UP Cvijeta Zuzorić

Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić” nalazi se u istorijskom delu Beograda, u parku na Kalemegdanskoj tvrđavi. Ovo je prvi galerijski prostor u našoj sredini, podignut isključivo za potrebe organizacije umetničkih događaja. Imajući u vidu izlagačku tradiciju dužu od devedeset godina, Umetnički paviljon “Cvijeta Zuzorić” uživa ugled reprezentativnog galerijskog prostora na nacionalnom i regionalnom nivou. Ovim galerijskim prostorom od 1945. godine rukovodi Udruženje likovnih umetnika Srbije.

Udruženje likovnih umetnika je osnovano davne 1919. godine sa ciljem da se unapredi socijalni položaj umetnika i da se kreira demokratski ambijent u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, i kasnije Kraljevini Jugoslaviji, u kome bi umetnost bila prepoznata kao nezamenljiv resurs u oblikovanju svesti i kreiranju javnog interesa. Drugi, važan deo aktivnosti Udruženja je bio usmeren ka promociji aktuelne umetničke prakse, te organizovanju nacionalnih i internacionalnih izložbi.

U Beogradu je 1922. godine, na predlog ULU-a, pisac Branislav Nušić osnovao Društvo prijatelja umetnosti “Cvijeta Zuzorić”. Godine 1928. angažovanjem ovog Društva, a uz podršku Umetničkog odeljenja Ministarstva prosvete, kojim je u tom momentu Nušić rukovodio, Beogradska opština dodeljuje Društvu prijatelja umetnosti plac na Malom Kalemegdanu. Nakon toga započinje izgradnja Umetničkog paviljona, prema nagrađenom nacrtu arhitekte Branislava Kojića, koja je bila finansirana dobrovoljnim doprinosima ljubitelja umetnosti i prijatelja Društva, kao i različitim privatnim inicijativama za prikupljanje sredstava, a najčešći vid prikupljanja sredstava je bila organizacija balova koje je Društvo priređivalo. Najznačajnija sredstva, ipak, obezbeđena su uz pomoć države.

Otvaranjem ovog prostora kulture, umetnički život Beograda i Kraljevine Jugoslavije dobio je novo središte a time je postao i organizovaniji i vidljiviji. Od prve godine nastanka Paviljona ustanovljene su dve velike kolektivne izložbe čija tradicija traje i danas. Prolećna izložba je predstavljala dela jugoslovenskih umetnika, a Jesenja izložba dela beogradskih umetnika. Iako su ove izložbe vremenom menjale svoju koncepciju, do današnjih dana ove dve manifestacije čuvaju ugled najvažnijih izložbenih događaja na kulturnoj mapi Beograda i drže autoritet najstarijih izložbi na ovim prostorima. U periodu između dva svetska rata, istaknuti predstavnici srpske avangarde su izlagali svoje umetničke radove u Paviljonu. Pored Prolećne i Jesenje izložbe, Udruženje je u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić” priređivalo i mnogobrojne međunarodne izložbe. Udruženje je organizovalo i velike izložbe jugoslovenskih umetnika širom Evrope, na kojima su predstavljani najbolji umetnički radovi epohe.

Umetnički program Paviljona je od samog početka ujedinjavao različite strukovne inicijative pa je uz likovnu, uključivao i književnu i muzičku sekciju. U vreme kada Beograd nije posedovao pravu koncertnu dvoranu, mnogobrojni koncerti su organizovani u sklopu muzičke sekcije. Svoja ostvarenja su u okviru književne sekcije predstavljali domaći i strani književnici, a među njima su bili Ivo Andrić, Branislav Nušić, Veljko Petrović, Isidora Sekulić, Svetislav Petrović, Desanka Maksimović, Aleksandar Vučo i mnogi drugi.

Period od 1929 -1940. jedan je od najproduktivnijih u istoriji Paviljona. Zahvaljujući socijalnim i kulturnim preobražajima u ovom periodu, izložbeni program je bio dinamičan i predstavljao je raznovrsne umetničke tendencije. U to vreme u Paviljonu su izlagale najrazličitije, a danas istorijski važne, umetničke grupe: Lada, Oblik, Dvanaestorica, Desetorica, Nezavisni, Život, Decembarska grupa i druge.

Aktivnosti u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić” prekinute su Drugim svetskim ratom, ali su već od kraja 1944. nastavljene u okviru pravnog naslednika, Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS), koje je formirano 1945, i ubrzo zatim uključeno u Savez udruženja likovnih umetnika Jugoslavije (SULUJ). ULUS je odlukom gradske uprave dobio Paviljon na korišćenje i upravljanje, s obzirom na to da je dotadašnje Društvo prijatelja umetnosti „Cvijeta Zuzorić” ugasilo svoju delatnost kako bi ULUS preuzeo izlagački program Paviljona. Akt predaje Paviljona ULUS-u potpisala je poslednja predsednica Društva prijatelja umetnosti, Krista Đorđević.

Ranih posleratnih godina Paviljon svojom programskom delatnošću reflektuje promene dominantnih paradigmi u umetnosti, koje se kreću od zastupljenog socijalističkog realizma ka socijalističkom estetizmu i visokom modernizmu. Zaslugom Udruženja, razvoj socijalne politike i politizacija rada umetnika se intenziviraju: izlagački prostori postaju besplatni kako za umetnike tako i za publiku, olakšava se zaposlenje posle završenih umetničkih akademija, a odlasci u inostranstvo na studijske boravke se stimulišu. Pored toga, formirani se fondovi za pomoć umetnicima i započinje se sa dodelom ateljea članovima Udruženja likovnih umetnika Srbije. Uz pomoć Komisije za kulturne veze sa inostranstvom, u Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić” stižu značajne međunarodne izložbe koje prate presek savremenih umetničkih tokova na svetskoj sceni tog vremena. Ove izložbe su upoznale lokalne umetnike sa aktuelnim globalnim umetničkim tokovima i dale im priliku da vide remek dela svetske savremene umetničke scene, a Paviljonu su omogućile da narednih decenija prati međunarodne trendove u umetnosti.

Od 1973. do 1975. godine izvršena je adaptacija i rekonstrukcija Paviljona, čime je on dobio svoj današnji izgled. Ponovo je otvoren 1975. godine šesnaestim Oktobarskim salonom u organizaciji Kulturnog centra Beograda. U periodu od 1978. do 1986. godine Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić” je delovao kao samostalna radna zajednica, čiji je program koncipirao Programski savet, zasebno stručno telo sastavljeno od istaknutih kritičara i istoričara umetnosti tog perioda. I pored toga, ULUS-ove tradicionalne izložbe i samostalne izložbe članova Udruženja imale su kontinuitet u izlaganju i zagarantovane termine u godišnjim programima Umetničkog paviljona. Radnoj zajednici UP “Cvijeta Zuzorić” je u periodu od 1981. do 1986. godine bila poverena organizacija Oktobarskog salona, a ustanova je uživala adekvatnu materijalnu i logističku podršku državnih institucija. Posle masovnih protesta koje su organizovali nezadovoljni umetnici usled prisilnog iseljenja ULUS-a iz prostora u Baba Višnjinoj ulici broj 19, gde je Udruženje privremeno bilo smešteno, Grad Beograd je 1986. godine vratio Paviljon na upravljanje i korišćenje ULUS-u. Radna zajednica „Cvijeta Zuzorić” je ugašena, a deo zaposlenih ostao je da radi u okviru Udruženja. Iste godine Grad Beograd je za potrebe arhiviranja dokumentacije i skladištenja obimne arhivske građe, a naročito velike kolekcije umetničkih radova iz Fonda mladih (1972-1992), ULUS-u privremeno ustupio stan u Mišarskoj ulici broj 1. Ovaj prostor je restitucijom 2019. godine vraćen potomcima predratnih vlasnika, usled čega je čitava arhiva ULUS-a preseljena u podzemni depo Paviljona gde se i danas nalazi.

Opšta društvena i politička kriza devedesetih godina negativno se odrazila kako na rad Udruženja, tako i na sam objekat Paviljona. Prekinuta su nekada sigurna finansijska sredstva, koja su tokom osamdesetih obezbeđivana od strane gradskog Sekretarijata za kulturu i Ministarstva kulture za umetničku produkciju i rad Udruženja.

U 2020. godini, Skupština Grada Beograda predvidela je renoviranje Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić” za koje su sredstva već izdvojena, a dodatna sredstva se očekuju od strane Evropske unije. Međutim, ova odluka gradskih vlasti je, usled proglašenja vanrednog stanja zbog globalne pandemije Korona virusom i niza nerešenih pitanja u vezi sa izvedbom zahvata, trenutno upitna. Na godišnjoj Skupštini ULUS-a održanoj  28. decembra 2019. godine, članovi i članice Udruženja su se jednoglasno izjasnili da, u slučaju predstojećeg renoviranja Paviljona, neće dozvoliti da sedište ULUS-a napusti zgradu Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“.

Hronološki pregled dokumentacije vezane za imovinsko-pravni status UP ”Cvijeta Zuzorić”

 

Prvobitna inicijativa za izgradnju Umetničkog Paviljona Cvijeta Zuzorić potekla je na sednici Udruženja likovnih umetnika (ULU, osnovano 1919. god).

 

Prilog 1.
Izvod iz Zapisnika sa 26. sednice ULU (Natalija Cerović, Katalog 100 godina ULUS-a)
Datum: 14.06.1921. god.

 

Uz zalaganje Branislava Nušića, tadašnjeg upravnika Umetničkog odeljenja pri Ministarstvu prosvete, 1922. godine se osniva Udruženje prijatelja umetnosti „Cvijeta Zuzorić“ sa ciljem prikupljanja fondova za izgradnju Umetničkog Paviljona kao prve namenske galerije u Beogradu. Izgradnja se završava 1928. godine a članovi ULU-a su aktivno uključeni u rad likovne sekcije organizujući i učestvujući na izložbenom programu. Udruženje prijatelja umetnosti Cvijeta Zuzorić dobilo plac i sagradilo zgradu od donacija i zaduživanjem kod Uprave fondova i privatnih banaka.

 

Prilog 2.
Građevinska dozvola i dokument o završetku radova (Arhiv Beograda).
Datum: 1927-29. god.

 

Udruženje likovnih umetnika i Udruženje prijatelja umetnosti „Cvijeta Zuzorić“ funkcionišu kao nezavisne organizacije do 1945. godine, kada ULU prerasta u  ULUS i odlukom gradske uprave dobija na korišćenje i upravljanje Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“. Udruženje likovnih umetnika Srbije kao suštinski sukcesor ULU-a potražuje obezbeđivanje podrške u održavanju prostora Paviljona CZ.

 

Priilog 3.
Dopis Izvršnom odboru Grada Beograda u vezi predaje Paviljona ULUSU u svojinu i raspolaganje
Datum: 01.02.1945. god.

 

Prilog 4.
Predaja zatečene imovine.
Datum: 08.07.1947. god.

 

Prilog 5.
REŠENjE o davanju na korišćenje na određeno, bez nadoknade, izdat od Saveta za društveno planiranje Skupštine grada
Datum: 26.05.1971. god.

 

Zbog renoviranja Paviljina koje sprovodi Gradska uprava između 1973. i 1975. godine uprava ULUS-a je bila prinuđena da se preseli u novo sedište u Delijskoj ulici. Paviljon se ponovo otvara 16. Oktobarskim salonom u organizaciji Kulturnog centra Beograda. Iako ULUS nastavlja da realizuje svoj izlagački program u obnovljenom Paviljonu, sedište ULUS-a ostaje u Delijskoj ulici do 1977. godine, kada se zbog rekonstrukcije ove ulice kancelarije ULUS-a sele u prostorije u Baba Višnjinoj.

 

Prilog 6.
DOPIS I JAVNO SAOPŠTENjE SULUJ-a upućeno Predsedniku Skupštine grada Beograda, povodom ispoljenih tendencija oduzimanja korisničkih prava ULUS-u, a u kontekstu planiranih radova na rekonstrukciji Paviljona.
Datum: 15. 09.1975. god.

 

Prilog 7.
UGOVOR  o davanju na upravljanje i korišćenje bez naknade, na vreme od 10 godina, nepokretnosti – Umetničkog paviljona Cvijeta Zuzorić, zaključen između: SIZ Kulture,  Sekretar Miodrag Simentić i ULUS, Mihajlo S. Petrov, Predsednik Udruženja.
Datum: 30.10.1975. god.

 

Ipak, “Paviljon ostaje u okviru ULUS-a do 1978. godine, kada Zajednica kulture Beograda (1979.) formira Samostalnu radnu zajednicu Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“. Premda deo programa Paviljona „Cvijeta Zuzorić“ ostaje rezervisan za tradicionalne izložbe ULUS-a i samostalne izložbe članova Udruženja, osniva se Programski savet čija će izlagačka politika rezultirati velikim brojem uspešnih studijskih i monografskih izložbi. Godine postojanja Samostalne radne zajednice „Cvijeta Zuzorić“ predstavljaju jedan od retkih perioda kada je ova galerija imala adekvatnu materijalnu i logističku podršku državnih institucija, što je bio jedan od osnovnih uzroka tadašnjih dobrih rezultata. Paviljonu je u periodu od 1981. do 1986. godine bila poverena organizacija Oktobarskog salona. Samostalni rad Paviljona podsticao je regionalnu i međunarodnu saradnju. Razmena velikih izložbi sa galerijama iz cele Jugoslavije, kao što su Moderna galerija iz Ljubljane, Umjetnički paviljon iz Zagreba i Collegium Artisticum iz Sarajeva, funkcionisala je na bazi reciprociteta i dodatno povezala ove centre u jedinstveni kulturni prostor. „Cvijeta Zuzorić“ je 1984. godine dobila Vukovu nagradu za izuzetan doprinos kulturi kao nezavisna institucija”. (N. Cerović, 2020.)

 

Prilog 8.
ODLUKA Skupštine gradskog SIZ-a za kulturu o osnivanju Stručne službe za vođenje poslova Paviljona CZ.
Datum: 28.03.1979. god.

 

Prilog 9.
DOPIS Republičkoj Kondenci kulture kojim se potražuju adekvatni prostori za rad I aktivnosti Udruženja.
Datum: 30.09.1980. god.

 

Prilog 10.
POTVRDA O REŠENjU Zavoda za zaštitu spomenika grada Beograda po kome je UP ”Cvijeta Zuzorić”  dobio statsus spomenika kulture.
Datum: 03.09.1983. god.

 

Nakon što je gradska uprava 1985. godine iselila ULUS iz sedišta u Baba Višnjinoj ulici zbog dodele tog prostora prodavnici nameštaja, bogata arhiva ULUS-a i radovi iz Fonda mladih završili su na ulici. Grad je 1986. godine ispunio zahtev umetnika da se Paviljon vrati ULUS-u na korišćenje i upravljanje. Dok je Samostalne radne zajednice „Cvijeta Zuzorić“ u potpunosti bila finansirana od strane gradskog Sekretarijata i Ministarstva kulture, predajom Paviljona ULUS-u finansijska pomoć je redukovana na minimum. (N. Cerović, 2020)

 

Prilog 11.
REŠENjE o poveravanju na upravljanje i korišćenje bez naknade, na vreme od 10 godina, nepokretnosti – Umetničkog paviljona Cvijeta Zuzorić; Uprava za imovinsko pravne poslove u sastavu Gradskog sekretarijata za finansije, Pantelija Ranković.
Datum: 31.03.1986. god.

 

Prilog 12.
UGOVOR o poveravanju na upravljanje i korišćenje bez naknade, na vreme od 10 godina, nepokretnosti – Umetničkog paviljona Cvijeta Zuzorić, potpisan između: Grada Beograda, koji predstavlja Živana Olbina, predsednik izvršnog saveta Skupštine grada Beograda, i Udruženja likovnih umetnika Srbije, koje predstavlja Slavoljub Vava Stanković, predsedavajući Predsedništva Udruženja.
Datum: 29.08.1986. god.

 

Po isteku roka od deset godina zalaganjem Nade Popović Perišić, tadašnje Ministarke kulture, ugovor za korišćenja Paviljona se 1999. godine potpisuje na neograničeni period.

 

Prilog 13.
DOPIS Ministarstva kulture ULUS-u u vezi produžetka ugovora za raspolaganje i korišćenje Paviljona CZ, kao i rešavanja problema drugih prostora / Ministar Nada Popović Perišić.
Datum: 21.02.1997. god.

 

Prilog 14.
REŠENjE o davanju na korišćenje UP Cvijeta Zuzorić na neodređeno vreme, bez naknade, Udruženju likovnih umetnika Srbije, Republička direkcija za imovinu (Aleksandar Milutinović).
Datum: 03.06.21998. god.

 

Prilog 15.
UGOVOR o davanju na korišćenje bez naknade, na neodređeno vreme, nepokretnosti – zgrade Umetničkog paviljona Cvijeta Zuzorić, potpisan između: Grada Beograda, koga predstavlja Gordana Lukić, sekretar Sekretarijata za imovinsko-pravne i građevinske poslove, i Udruženja likovnih umetnika Srbije, koje predstavlja Dragoslav Krnajski, predsednik Upravnog odbora ULUS-a.
Datum: 01.12.1999. god.

 

Međutim, 2009 uz argumentaciju o neprimerenom korišćenju podrumskih prostorija za potrebe kluba koje su od strane bivše uprave ustuplene na korišćenje trećem licu, Gradska uprava donosi Rešenje po kome se do tad važeći Ugovor na neograničeno korišćenje raskida i nalaže potpisivanje novog ugovora na ograničeni period od 10 godina. Do potpisivanja sporazuma, međutim ne dolazi.

 

Prilog 16.
REŠENjE o davanju na korišćenje UP Cvijeta Zuzorić na period od 10 godina, Republička direkcija za imovinu (Bratislav Pejaković).
Datum: 04.12.2009. god.

 

2011. godine Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas takođe donosi novo rešenja po kome se nalaže potpisivanje ugovora o korišćenju Paviljona od strane ULUS-a na neograničeni period, međutim opet ne dolazi do sklapanja ugovora.

 

Prilog 17.
REŠENjE o stavljanju van snage Rešenja Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda od 03.06.1998. god i Rešenja gradonačelnika grada Beograda od 01.12.2009. god; raskidu ugovor između grada Beograda i ULUS-a od 01.12.1999. god; i davanju na korišćenje, na neodređeno vreme, bez naknade ULUS-u, nepokretnost UP Cvijeta Zuzorić (Gradonačelnik Dragan Đilas).
Datum: 14.02.2011. god.

 

Na zahteve ULUS-a da se obnovi ugovor o korišćenju Paviljona nije došlo do 2014. godine kada je vlasništvo nad Paviljonom prebačeno na Republiku, a od tada do danas nije definisana nadležnost uprave sa kojom takav ugovor može da se sklopi.

 

Prilog 18.
DOPIS Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove Grada Beograda upućen Gradskom sekretarijatu za kulturu sa predlogom ugovora za korišćenje UP “Cvijeta Zuzorić” od strane ULUS-a (u prilogu propratno pismo, nedostaje predlog ugovora, u svakom slučaju do njegovog zaključenja nije došlo).
Datum: 23.05. 2014. god.

 

Prilog 19.
REŠENjE Republičkog geodetskog zavoda po kome se pravo javne svojine za UP “Cvijeta Zuzorić” prenosi na Republiku Srbiju.
Datum: 25.12.2014. god.

 

Sa informacijom da je u proteklom periodu Zavod za zaštitu Grada Beograda po nalogu Sektora za zaštitu kulturnog nasleđa Ministarstva kulture i informisanja RS izradio plan za rekonstrukciju Paviljona (bez konsultacija sa predstavnicima Udruženja), koji je od strane potonjeg usvojen a za njegovu realizaciju sredstva potraživana i odobrena iz Razvojnog fonda Evropske banke, proleća 2020. godine nova Uprava ULUS-a pokreće razgovore sa nadležnim institucijama po ovom pitanju i traži na uvid dokumentaciju koja se odnosi na ove radnje. U nastavku su data dokumenta dostavljena od Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada, korespondencija sa nadležnim institucijama i beleške sa održanih sastanaka.

 

Prilog 20.
UGOVOR o finansiranju projekta: Izrada tehničke dokumentacije za rekonstrukciju, revitalizaciju, sanaciju i adaptaciju UP ”Cvijeta Zuzorić” između Ministarstva kulture i informisanja i Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Odobrena sredstva 2.500,000 rsd.
Datum: 06.06.2017. god.

 

Prilog 21.
PREDLOG uslova za preuzimanje mera tehničke zaštite za rekonstrukciju, revitalizaciju, sanaciju i adaptaciju UP ”Cvijeta Zuzorić”, Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda.
Datum: 22.05.2018. god.

 

Prilog 22.
BELEŠKA Ministarstva kulture i informisanja RS (sektor za zaštitu kulturnog nasleđa) sa sastanka sa predstavnicima ULUS-a u vezi sa obezbeđivanjem privremenog prostora za rad udruženja u ulici Dragoslava Jovanovića 11. Danijela Vanušić, Vladimir Nedeljković, Olivera Ignjatović iz MKIRS, Miroslav Lazović (ULUS) i adv. Dragoslav Crepuljarević. Izvor MKIRS.
Datum: 01.04.2019. god.

(priključeno)
Dopis Adv. Dobrosava Crepuljarevića upućen Pomoćniku MKIRS Danijeli Vanušić.
Datum prijema: 08.04.2019. god.

 

Prilog 23.
REŠENjE Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture – Beograd, na zahtev Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda za utvršivanje uslova za preuzimanje mera tehničke zaštite i izradu projekta rekonstrukcije, revitalizacije, sanacije i adaptacije UPCZ, pomoćnik direktora Ivana Ranković.
Datum: 11.06.2018. god.

 

Prilog 24.
REŠENjE Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, po zahtevu investitora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda, za izdavanje odobrenja za izvođenje radova rekonstrukcije, revitalizacije, sanacije i adaptacije UPCZ. Predračunska vrednost radova iz glavne sveske: 176.727.300,00 rsd.
Datum: 02.10.2019. god.

 

Prilog 25.
DOPIS Ministarstvu kulture i informisanja RS sa zahtevom za održavanje sastanka gde je prva tačaka predloženog dnevnog reda status UPCZ i traženje na uvid planova za rekonstrukciju.
Datum: 01.06.2020. god.

 

Prilog 26.
DOPIS Sekretarijatu za kulturu grada Beograda sa zahtevom za održavanje sastanka gde je prva tačaka predloženog dnevnog reda status UPCZ i traženje na uvid planova za rekonstrukciju.
Datum: 01.06.2020. god.

 

Prilog 27.
DOPIS Ministarstva kulture i informisanja RS ULUS-u, kojim se na osnovu beleške sa sastanka sa prethodnom Upravom i dopisa tada angažovanog advokata D. Crepuljarevića, a koji je bio nedostatan (Prilog 22) potražuju precizne informacije o potrebnom prostoru za odgovarajući smeštaj predmeta (umetničkih dela i arhivske građe), odnosno podataka o tehničkim uslovima depoa (površina, kubatura, količina i vrsta polica za odlaganje i sl). Ovom prilikom  aktuelna Uprava Udruženja po prvi put se upoznala sa sadržajem sastanka prethodne uprave, pošto ove informacije nisu bile dostavljene prilikom primopredaje.
Datum: 04.04.2020. god.

 

Prilog 28.
BELEŠKA sa sastanka u Sekretarijatu za kulturu grada Beograda u prisustvu Sekretara Ivana Karla, višeg savetnika Andrije Bojanića i sa strane ULUS-a, Vahide Ramujkić (predsednica Upravnog odbora), Radivoja Markovića (člana UO) i Danila Prnjata (predsednika Umetničkog saveta).
Datum: 08.06.2020. god.

 

Prilog 29.
DOPIS Sektoru za zaštitu kulturne baštine MKIRS sa molbom za zakazivanje sastanka radi upoznavanja sa planom rekonstrukcije Paviljona Cvijeta Zuzorić. Pošto je po svim tačkama predloženog dnevnog reda koje se odnose na radni status i uslove rada umetnika u dopisu od 1. juna 2020. God (Prilog 25) zakazan sastanak sa Sektorom za savremeno stvaralaštvo MKIRS, dobijene su instrukcije da se po pitanju statusa UP ”Cvijeta Zuzorić” Udruženje obrati Sektoru za zaštitu kulturne baštine u istom Ministarstvu.
Datum: 02.07.2020. god.

 

Prilog 30.
SAOPŠTENjE ZA JAVNOST ULUS-a povodom neizvesnosti situacije vezane za UP ”Cvijeta Zuzorić” – ”Umetnički paviljon ‘Cvijeta Zuzorić‘ jeste ULUS”. Istog dana održana je konferencija za štampu ispred UP ”Cvijeta Zuzorić”.
Datum: 13.07.2020. god.

 

Prilog 31.
ZAHTEV za izdavanje informacije od javnog značaja upućen Gradskom zavodu za zaštitu spomenika. Ovim zahtevom potraživana je sva relevantna dokumentacija kojom Zavod raspolaže a tiče se poslova rekonstrukcije UP ”Cvijeta Zuzorić”.
Datum: 16.07.2020. god.

 

Prilog 32.
REAKCIJA Gradskog sekretara za kulturu Ivana Karla, na Saopštenje ULUS-a – ”Grad Beograd nije nadležan za Umetnički paviljon ‘Cvijeta Zuzorić‘”, objavljena na portalu Grada Beograda.
Datum: 17.07.2020. god.

 

Prilog 33.
DOPIS i JAVNO SAOPŠTENjE ULUS-a povodom Izjave Gradskog sekretara za kulturu I. Karla (Prilog 32).
Datum: 19.07.2020. god.

 

Prilog 34.
ČLANAK više kustoskinje UP Cvijeta Zuzorić u penziji Natalije Cerović – „Cvijeta Zuzorić“ i Udruženje likovnih umetnika Srbije: juče, danas, sutra – objavljen u nedeljnom dodatku dnevnog lista Danas – Beton, br. 221.
Datum: 25.07.2020. god.

 

Prilog 35.
DOPIS Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u vezi Zahteva za izdavanje informacije od javnog značaja od 16. jula 2020. god (Prilog 31). Ovom prilikom omogućen je uvid u dokumentaciju koja se odnosi na sve poslove rekonstrukcije UPCZ ugovorene između nadležnih organa i institucija: Prilog 20, Prilog 21, Prilog 23, Prilog 24.
Datum: 31.07.2020. god.

 

Prilog 36.
RADNA BELEŠKA sa sastanka sa predstavnicima Sektora za zaštitu kulturnog nasleđa Ministarstva kulture i informisanja RS (Danijela Vanušić, Vesna Marović, Aleksandra Fulgosi, Olivera Ignjatović), Zavoda za zaštitu spomenika kulture (Olivera Vučković – direktorka, Saša Mihajlović – istoričarka) i predstavnika ULUS-a (Vahida Ramujkić, Miloš Đorđević, Dragana B. Stevanović i Vojislav Klačar).
Datum: 25.08. 2020. god.

 

Prilog 37.
DOPIS Sektoru za zaštitu kulturnog nasleđa MKIRS, kao odgovor na dopis od 4. juna, 2020. god (Prilog 27) sa spiskom građe i dokumentarnog materijala ULUS-a, FONDA MLADIH (Stalni fond za unapređenje stvaralaštva mladih umetnika likovnih i primenjenih umetnosti) i popisom aktuelnih dimenzija, površina, opreme i projekcija tehničkih uslova i potreba za rešavanje privremenog izmeštanja depoa suterena Umetničkog paviljona ”Cvijeta Zuzorić”. Dokument pripremili: dr um. Nevena Popović, predsednica Nadzornog odbora, mag. Martin Erdeš, predsednik Upravnog odbora, dr um. Dragana Stevanović, članica Upravnog odbora.
Datum: 10.09.2020. god.

 

Prilog 38.
SLUŽBENA BELEŠKA sa sastanka predstavnika ULUS-a sa predstavnicima MKIRS u UP ”Cvijeta Zuzorić”. Prisutni: Ministarka kulture i informisanja i potpredsednica Vlade Srbije Maja Gojković, Savetnik za savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije i pomoćnik ministarke Radovan Jokić, članovi Upravnog odbora ULUS-a – Martin Erdeš, Radivoje Marković, Vahida Ramujkić, član Umetničkog saveta ULUS-a Danilo Prnjat i Maja Ćirić (istoričarka umetnosti i kustoskinja).
Datum: 10.12.2020. god.

 

Prilog 39.
DOPIS Ministarstvu kulture i informisanja RS sa zahtevom za rešavanje problema vezanih za imovinsko-pravni status prostora ULUS-a: 1. Umetničkog paviljona “Cvijeta Zuzorić”; 2. Galerije ULUS i 3. Drugih nekretnina i zemljišta (zaostavština Petra i Dušana Vlajića). Elaborat od preko 100 strana sadržao je hronološki pregled sve dokumentacije ULUS-a vezane za status prostora čiji je Udruženje bilo korisnik tokom svog postojanja. Dokument pripremile: Vahida Ramujkić i Nevena Popović.
Datum: 31.12.2020. god.

 

Prilog 40.
DOPIS Ministarstvu kulture i informisanja RS sa Petogodišnjim programskim planom Udruženja. Elaborat je izrađen na zahtev Sektora za zaštitu kulturnog nasleđa MKIRS kao uslov za potpisivanje ugovora za korišćenje UP ”Cvijeta Zuzorić”, koji je postavljen na sastanku 25. avgusta 2020. god (Prilog 32). Dokument je sačinio Umetnički savet ULUS-a.
Datum: 03.03.2021. god.

 

Prilog 41.
ZAKON o potvrđivanju okvirnog Sporazuma o zajmu između Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope u iznosu od 20 miliona evra namenjen modernizaciji infrastrukture u kulturi usvojen je na Skupštini Srbije. U okviru zajma planirano je sprovođenje 8 rekonstrukcijskih i građevinskih projekata među kojima se nalazi i UP ”Cvijeta Zuzorić” (pored Muzeja Jugoslavije, Narodnog pozorišta u Beogradu i Nišu, Stare ložionice, Stare železničke stanice, Galerije na Kosančićevom vencu, Kulturnog centra u Pirotu) i digitalizaciju 11 kulturnih centara širom Srbije. Ukupna vrednost radova je 30 miliona eura, pri čemu Republika Srbija učestvuje sa 10 miliona, dok je rok za okončanje projekta utvrđen na kraj 2024. godine. Ministarstvo kulture i informisanja je odgovorno za ukupno sprovođenje, upravljanje, koordinaciju i nadzor nad Projektom. MKI deluje kao Telo za sprovođenje projekata, a Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima je Jedinica za sprovođenje projekta.
Datum: 04.03.2021. god.

 

Prilog 42.
DOPIS Ministarstvu kulture i informisanja RS sa zahtevom za obnovu ugovora o korišćenju UP “Cvijeta Zuzorić”, kao i pronalaženju dugoročnog rešenja za njegovo dugoročno održavanje.
Datum: 14.03.2021. god.

 

Prilog 43.
ZAHTEV za informaciju od javnog značaja upućen Ministarstvu kulture i informisanja RS, u vezi postojanja ugovora o korišćenju UP ”Cvijeta Zuzorić” sa Upravom grada Beograda.
Datum: 22.03. 2021. god.

 

Prilog 44.
SLUŽBENA BELEŠKA sa sastanka predstavnika Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Sekretarijata za kulturu Grada Beograda i Udruženja likovnih umetnika Srbije, održanog dana 8. aprila 2021. godine, radi pronalaženja rešenja za regulisanje pravnog statusa i budućeg funkcionisanja Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“.
Datum: 08.04.2021. god.

 

Prilog 45.
DOPIS nadležnim organima i institucijama Kabinetu Vlade Republike Srbije
, Ani Brnabić, Predsednici Vlade Republike Srbije i predsednici Saveta za kreativne industrije, Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije, Maji Gojković, ministarki kulture, Radovanu Jokiću, pomoćniku ministra za savremeno stvaralaštvo, Danijeli Vanušić, pomoćnici ministra za zaštitu kulturnog nasleđa i digitalizaciju, Republičkoj direkciji za imovinu Republike Srbije, Jovanu Vorkapiću, direktoru, Kancelariji za reviziju sistema upravljanja sredstvima Evropske unije, Ljubinku Stanojeviću, direktoru, Kabinetu Gradonačelnika grada Beograda, Zoranu Radojičiću, gradonačelniku, Goranu Vesiću, zameniku gradonačelnika, Gradskom sekretarijatu za kulturu, Ivanu Karlu, gradskom sekretaru za kulturu, Gordani Goncić, podsekretarki za kulturu, Službi glavnog urbaniste grada Beograda, Sekretarijatu za imovinske i pravne poslove grada Beograda, Agenciji za poslovni prostor Grada Beograda sa zahtevom za hitno regulisanje imovinsko-pravnog statusa prostora koje koristi Udruženje likovnih umetnika Srbije UP ”Cvijeta Zuzorić” i Galerije ULUS i pronalaženje održivog rešenja za nesmetani nastavak realizacije programa i rada Udruženja.
Datum: 13.09.2021. god.

 

Prilog 46.
DOPIS Kabineta Vlade RS kao odgovor na dopis ULUS-a od 13. septembra, 2021. godine sa zahtevom za hitno regulisanje imovinsko-pravnog statusa prostora koje koristi Udruženje likovnih umetnika Srbije UP ”Cvijeta Zuzorić” i Galerije ULUS. U dopisu se navodi da je on prosleđen nadležnoj instituciji Ministarstvu kulture i informisanja RS za danje rešavanje. Pored ovog nijedan od organa i nadležnih institucija kojima je dopis dostavljen nije odgovorio sa konkretnim informacijama.
Datum: 20.09.2021. god.

 

Prilog 47.
IZVOD iz katastra knjige nepokretnosti gde je uneta zabeležba objekta da je 16.11.2021. Godine pokrenut postupak za promenu imaoca prava na objektu.
Datum: 16. novembar, 2021. god.

 

Prilog 48.
REŠENjE Republičkog geodetskog zavoda, Službe za katastar nepokretnosti Republike Srbije za upis zgrade Paviljona Cvijeta Zuzorić kao javne svojine, Republike Srbije, i Držalaca, Republike Srbije Nemanjina 11 (MB: 07001649), kao Zajedničke svojine, po kome se Grad Beograd isključuje Držalac prva nad istim.
Datum: 22. novembar, 2021. god.

 

---

 

AKTUELNO STANjE:

• Po nalogu Ministarstva kulture i informisanja Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda je izradio plan rekonstrukcije UP “Cvijeta Zuzorić”. Ministarstvo kulture i informisanja RS je usvojio plan rekonstrukcije i na osnovu njega je Vlada RS 2019. godine potraživala zajam iz Banke za razvoj Saveta Evrope. Ovaj zajam je odobren u januaru 2020. godine a marta 2021.Skupština Srbije je usvojila Zakon o potvrđivanju okvirnog Sporazuma o zajmu, od kad se sredstva potražuju i isplaćuju u tranšama po planiranim namenama. Do kraja 2021. godine sredstva za rekonstrukciju UP ”Cvijeta Zuzorić” nisu ušla u potraživane tranše, iako je usled isticanja građevinske dozvole za izvođenje rekonstrukcijskih radova 15. oktobra 2021. godine, plan bio da radovi otpočnu pre tog datuma. 
• Da bi radovi na rekonstrukciji UP ”Cvijeta Zuzorić” otpočeli u okviru planiranog roka (pre 15. oktobra 2021. god.)  predstavnici ULUS-a su blagovremeno podneli dokumentaciju koja im je potraživana od Ministarstva kulture i informisanja: 1. spisak arhivske građe i umetničkih dela za traženje privremenog prostora tokom trajanja radova i 2. petogodišnji plan programskih aktivnosti ULUS-a.
• Predstavnici ULUS-a su privremeni izlazak iz UP ”Cvijeta Zuzorić” uslovili prethodnim sklapanjem Ugovora o korišćenju UP ”Cvijeta Zuzorić” sa nadležnim organom. Ministarstvo kulture i informisanja RS i Sekretarijat za kulturu grada Beograda do danas nisu uspeli da utvrde nadležni organ sa kojim ULUS treba da potpiše Ugovor o korišćenju. Gradska uprava do danas nije ponudila adekvatan prostor za privremeni smeštaj arhive i depoa ULUS-a (umetnička dela i značajne zbirke Stalnog fonda za unapređenje stvaralaštva mladih umetnika likovnih i primenjenih umetnosti – Fond mladih 1972-1992) kao i privremeni smeštaj kancelarije sekretarijata i računovodstva ULUS-a tokom perioda trajanja rekonstrukcije.
• Imajući na umu reprezentativni status Udruženja u domenu likovne umetnosti na nacionalnom nivou, i shodno tome specifičnim potrebama za organizaciju kompleksnih revijalnih izložbi i realizaciju drugih programa od opšteg kulturnog značaja za lokalnu, regionalnu i međunarodnu javnost, kao i vođenja adekvatne brige o objektu Umetničkog paviljona ”Cvijeta Zuzorić” kao spomeniku kulture, neophodno je obezbediti dugoročnu i kontinuiranu finansijsku podršku u vidu sufinansiranja tekućih troškova, troškova organizacije i realizacije umetničkih aktivnosti i troškova izvršioca poslova. Budući da predviđeni projekat rekonstrukcije predviđa značajno poboljšanje energetske efikasnosti objekta i primenu održivih praksi građenja, u svrsi izlaganja savremene umetničke produkcije po međunarodnim standardima (striktne kontrole temperature, vlažnosti i sistema obezbeđenja), konsistentna finansijska podrška za održavanje infrastrukturnih kapaciteta je neizostavna. Takođe, pored finansijske podrške iz javnih fondova neophodna je logistička podrška od resornih institucija, u vidu bliske i transparentne saradnje u planiranju i sprovođenju kulturnih politika što je sadržano u osnovnim ciljevima Udruženja, a koji se tiču zadovoljavanja potreba umetničkih stvaralaca – članova Udruženja – i posredno zadovoljenju kulturnih potreba šire društvene zajednice. 

Usled nedostatka odgovora od nadležnih organa, resornih i drugih institucija na brojne, do sada upućene dopise za regulisanje pravnog statusa i materijalne situacije Umetničkog paviljona ”Cvijeta Zuzorić” (koji požarom u martu 2021. godine dodatno oštećen), Udruženje kroz solidarnu akciju, samostalno i u sopstvenoj organizaciji – uz pomoć donacija članova i drugih lica kao i volonterskim radom – sprovodi korake neophodne za osposobljavanje objekta za dalji nesmetani rad.

Umetnički paviljon “Cvijeta Zuzorić”, nosi ime po obrazovanoj i intrigantnoj pesnikinji plemićkog porekla, Cvijeti Zuzorić Pešoni (Flora Zuzzori Pescioni) koja je rođena 1552. u Dubrovniku, a sahranjena 1648. u crkvi San Frančesko ad Alto u Ankoni. Ova harizmatična Dubrovčanka, nemirnog duha, ostavila je neizbrisiv trag na intelektualnom i  umetničkom nebu pozne renesanse. Ostala je zapamćena po spisateljskom daru i slobodarskom duhu, pa je često menjala mesto boravka i živela između Dubrovnika, Firence i Ankone. Bila je muza mnogim domaćim i italijanskim pesnicima. Inspirisala je i srpskog spisatelja, Branislava Nušića, koji je pokrenuo osnivanje Društva prijatelja umetnosti pod njenim imenom. Ovo Društvo je podiglo Umetnički paviljon “Cvijeta Zuzorić“ za potrebe održavanja umetničkih izložbi, književnih večeri i koncerata klasične muzike.