Otvaranje:
Galerija ULUS
SNOVI O SREĆI I BLAGOSTANJU / DRAGAN RAJŠIĆ
Šta su zapravo snovi i treba li ih pamtiti?
Snovi su jedinstveno stanje slučajnosti koje uključuje više vremenskih dimenzija: iskustvo sadašnjosti, obradu prošlih iskustava i pripremu za budućnost koja nadam se, neće se pretvoriti u noćnu moru.
Izložbu Snovi o sreći i blagostanju čini postavka tri skulptorske instalacije koji prate prostor galerije ULUSa. Skulpturalnu instalaciju „Udoban pogled“ koji u prvom planu na metaforičan način predstavlja predimenzionirano sočivo kamere. Kružna površina crne boje, reflektujuća materijalizacija u čijoj se tami nadziranja ogleda posetilac. Skulptura se dalje konstrukcijski razvija u prostoru i vodi posmatrača do umanjenih ekrana, koji su na koji su okrenuti i na malom rastojanju osvetljavaju zid. Posetiiocu nije vidljiv sadržaj koji se nalazi na ekranu, osim tajanstvene svetlosti koja se projektuje na zid.Ovaj rad zapravo odslikava inverziju javnog i privatnog u savremenom digitalnom dobu.
Rad „Tok“ i „Kometa“ u ovoj postavci zajedno sienergijski odslikava nemoguću utopiju, distopija u kojoj smo se našli uživajući u blagodetima civilizacijskoj tehničkog napretka koje traje u matrici besomučnog trošenja prirodnih resursa. Rad „Tok“ na podu galerije, metalna konstrukcija kanala ispunjenog motornim uljem, postavljen na pesak. Motorno ulje materijal koji služi pa pokretanje mašina, ovaj put zadire u složen splet ekoloških, političkih i društvenih nivoa. Rad „Kometa“ metalna žičana konstrukcija kaveza koja dijagonalno silazi niz zidu osigurana od pada metalnom konstrukcijom, podupiračima. U ovom radu koristim veštačko osvetljenje, Pokretna upozorujuća svetlost zarobljena unutar kostrukcije zidnog dela rada. Dok je antiutopija nekada bila utopija ili barem pokušala da bude ali je iz nekog razloga taj osnovni utopijski svet i ideja odbačen ili nije nikada ni postojao.
Treći deo postavke u najmanjem delu prostora galerije nalaze se radovi „2020“, „Skulpturo ustani“ i „CV neuspeha“. Reljef od metala„2020“ prikazuje začudnu kotrljajuću ampulu skrivenog sadržaja sa svim neizvestnostima, čije putovanje je započelo 2020 godine. Skulptura pod nazivom „Skulpturo ustani“, interaktivni rad koji senzorima reaguje na prisustvo posetioca izložbe. Dve indentične kutije, povezane konstrukcijom dok se opiru gravitaciji i pokušavaju da se uspenju na zid galerije. Pokretini mehanizam proizvodi i zvuk koji podseća na teško i naporno pokretanje mehanizma. Zapravo postavlja pitanje, kuda ide dalji neizvestan pravac razvoja skulpture u savremenojm vizuelnoj umetnosti. „CV neuspeha“ koliko sam uspeo da se informišem nije javno izlagan u dosadašnjim poznatim radovima umetnika. Ovu vrstu CV zapravo je više upućen mladim umetnicima i demistifikaciji iznedrenih uspešnih biografija umetnika.
vajar, Dragan Rajšić
Dragan Rajšić rodjen je 1967. godine u Puli. Završio studije vajarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu i Doktorske umetničke studije na istom fakultetu 2016. godine. Od 2015. godine predaje na Vajarskom odseku, Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu., sada je u zvanju vanrednog profesora.
Izlaže od 1989 godine, do sada je imao 14 samostalnih izložbi i veliki broj grupnih. Radovi se nalaze u brojnim muzejskim, privatnim i javnim kolekcijama. Veći broj otkupljen je putem konkursa Ministarstva kulture RS, i nalaze se u Somboru, Kučevu, Beogradu. Skulpture u javnom prostoru: Centar za likovno obrazovanje „Šumatovačka“, 2016. godine postavljena je skulptura „Memory“. 2017. Gradski park Apatin. Učesnik je 35.Internacionalni simpozijum skulpture u terakoti „Terra“ u Kikinda, Simpozijuma skulpture „Meander“ u Apatinu i Sipozijum 2019 god. Simpozijumi Nacionalne umetničke akademije iz Sofije u Ahtopolu i Pomporovu, Bugarska.
Dobitnik Nagrade za rad u metalu, na završnoj izložbi Vajarskog odseka, FLU u Beogradu