladih 2023.
